14-мавзу Геометрик оптика. Ёруғлик интерференцияси доир масалалар ечиш


Амалий машг`улотлар учун машq ва масалалар



Download 220,54 Kb.
bet4/4
Sana22.04.2022
Hajmi220,54 Kb.
#574739
1   2   3   4
3. Амалий машг`улотлар учун машq ва масалалар


Геометрик оптика. линза ва призмаларда нурланишнинг йо`ли. тасвир йасаш. линзаларнинг оптик кучи. М.С.Волкенштейн, Умумий физика курсидан масалалар то`плами, 15§, 5 – 10, 32, 35, 37, 39 – 41, 43, 45 масалалар


15.5. эгрилик радиуси 40 см бо`лган ботиq сферик ко`згуда натурал катталигининг йармича келадиган hаqиqий тасвир олинмоqчи. Буйумни qаерга qо`йиш керак ва тасвир qаерда олинади?


Ечиш: ва учбурчакларнинг о`хшашлигидан (1) эканлиги келиб чиqади. Ботиq ко`згу формуласи (2) дан qуйидагини оламиз: (3). (1) ва (2) ларни таqqослаб, qуйидагига эга бо`ламиз: . Шарт бо`йича , демак, бо`лади, йоки (4) бо`лади. Ко`згунинг фокус масофаси см. (2) дан ни топамиз, бунга (4) qо`йиб, ни оламиз, демак, эканлиги келиб чиqади. Демак, буйумни экрилик марказига qо`йиш керак, унинг тасвири эса фокусда олинади.


15.6. Буйумнинг ботиq сферик ко`згудаги тасвири унинг о`з катталигидан икки марта катта. Буйум билан тасвир о`ртасидаги масофа =15 см. Ко`згунинг: 1) фокус масофаси ва 2) оптик кучи аниqлансин.
Ечиш. Маълумки, , демак, бо`лади (15.5-масалага qаранг). Шартга ко`ра, =15 см; булардан, =5 см, =10 см эканлигини оламиз. Агар буйум ко`згу ва фокус орасида жойлашган бо`лса, тасвир то`г`ри, мавhум ва катталашган бо`лади. Унда ко`згу формуласига ко`ра ва бундан фокус масофаси =10 см эканлиги келиб чиqади. Демак ко`згунинг оптик кучи =10 дптр бо`ларкан.




15.7. Ботиq сферик ко`згу олдига унинг бош оптик о`qига бу о`qqа тик hолда йониб турган шам о`рнатилган. Шам билан ко`згу чо`qqиси орасидаги масофа га тенг. Ботиq ко`згудаги шамнинг тасвири фокус масофаси бо`лган qавариq ко`згуга тушади. Ко`згулар о`ртасидаги масофа га тенг бо`либ, уларнинг о`клари бир то`г`ри чизиqда йотади. Биринчи ко`згудаги шамнинг тасвири иккинчи ко`згуга нисбатан мавhум буйум ролини о`йнаб, иккала ко`згу о`ртасида жойлашган hаqиqий тасвирни беради. Шу тасвир чизилсин ва системанинг умумий чизиqли катталаштирилиши hисоблаб чиqарилсин.
Ечиш. Ботиq ко`згу формуласи: (1), бундан эса (2). Шарт бо`йича (3). Ботиq ко`згунинг катталаштириши: , qавариq ко`згуники эса . Системанинг умумий катталаштириши (4). Шартга ко`ра , у hолда (1) да ни оламиз. нинг qийматини (3) га qо`йиб, ни оламиз, бу ерда эса ни оламиз. У hолда (2) дан келиб чиqади. , , ва ларнинг qийматларини qо`йиб, qуйидагини топамиз: =6.
15.8. эгрилик радиуси 16 м га тенг сферик рефлекторда олинадиган Qуйошнинг тасвири qаерда ва qандай катталикда бо`лади?
Ечиш: Qуйош диаметри =1,4∙109 м, Ердан Qуйошгача бо`лган масофа эса =1,5∙1,4∙1011 м. Чизиqли катталаштириш формуласидан (1) га эга бо`ламиз, бу ерда рефлектордан Qуйош тасвиригача бо`лган масофа (15.5-масалага qаранг). Ко`згу формуласидан qуйидагича эга бо`ламиз: , бундан эса м эканлиги келиб чиqади. ЙАъни тасвир мана шундай масофада бо`лади. Qуйошгача бо`лган масофа жуда катта бо`лгани учун, унинг нурларини параллел деб hисоблаш мумкин, улар тасвирни фокусда беради. (1) дан qуйидагини топамиз: 7,5 см.
15.9. Агар сферик ко`згуга кенг йоруг`лик дастаси (даста эни бурчаги билан белгиланади, 62-расм) тушайотган бо`лса, оптик о`qqа параллел келувчи ва ко`згунинг четига тушувчи нур ко`згудан qайтганидан кейин оптик о`qни, фокусда эмас, балки фокусдан муаййан масофада кесиб о`тади. масофа бо`йлама сферик аберрацийа деб аталади. масофа ко`ндаланг сферик аберрацийа дейилади. Бо`йлама ва ко`ндаланг аберрацийа катталикларини катталиги билан ва сферик ко`згунинг радиуси билан бог`ловчи формула келтириб чиqарилсин.


62-rasm.
Ечиш: тенг асосли учбурчакдан келиб чиqади. Бо`йлама сферик аберрацийа йоки . =0 да =1, демак, =0 бо`лади. Ко`ндаланг сферик аберрацийа . , чунки учбурчакнинг ташqи бурчаги, бундан эса келиб чиqади. =0 да =1, демак, =0 ва =0 бо`лади.
15.10. Тешигининг диаметри (62-расм) =40 см бо`лган ботиq, сферик ко`згунинг эгрилик радиуси =60 см. Бош о`qqа параллел бо`лган четки нурларнинг бо`йлама ва ко`ндаланг сферик аберрацийа лари топилсин.


Ечиш: 15.9-масаладан (1) ва (2) ни оламиз. Расмдан ко`риниб турибдики, 0,33 ва бундан 19,3; 0,94; 0,8 эканлиги оламиз. Сон qийматларини qо`йиб, qуйидагиларни оламиз: =1,8 см ва =1,44 см.
15.32. Qуйидаги линзаларнинг фокус масофасини топинг: 1) икки йоqлама qавариq линза =15 см ва =-25 см; 2) йасси-qавариq линза =15 см ва =∞; 3) ботиq-qавариq. линза (мусбат мениск) = 15 см ва =25 см; 4) икки йоqлама ботиq линза =-15 см ва =25 см; 5) йасси-ботиq линза =∞, =-15 см; 6) Qавариq-ботиq линза (манфий мениск) =25 см, = 25 см. Линза моддасининг синдириш ко`рсаткичи =1,5.
Download 220,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish