O‘quv dasturi umumiy talablari



Download 42,38 Kb.
bet4/5
Sana26.04.2022
Hajmi42,38 Kb.
#583292
1   2   3   4   5
Bog'liq
105-g elektron qurilmalarni yig\'ish va o\'rnatish texnologiyasi

Internet saytlari
-http: // www.eleczon.ru/
-http: //www.eltray.ru/
-http: //www. mirknig.com /
-http: //www.twirpx.com/
-http: //www.padabum.com/
-http: //www.library.ru/
-http: //www.electricalschool.ru/

Улчаш узгарткичлари



Аксарият улчашларда каттaликдан келаётган сигнални бошка
турга узгартириш лозим булади. Ушбу вазифани одатда улчаш
узгарткичлари бажаради.
Улчаш узгарткичи деб улчаш маълумоти сигналини ишлаб
чикиш, узатиш, кейинчалик узгартириш, ишлов бериш ва (ёки)
саклашга мулжалланган, лекин кузатувчининг куриши учун
мосланмаган улчаш воситасига айтилади.
Улчаш узгарткичларининг турлари жуда куп. Одатда улчаш
занжирида биринчи булган, яъни улчанаётган катталик сигналини
кабул киладиган улчаш узгарткичига бирламчи улчаш узгарткичи
дейилади. Ундан кейинги жойлашган улчаш узгарткичларига эса
оралик узгарткичлар номи берилган.
Бирламчи улчаш узгартиркичлари ёрдамида улчанувчи
катталикларни кабул килишда улар шундай бошка катталикларга
узгартириладики, бунда улчанувчилардан фаркли хсмда, кейинчалик
узгартирилишига, кейинги узгартиришга узатиш, таккослаш ва тавсия
этиш имконияти яратилади. Бундай катталиклар улчанувчи
сигналларнинг информатив парам етр лари деган ном олган булиб,
натижада улчанувчи катталикларни, яъни улчаш воситалари киришига
таъсир килувчи физик жараёнлар параметрларинн сигнал куринишида
тавсифлаш мумкин булади.
Бир канча белгилар буйича улчанувчи сигналлар тизимини
келтириш мумкин. Хамма сигналлар муайян физикавий жараёнларга
тегишли булади, масалан, механик, электрик, оптик ва бошкалар.
Улчанувчи катталикларни куп шакллилиги улчанувчи сигналларнинг бир канча куринишларида намоён булиши мумкин.
Биринчи гуру*га улчанувчи катталикларни айнан ёки бошка
формада тавсифловчи сигналлар киради. Бунга каттик жисмни
силжиши киради, масалан эластик элемент улчагичларининг
курсаткичлари, узи ёзар асбобнинг пероси ва бошкалар. Газ ва
суюкликларни силжишидан барча пневматик ва гидравлик асбоб ва
курилмаларда фойдаланилади.
Икхинчи гурух; - бу сигналлар босим ёки механик куч
куринишида булади. Механик ругухлар улчашчи курилмаларида
кучкомпенсацияси номи билан кенг таркалган. Босим пневматик ва
гидравлик улчаш системаларида ва автоматик бошкаришда
сигналларни узатиш ва узгартирилиши учун кенг кулланилади.
Учинчи гурухга узлуксиз электр, ухшащ катталиклар
куринишидаги сигналлар киради, кдйсики *амма мумкин булган
улчашга карашли электр ва ноэлектр катталиклар узгартирилади. Бунга
электр токини киймати, кучланиши ва доимий хрмда узгарувчан
токдаги уларнинг муносабатлари киради. Бу сигналлар ахборот ва
бошкарувчи тизимларда кенг тарк;алган.

Download 42,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish