O‘quv dasturi umumiy talablari



Download 42,38 Kb.
bet5/5
Sana26.04.2022
Hajmi42,38 Kb.
#583292
1   2   3   4   5
Bog'liq
105-g elektron qurilmalarni yig\'ish va o\'rnatish texnologiyasi

Туртинчи гурухни узлукли (дискрет) электр сигналлари ташкил
килади. Уларни асосий афзалликлари сифатли метрологик таъминотда
ва улчаш натижаларини узоқ масофаларга узатишда ташқи таъсирга
чидамлилигидадир.
Сигналларни ўлчаш характери уларни вақт бўйича доимий ёки
узгарувчанлиги билан богланиш асосида булиши мумкин. Узгарувчи
сигналлар нотасодифий ва тасодифий жараёнлар билан тавсифланади,
Доимий сигналлар эса аникланган, ёки аниклашга якин булган ёхуд
бутунлай аникланган ёки тасодифий жараёнларга мос келади.
Хамма катталиклар узлари кабул килиши мумкин булган
улчашларга боглик, холатда узлуксиз ва квантланган булади. Узлуксиз
сигналлар турли, катта сондаги улчашларга эга булиши ва узлуксиз
функция вакти х (0 ёки функция фазоси х(1) билан ифодаланади.
Квантланган сигналлар чегараланган улчамлар сонига эга булади.
Квантланган сигналлар деб параметрлари улчамлари буйича
квантланган физик жараёнларга айтилади.
Улчаш сигналлари вакт буйича фазода пайдо булиш характери
богланишига караб узлуксиз ва узлукли (ёки дискретланган) турларга
булинадилар. Узлуксиз сигнал деб параметрлари вакт буйича ёки
фазовий координатаси буйича узлуксиз булган физик жараёнга
айтилади. Купгина кириш ва ораликдаги сигналлар узлуксиздир.
Узлукли сигналлар деб фа кат вакт момента ни аниклашда ёки
фазонинг аник нукталарида лоакал битга параметр киймати нолдан
фаркли булган холатга айтилади. Электр токи импульсини кетмакетлиги, диэлектрик сиртидаги куплаб электронларни санайдиган ва
бошкаларни бундай сигналларга мисол килиш мумкин. Электр токи
импульсини кетма-кетлиги учун сигналим информатив параметри
сифатида уларни амплитудаси, частотаси, кайтарилиш даври,
давомийлиги ёки импульслар сони булиши мумкин. Узлукли сигнал
тегишли вакт мобайнида узлуксиз ёки улчами буйича квантланган
булиши мумкин. Улчаш воситаларида сигнални киришда ва чикишда
тургга формага ажратиш мумкин: улчами ва вакти х (0 Ьуумча
узлуксиз; вактда ва квантланган улчашда Хп (0 узлуксиз; вактда узлукли
узлуксиз параметр улчами х Б (0 буйича ва вактда квантланган улчам Хс
к а (0 буйича узлукли.

Axborot manbai va axborot oluvchi
elektromagnit to‘lqinlar. Axborot uzatish
tizimi. Xabarlar va signallar. Aloqa
kanallarini kodlash va modulyasiyalash,
demodulyasiya va dekodlash. Halaqitlar va
buzilishlar. Qabul qilingan signalni asliga
mosligi va uzatish tezligi

Download 42,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish