1. Табиий бойликлар нима? А миллий бойликнинг табиат инъомларидан иборат бўлган



Download 22,51 Kb.
Sana15.02.2023
Hajmi22,51 Kb.
#911321
Bog'liq
жорий назорат вазифа


Test

1. Табиий бойликлар нима?
А) миллий бойликнинг табиат инъомларидан иборат бўлган,
фойдаланишга жалб қилинган, ишлаб чиқаришнинг шарт –шароитини ва инсон фаолиятининг ташқи муҳитини ташкил қиладиган қисми.
В)инсоният жамияти тараққиётида аждодлар томонидан яратилган ва авлодлар томонидан жамғарилган моддий ва маънавий бойликлар ҳамда фойдаланишга жалб қилинган табиат инъомлари.
С)Ишлаб чиқариш жараёни якунланган, шахсий ва унумли истеъмол қилишга тайёр бўлган махсулот
2. Инфляция– .........
А) товарлар айланишига ҳамда лар ва унга тенглаштирилган молиявий активларнинг ҳаракати.
В)тарихан таркиб топган ва миллий қонунчилик билан мустаҳкамланган, мамлакатда пул муомаласини ташкил қилиш шакли.
С)қоғоз пул бирлигининг қадрсизланиши.
3. Ишлаб чиқаришнинг бир иқтисодий инқироздан иккинчиси бошлангунга қадар такрорланиб турадиган тўлқинсимон ҳаракати нима?
А)Иқтисодий цикл
В)Турғунлик (депрессия)
С)Жонланиш
4. бюджет харажатларининг даромадлар қисмидан ортиқча бўлиши натижасида вужудга келган фарқ бу нима ?
А)Давлат бюджети
В)Бюджет такчиллиги
С)Давлат карзлари
5. Ички миллий маҳсулот (ИММ) –......
А) йил давомида мамлакат ҳудудида ишлаб чиқарилган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархлардаги қиймати.
В) Ялпи ички миллий маҳсулотдан уни ишлаб чиқариш учун сарфланган моддий харажатларни чиқаргандан кейин қолган маҳсулот.
С) миллий иқтисодиётда бир йил давомида
вужудга келтирилган ва бевосита истеъмолчиларга бориб тушадиган пировард маҳсулот ва хизматларнинг бозор нархларидаги суммаси.
6. ссуда кaпитaли эгaлapигa тўланадиган дapoмaд ёки қарзга олинган капиталнинг фоизда ифодаланган нархи нима деб аталади?
А) миллий даромад
В) рента ту́ловлари
С) фоиз
7. Давлат буджети бу ?
А) бюджет харажатларининг даромадлар қисмидан
ортиқча бўлиши натижасида вужудга келган фарқ.
В) давлат харажатлари ва уларни молиявий таъмирлаш манбаларининг тартиблаштирилган режаси.
С) бюджет тақчиллигини қоплаш мақсадида давлат
томонидан жалб қилинган молиявий ресурслар.
8. Ишлаб чиқаришнинг бир жойда депсиниб туришини англатувчи ҳамда иқтисодий фаоллик жонланиши учун шарт-шароитларнинг
вужудга келишига имкон яратилувчи иқтисодий цикл фазаси нима деб аталади?
А) жонланиш
В) юксалиш
С) турґунлик
9. Иқтисодий мутаносиблик бу ...?
А) иқтисодиётнинг турли томонлари ва соҳалари
ўртасида миқдор ва сифат ўлчамларнинг мос келишлик даражаси
В) жамият иқтисодий эҳтиёжларини қондириш мақсадида ишлаб чиқариш натижаларидан ва ишлаб чиқариш омиллари (ишчи кучи)дан фойдаланиш жараёнини билдиради.
С) бу соф миллий маҳсулотдаги ўзгаришнинг ялпи
сарфлардаги ўзгаришга нисбати.
10. Бож иттифокига куйидагилардан кайси бири ту́ґри таьриф берилган?
А) ишчи кучининг мамлакатдан доимий яшаш жойига чиқиб кетиши.
В) ягона ташқи савдо таърифлари ўрнатишни ва учинчи мамлакатга нисбатан ягона ташқи савдо сиёсати юритишини тақозо килади.
С) қийматнинг ҳар қандай айирбошланиши, яъни товарлар кўрсатилган хизматлар ёки активларга мулкчилик ҳуқуқининг бир давлат резидентларидан бошқа давлат резидентларига ўтиши бўйича келишувлар.

Калитлар


1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

А

С

А

В

А

С

В

С

А

В

Download 22,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish