1-мавзу: электр машиналари фанига кириш, фаннинг предмети ва услублари


-расм. Статорнинг (якорнинг) уч фазали чулгамидан уч фазали



Download 3 Mb.
bet49/59
Sana26.04.2022
Hajmi3 Mb.
#583667
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   59
Bog'liq
эл машина мажмуа (2)

12-расм. Статорнинг (якорнинг) уч фазали чулгамидан уч фазали
ток утганда айланма магнит майдонининг хосил булиши.
Йигинди магнит майдонининг йуналиши хам доим узгариб туради. Лекин вактнинг исталган айрим моментлари учун унинг йуналишини аниклаш мумкин. 12-расм, б да чулгамлардан утадиган уч фазали токнинг вакт ичида узгариш графиги курсатилган. Унда вактнинг бошлангич моментида (/ к О булганда) ток А фазада мусбат ва максимал кийматига эга булсин. Бунда В ва С фазаларда ток манфий, киймати эса /Атокнинг ярмига тенг булади (13-расм, а). Чулгaм симларида ток йуналиши мусбат булса (к) билан, манфий булса нукта билан курсатилган. Учта чулгам симларидаги токнинг йуналишига караб йигинди магнит майдонининг йуналишини аниклаш мумкин. 13-расмда фазаларда ток максимал булганда йиринди магнит майдонининг йуналиши, шу майдоннинг куч чизиклари ва магнит индукциясининг узгариш шакли (штрихланган юза) хам курсатилган. А фазада ток максимал булганда йигинди магнит майдонининг куч чизиклари статор пулат узагининг унг томонида пулат узакдан хавога, чап томонида эса хдводан пулат узакка йуналади. Демак, шу моментда пулат узак ярмининг унг томони — шимолий магнит кутб; чап томони — жанубий магнит кутб вазифасини бажаради. t к 7/3 Тбулганда В фазада ток мусбат ва максимал кийматга; А ва С фазаларда эса манфий ва киймати 1в токнинг ярмига тенг булади. Бунда йигинди магнит майдони янги вазиятни олади ва олдингига нисбатан 120° га бурилади. t к 2/3 Т булганда С фазада ток максимал булади ва хоказо. Демак, айрим фаза чулгамларида ток узгарганда магнит майдонининг шакли узгармайди ва майдон уки соат стрелкаси харакати йуналишида узлуксиз айланади. Шундай килиб, асинхрон двигатель статорининг чулгамларидан уч фазали ток утганда статор ичида уз-узидан айланувчи а й л а н м а магнит майдони хосил булар экан.
Чулгамларни тармок,ка улайдиган учта симдан иккитасининг урни узгартирилса, айланма магнит майдонининг айланиш йуналиши узгаради.
Статор чулгамининг хар бир фазаси факат битта галтакдан иборат булса, уч фазали ток системаси асинхрон машинада икки кутбли магнит майдонини хосил килади. Агар машина икки кутбли булса, узгарувчан токнинг бир даври ичида магнит майдони 360° га бурилади, яъни бир марта айланади. Уч фазали чулгамдан утувчи ток куп кутбли айланма магнит майдонини хам хосил килади. Масалан, р к 2, яъни 4 кутбли магнит майдонини хосил килиш учун статорнинг хар бир фаза чулгами иккита галтакдан иборат булиши ва бурчак эса икки марта кичик булиши, яъни урам симлари 180°/2к90° даги пазларда жойлашиши керак.
Статорда хосил буладиган магнит майдонининг айланиш частотаси узгарувчан ток частотасининг кийматига тугри пропорционал ва жуфт кутблар сони (р) га тескари пропорционал булади. Айланма магнит майдонининг айланиш частотаси я, билан белгиланади ва куйидагича аникланади:

Айланма магнит майдонининг айланиш тезлиги (частотаси) синхрон тезлик дейилади, у баъзан «сбилан хам белгиланади. Агар Узгарувчан ток частотаси /к 50 Гц булса, айланма магнит майдонининг айланиш частотаси факат жуфт кутблар сонига боглик булади. Жуфт кутблар сонига караб айланма магнит майдонининг айланиш тезлиги хам хар хил булади, масалан: агар р к 1 булса, пк 3000 айл/мин, р к 2 булса, пк 1500 айл/мин, р к 3 булса, пк 1000 айл/мин, р к 4 булса пк 750 айл/мин булади.


Download 3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish