13 Мавзу Пластик деформацияланишнинг баъзи бир асосий қонуниятлари. Хажимнинг доимийлик қонуни. Ўхшатиш қонуни. Металнинг кучланганлиги ва деформацияланган холати


Монокристалнинг пластик деформацияси асосан икки йўл: сирпаниш ва қиёфадошланиш билан бўлиши мумкин



Download 145,41 Kb.
bet2/4
Sana23.02.2022
Hajmi145,41 Kb.
#126580
1   2   3   4
Bog'liq
МББИБ Ас 13

Монокристалнинг совук пластик деформацияси механизми. Монокристалнинг пластик деформацияси асосан икки йўл: сирпаниш ва қиёфадошланиш билан бўлиши мумкин. Сирпаниш кристалнинг юпқа қатламларини ёнидагиларга нисбатан параллел силжишидан иборат бўлади. Ҳаракат қатор текисликларни ёки оралиғида пластик деформация элементлари бўлмаган жуда юпқа қатламларни (сирпаниш йўлларини) қамраб олади. Сирпаниш йўллари бир-биридан ўртача 1 мкм атрофидаги масофада кетма кет сафланади, бу вақтда қўшни атом текисликлари орасидаги масофа эса 104 мкм рақами билан ифодаланиши тажриба йўли билан аниқланган. Монокристалнинг сирпаниш йўли билан деформацияланиши 6 - шаклда келтирилган мис ва алюминий қотишмаси монокристалини чўзилишга учраган намунаси фотосуратидан яққол кўриниб турибди. Монокристалларда сирпаниш аниқ кристалло1рафик текисликлар бўйича рўй беради. Буларни сирпаниш текисликлари дейилади. Одатда атомлар жойлашувининг энг катта зичлигига эга текисликлар сирпаниш текисликлари бўлиб ҳисобланади, атомлар аро масофалар минимал катталикка эга бўлган йўналишлар эса сирпаниш йўналиши бўлиб ҳисобланади. Масалан, ён томони марказлашган кубсимон кристал панжарали металларда одатда (111) туридаги октаэдр текисликлари сирпаниш текисликлари ҳисобланади, (101) туридаги йўналиш эса сирпаниш йўналиши бўлиб ҳисобланади

Гексагонал кристал панжарали металларда одатда сирпаниш текислиги бўлиб (0001) турдаги базис текислиги, сирпаниш йўналиши бўлиб эса, олтибурчакнинг диагоналига мос тушадиган (100) турдаги (бу катакчанинг асоси) йўналиш ҳисобланади. Атомларнинг қандайдир кристаллик текисликлари бўйича силжиши мумкинлигига температура анча сезиларли таъсир кўрсатади. Температуранинг ошиши қатор ҳолларда шунга олиб келадики, бунда сирпаниш жараёни, ҳона температурасида сирпаниш бўладиган текисликлардан фарқли, бошқа текисликлар бўйича амалга ошиши мумкин. Масалан, гексагонал зич жойлашган панжарали металларда ҳона темперагурасида битта сирпаниш текислиги - (0001) базис текислиги бўлади, 200° дан ошиқ температурада эса қўшимча (1011) ёки (1012) туридаги текисликлар бўйича сирпаниш имконияти найдо бўлади.


Download 145,41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish