12-мавзу. Базалаш усуллари. Машинасозликда базалар ва деталларни базалаш бўйича қЎлланиладиган атамалар ва таърифлар


технологик В базага нисбатан ариқчани фрезалаш схемаси



Download 2,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/17
Sana25.02.2022
Hajmi2,84 Mb.
#285178
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
Базалашга мисоллар

технологик В базага нисбатан ариқчани фрезалаш схемаси. 


Созланган дастгоҳда ишлов бериш пайтида фреза ўқидан стол текислигигача 
бўлган масофа ўзгармас бўлгани учун (kconst) чизмада кўрсатилмаган “с” ўлчам ҳам 
доимий бўлади. Паз чуқурлигининг ўлчамини а10
 0.36
мм аввалги операцияда олинган 
b  50
-0,62 
мм ўлчамнинг хатолиги оқибатида келиб чиқадиган тебранишлар туфайли 
бажариш қийин. Бундай ҳолда пазлар фрезалаш операцион эскизида технологик ўлчам 
“c” ни кўрсатиш лозим, чунки унинг аниқлиги аввалги операциясига боғлиқ эмас. 
Конструкторлик ўлчамини а  10
0.36
мм эскизида кўрсатилмагани мақсадга 
мувофиқдир. “с” технологик технологик ўлчам катталигини ва янги технологик ўлчам 
допускини ўлчам занжиридан фойдаланиб аниқлаш мумкин (5.6-расм). Расмдан 
кўриниб турибдики, с 

b - a  50 – 10  40 мм. с ўлчамнинг қўйими ҳам занжирда 
аниқланади ва бу ўлчам занжирида бошланғич ўлчам бўлиб, а  10
0,36
мм 
конструкторлик ўлчами хизмат қилади ва бу ўлчам ўлчам занжирини ташкил қилувчи в 
ва с ўлчамлар учун конструктор томонидан белгиланган қўйимлар бажарилиши 
таъминланса, юқоридаги “а” ўлчам автоматик тарзда олинади. 
(4.3) формулага биноан: ТаТвТс, бундан ТсТав
Тегишли қийматларни қўйиб, Тс
 
0,36 : 0,62 эканлигини аниқлаймиз. 
Қўйимнинг қиймати доимо мусбат катталик бўлганлиги учун юқоридаги 
тенгламани камайтирувчи звеносини катталаштирмасдан ёки айрилувчи звенони 
камайтирмасдан ечиш лозим. “а” ўлчам қўйими конструктор томонидан 
белгиланганлиги учун уни катталаштириш мумкин эмас. Қўйилган масалани ечишда 
ягона усул айирилувчи звенони камайтириш, яъни “в” ўлчам қўйимини 
қисқартиришдан иборатдир. “Тb” қўйимни шундай камайтириш керакки, бунда “в” 
ўлчам ва “с” технологик ўлчам учун белгиланган қўйимларни технологик жиҳатдан 
бажариш мумкин бўлсин. Технологик нуқтаи назардан “в” ва “с” ўлчамларни бажариш 
мураккаблиги бир хилдир (иккала ўлчам ҳам битта ўлчам интервалида жойлашган 
бўлиб, улар горизонтал фрезалаш дастгоҳида олинади). “в” ўлчам қўйимини Тb  0,18 
мм гача, яъни бошланғич ўлчам “а” нинг ярим допуски катталигига тенг қийматгача 
камайтирилади. Бу ҳолда “с” технологик ўлчам учун “в” ўлчам қўйимига яқин қўйимни 
сақлаган ҳолда яқин стандарт қўйим бўйича белгиланади, яъни
с  50-0,16  50 h11. 
Технологик ўлчамнинг ҳисобий қўйими:
Тс  0,36-0,16  0,20 мм. 
Технологик ўлчамнинг четга чиқишлари 5.6-расмдаги ўлчам занжири бўйича 
аниқланади, яъни а 

 в – с 
а
max
 в
max
– c
min
; c
min
 в
max
а
max
 50 –(100,36)  40- 0,36 мм; 
а
min
 в
min
– c
max
; c
max
 в
min
– а
min
50 – 0,16 – 10  40 – 0,16 мм. 
с ўлчамнинг ҳисобий катталиги 
с40
-0,36
-0,16
мм. 
с ўлчамнинг стандарт кўрсатилган ўлчамга яқин бўлган охирги қиймати
с40
-0,36
-0,16
мм. 
с ўлчамнинг стандартда кўрсатилган ўлчамга яқин бўлган охирги қиймати
с40 
–0,17
-0,36
мм ва бу 40В11 ўлчамга мос келади. 
Технологик ўлчам с нинг белгиланган четга чиқишлари ҳисобий ўлчамлар 
чегарасида ётибди. 


Максимум ва минимумга текшириш ҳисобини (а
мах
50-(40
-0.33
))10
0.33
а
мин
50
-
0.16
-(40
-0.17
)10
0.01
кўриб чиқадиган бўлсак, бошланғич конструкторлик ўлчами а нинг 
четга чиқишлари чекли ўлчамлар чегарасида эканлигини кўрамиз. 
Ўтказилган ҳисоблашларга асосан заготовканинг операцион эскизларида чизма 
ўлчамлари бўлган 10Н14 ва 50Н14 ўрнига янги в  50Н11 ва с  40в11 қўйилиши керак. 
Шундай қилиб, технологик ва конструкторлик базалари бир – бирига тушмаганда 
конструктор белгиланган қўйимларга қараганда анча кичикроқ қўйимларни қўллашга 
тўғри келади. 

Download 2,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish