1-мавзу: кириш


жун, ипак ва тошпахта толаларининг олиниши, тузилиши ва хоссалари



Download 14,93 Mb.
bet5/186
Sana18.02.2022
Hajmi14,93 Mb.
#453091
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   186
Bog'liq
19-20 ТМ УМЛ 2021-2022 лотин

жун, ипак ва тошпахта толаларининг олиниши, тузилиши ва хоссалари
Жун толасининг олиниши. Тўқимачилик саноатида 3 хил жун толаси ишлатилади.
1. Табиий жун толаси (молларни жунини қирқиш усули билан олинади ёки моллар туллаганда олинади).
2. Заводда олинадиган жун толаси (сўйилган молларни терисидан олинган жун толаси).
3. Тикланган жун (қийқим, лахталарни махсус машиналарда титиб толага айлантирилган жун).
Одатда табиий жуннинг 97 фоизи қўйлардан, 2 фоизи эчкилардан, қолган 1 фоизи эса бошқа моллардан олинади (туя, қуён, ва бошқа).
Тўқимачилик саноатида 97 фоиз табиий жун ишлатилади, 2-3 фоиз тикланган жун.
Қўй жунининг таркибида 4 хил тола бўлади: тибит, оралиқ толa, ўзак тола, ўлик тола.
Жун толаси кератин оқсил моддасидан ташкил топган. Кератин 20-30 хил аминокислота қолдиқларидан ташкил топган.

/
R
R-радикал, бошқа гуруҳ атомларини ифодалайди. Кератин молекуласида асосий қолдиқлари: гилицин, аланин, валин, цистин ва ҳ.к.
Жун толаси йўғонлигига нисбаган 4 гуруҳга бўлинади.

  1. Ингичка толали жун d=25 мкмгача.

  2. Ўрта йўғонликдаги жун d=25-31 мкм.

  3. Чала дағал жун d=31-40 мкм.

  4. Дағал жун d=40 мкмдан катта.

Ингичка толали жунни узунлиги 50-100 мм.
Қўйнинг устидан жун қатлами бутунлай қирқиладн уни «руно» деб аталади.
Рунонинг таркибидаги жун толасининг сифати ҳар хил бўлади. Шунинг учун рунони яхшилаб саралаб, ҳар бир қисмига алохида дастлабки ишлов берилади.


Рунони дастлабки ишлаш схемаси:

  1. Рунони саралаш

  2. Назорат саралаш

  3. Титиб юмшатиш

  4. Ювиб тозалаш

  5. Қуритиш

6. Пресслаш.
Ингичка толали жунни ювиб тозалангандан кейин 35-45 фоиз тоза жун чиқади. Дағал жуядан эса 55-75 фоиз жун чиқади. Жун толаси асосан газлама, трикотаж маҳсулотларини шклаб чиқариш учун фойдаланилади. Дағал жун толаси техник материалларини ишлаб чиқаришда кенг фойдаланилади (кигиз, фильтр, изоляцион материаллар).

Download 14,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish