1. Фасадларни табиий тош ашёлар-мармар, гранит ва бошқа плиталар билан қуруқ усулда қоплаш кнауф жамлама тизимларининг элементлари


-расм. Пардеворда гипскартонни бурама михлар билан қотириш. 17-расм



Download 16,73 Mb.
bet6/12
Sana23.06.2022
Hajmi16,73 Mb.
#697827
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
КНАУФ пардозлаш

16-расм.
Пардеворда гипскартонни бурама михлар билан қотириш.



17-расм.
Пардеворда бурама михларни қотириш:
а) тўғри; б) нотўғри.



18-расм.
Гипскартон бурчагига бурама мих бураш қоидалари.
Бир томон қопламалари ўрнатилгандан сўнг электр симларини монтаж қилинади. Кабеллар устун профилларга перпендикуляр ҳолда ўтказилади, бунинг учун профилларнинг тепаси, ўртаси ва пастида учтадан тешик қилинган. Зарурат бўлганда қўшимча тешиклар қилиш мумкин. Кабелларни устун профилларнинг вертикал бўшлиғида жойлаштириш таъқиқланади, чунки бунда улар бурама михлар билан зарарланиши мумкин.
Бир томондаги қопламалар ўрнатилганидан сўнг уларда электрқутилар, розеткалар ва ўчиргичлар ўринлари ўйилиб, симларни чиқариб қўйилади. Ўрнатиш жойлари лойиҳада кўрсатилган бўлади, розеткалар тоза пол сатҳидан 20-25 см, ўчиргичлар эса 90 см юқорида ўрнатилади. Шундан сўнг устун профиллар орасига товуш изоляцияси ашёсини ўрнатишга киришилади. Зарурат бўлган жойларда изоляция ашёси ўрнатилган гипскартон қопламаларга ёпиштириб қўйилади. Электрмонтаж ва изоляция қилиш ишлари тугалланганидан кейин синчнинг иккинчи томонидан гипскартонларни ўрнатиш ишлари бажарилади (19-расм).







Ёнғиндан ҳимояловчи пардевор.

Қўш синчли пардевор.







Гипскартонда туташтирилган қўш синчли пардевор.

Бузиб киришдан ҳимояловчи пардевор.



19-расм.
Пардеворни жойлаштириш ишлари.
Розетка ва ўчиргичлар пардевор синчининг икки томонидаги гипскартон қопламаларида бир-бирининг тўғрисига жойлаштирилиши мумкин эмас. Ёнғин хавфсизлиги ва товуш изоляцияси мақсадларида улар бир-биридан 20 см масофада ўрнатилиши керак.
Қопламалар туташув чокларини ёпиш монтаж ишлари якунлангандан 6-7 кундан кейин, хонанинг фойдаланиш шароитига мос келувчи барқарор ҳарорат ва намлик шароитида бажарилиши керак. Чокларга ишлов бериш ишларини амалга оширилаётган вақтда хонанинг бирдан исиб ёки совуб кетишига, елвизаклар ҳосил бўлишига йўл қўйилмайди.
Барча чокларга шпаклёвка суришдан олдин чуқур кириб борувчи грунтлаш воситасида ишлов берилади.
Юқалаштирилган қиррали гипскартон қопламаларнинг чоклари “Фугенфюллер” шпаклёвкаси ва арматураловчи тасма билан ёпилади. Тасма олдиндан суртилган шпаклёвкага ботирилади. Биринчи қатлам қотганидан сўнг, иккинчи якуний шпаклёвка қатлами суртилади. Икки қатламли гипскартон билан қоплаш бажарилганда, биринчи қатлам арматураловчи тасмасиз шпаклёвкаланади.
Қирқиб ўрнатилаётган гипскартон қопламаларнинг қиррасидан махсус ранда ёрдамида 22, 5º қилиб фаскаси олинади. Фаскаси олинган қиррани жилвирлаш мосламалари билан ишқалаб, сўнгра чангини кетказиб “Фугенфюллер” шпаклёвкаси суртилади.
Шпаклёвка қотганидан сўнг унга жилвирлаш мосламаси билан картонга зарар етказмасдан ишлов берилади.
Ташқи бурчакларни механик таъсиротлардан ҳимоя қилиш учун шпаклёвка ёрдамида ёпиштириладиган, тешиб чиқилиб руҳланган бурчак ҳимояловчи профил БҲП 31х31х0, 5 ўрнатилади.
Гипскартон қоплаб, алоҳида унсурлардан қурилган пардевор юзасини ҳар қандай усулда пардозлаш мумкин (20-расм).









20-расм.
Пардеворлари битган хоналар.



Download 16,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish