«Молия» терминининг этимологияси жуда чуқур тарихий илдизга эгадир. Аксарият тадқиқотчилар “Маълум даражада шартлашилган пулни тўлаш”-деган маънони англатувчи “Finis” лотин феъли терминидан келиб чиққанлигини эътироф этишади



Download 291,26 Kb.
bet1/18
Sana25.02.2022
Hajmi291,26 Kb.
#289282
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
молия ва солиқлар шпаргалка


  • «Молия» терминининг этимологияси жуда чуқур тарихий илдизга эгадир. Аксарият тадқиқотчилар “Маълум даражада шартлашилган пулни тўлаш”-деган маънони англатувчи “Finis” лотин феъли терминидан келиб чиққанлигини эътироф этишади. Мазкур феълнинг хосиласи сифатида XIII—XIV асрларда итальян тилида “finansia” термини пайдо бўлди ва мазкур терминнинг сўзма сўз таржимаси “пул тўлови” деган маънони англатар эди.

  • Нисбатан кенгроқ иқтисодий тушунча сифатида “молия” терминини француз иқтисодчиси Ж.Боден ўзининг машҳур “Республика хақидаги олти китоб”(1577 й.) номли китобида илмий муомалага киритди.

  • Мазкур китобда молия терминининг илмий талқин этилиши натижасида дастлабки молия назарияси ёки молия хақидаги фанга асос солинди.



Давлат, маҳаллий ҳокимият органлари, хўжалик субъектлари, жисмоний шахслар тасарруфидаги пул маблағлари мажмуаси молиявий ресурслар деб аталади. Молиявий ресурслар манбалари сифатида қуйидагиларни кўрсатиш мумкин:

  • Хўжалик субъектлари миқёсида: фойда, амортизация фонди, қимматли қоғозлар реализациялари, банк кредитлари, фоизлар, дивидендлар;

  • Жисмоний шахслар миқёсида: иш ҳақи, мукофотлар, қўшимча иш ҳақи, ижтимоий тўловлар, сафар ҳаражатлари, тадбиркорлик фаолиятидан олинган даромадлар;

  • Давлат ва маҳаллий ҳокимият органлари миқёсида: давлат унитар корхоналари фойдаси, давлат мулкини хусусийлаштиришдан тушумлар, ташқи иқтисодий фаолиятдан даромадлар, солиқ тушумлари, давлат кредити, пул эмиссияси.

  • Молиявий ресурслар - бу ЯИМ ва миллий даромадни тақсимлаш ва қайта тақсимлаш натижасида хўжалик юритувчи субъектлар ва давлатнинг қўлидаги вақтинча бўш пул маблағлари йиғиндисидир.

Молиявий ресурсларнинг манбалари қуйидагилардан иборатдир:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish