Мавзу: «Асалари оилаларининг қишлови, уни ташкил этиш ва маҳсулдорлигига таьсири»



Download 0,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/22
Sana21.02.2022
Hajmi0,76 Mb.
#26472
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
asalari oilalarining qishlovi uni tashkil etish va mahsuldorligiga tasiri

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 



 
АДАБИЁТЛАР ШАРҲИ 
1.1 АСАЛАРИЛАРНИНГ ҲАЙВОНОТ ДУНЁСИДАГИ ЎРНИ 
Асаларилар танасининг тузилишига кўра бўғимоѐқлилар типи, 
пардақанотлилар туркими, ҳашоратлар синфи, арилар оиласига киради. Улар 
тана тўзилишига кўра бош, кўкрак ва қорин қисмига бўлинади.
Ҳашоратлар синфининг 20 дан ортиқ туркуми бор. Асалари, тукли ари
чумоли, якка ари ва бошқалар парда қанотлилар туркумига киради. Парда 
қанотлилар туркуми бир неча оилага бўлинади. Асаларилар арилар оиласига 
киради. 
Асаларилар ҳайвонот дунѐсида қуйидагича белгиланади: 
Бўғимоѐқлилар Arthopoda типи –Ҳашоратлар –Lnsecta синфи 
Парда қанотлилар – Humenoptera туркуми 
Асаларилар –Apis mellifera L. Авлоди ва тури. 
Лотинча L ҳарфи асалариларни биринчи марта тавсифлаган Линней 
фамилиясининг бош ҳарфи. Турлар баъзан кенжа турларга ва тур хилларига 
бўлинади. 
Асалариларнинг бирор кенжа турини илмий ифодалашда туркум ва тур 
номига ушбу кенжа турни ифодалайдиган учинчи лотинча сўз қўшилади. 
Масалан, шимол сариқ асалариси - Apis mellifera remipes Gerst . қўнғир кавказ 
тоғ асалариси –А. mellifera Iigustika Spin ва ҳоказо. Кенжа тур номидан кейин 
ѐзилган ҳарфий ифода уни биринчи марта тавсифлаган муаллифнинг 
фамилиясидир. 
Асаларилар хилма –хил турларга бой бўлиб, бу уларнинг ҳар хил яшаш 
шароитига тез мослашиш хусусиятига эга эканлигини кўрсатади. 
Африка қитъасида яшайдиган айрим асалари хилларини олимлар алоҳида 
турга ажратдилар. Уларнинг африка қора асалариси ва сариқ Адансонов 
асалариси кенг тарқалган. 



Мадагаскар оролида африка қора асаларисидан айрим белгилари билан 
фарқ қиладиган тимқора асалари яшайди.

Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish