3-amaliy mashg‘ulot Юза оқимни элементар тошқин усули билан прогнозлаш



Download 53,22 Kb.
bet3/3
Sana16.09.2021
Hajmi53,22 Kb.
#175476
1   2   3
Bog'liq
Комил ака 3-амалий жавоби

Ишни бажариш тартиби.

1. Дарё ҳавзасида ҳосил бўлган юза оқимнинг оқиб ўтиш вақти эгри чизиғи графиги τ = f(τ) ни чизиш.

Ушбу график гидрологик прогнозларда муҳим аҳамиятга эга бўлиб, у 2.4.1-жадвалда келтирилган маълумотлар асосида чизилади (3.1-расм).

3.1-расм. τ = f(τ) боғланиш графиги


2. Кунлик ёғин миқдорларининг изохронлар бўйича тақсимланишини ҳисоблаш.

Дарё ҳавзасида кунлик ёғин миқдорларининг изохронлар бўйича тақсимланишини ҳисоблаш натижалари 3.1-жадвалда келтирилган.

3.1-жадвал

Дарё ҳавзасида кунлик ёғин миқдорларининг изохронлар бўйича тақсимланишини

ва прогноз сув сарфи (Qп) ни ҳисоблаш


Т/р

Кунлар

Ёғин

миқдори


Х, мм

f( )

Ёғиннинг изохронлар бўйича тақсимланиши

ΣX=Ymax

Qё,

м3



Qп=Qё+Qер,

м3



Qк,

м3



I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

1

22.V

7,6

0

0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0

0

12,6

8,8

2

23.V

28,9

0,02

0,15

0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0,15

2,4

15,0

12,8

3

24.V

33,2

0,17

1,29

0,58

0

 

 

 

 

 

 

 

 

1,87

29,2

41,8

39,8

4

25.V

11,5

0,33

2,51

4,91

0,66

0

 

 

 

 

 

 

 

8,09

126,1

138,7

133,8

5

26.V

4,6

0,26

1,98

9,54

5,64

0,23

0

 

 

 

 

 

 

17,39

271,2

283,8

268,8

6

27.V

3,8

0,13

0,99

7,51

10,96

1,96

0,09

0

 

 

 

 

 

21,51

335,5

348,1

285,8

7

28.V

6,5

0,07

0,53

3,76

8,63

3,80

0,78

0,076

0

 

 

 

 

17,57

274,2

286,8

227,8

8

29.V

11,1

0,02

0,15

2,02

4,32

2,99

1,52

0,646

0,13

0

 

 

 

11,78

183,7

196,3

151,8

9

30.V

3,7

 

 

0,58

2,32

1,50

1,20

1,254

1,105

0,22

0

 

 

8,17

127,5

140,1

97,8

10

31.V

3,9

 

 

 

0,66

0,81

0,60

0,988

2,145

1,89

0,07

0

 

7,16

111,7

124,3

80,8

11

1.VI

3,4

 

 

 

 

0,23

0,32

0,494

1,69

3,66

0,63

0,08

0

7,11

110,9

123,5

83,8

12

2.VI

 

 

 

 

 

 

0,09

0,266

0,845

2,89

1,22

0,66

0,07

6,04

94,2

106,8

72,8

13

3.VI

 

 

 

 

 

 

 

0,076

0,455

1,44

0,96

1,29

0,58

4,80

74,9

87,5

47,8

14

4.VI

 

 

 

 

 

 

 

 

0,13

0,78

0,48

1,01

1,12

3,52

55,0

67,6

38,8

15

5.VI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0,22

0,26

0,51

0,88

1,87

29,2

41,8

27,8

16

6.VI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0,07

0,27

0,44

0,79

12,3

24,9

20,8

17

7.VI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0,08

0,24

0,32

4,9

17,5

15,8

18

8.VI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

0,07

0,07

1,1

13,7

13,8







 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Σ




118,2

 

7,6

28,9

33,2

11,5

4,6

3,8

6,5

11,1

3,7

3,9

3,4

 

 

 

 

Ўрт.




10,7

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Изоҳ: Х - ёғин миқдори; f( ) – юза оқимнинг оқиб ўтиш вақти эгри чизиғи ординатаси, улушда.

3. Юза оқимнинг мумкин бўлган 100% ли максимал қиймати ΣХ=Ymax ни ҳисоблаш.

Ҳисоблашлар натижалари 3.1-жадвалда келтирилган. Бунда дарё ҳавзасига ёққан ёғин миқдори 100% ли юза оқимга айланади, деган тамойилга амал қилинади.

4. Дарё ҳавзасида ёмғир сувлари ҳисобига ҳосил бўлган сув сарфи (Qё) ни ҳисоблаш.

Ҳисоблашлар қуйидаги ифода ёрдамида амалга оширилади:

5. Гидрологик кузатиш пунктидан ўтадиган ҳисоб, яъни прогноз сув сарфи (Qп) ни аниқлаш.

Ҳисоб, яъни прогноз сув сарфи (Qп) қуйидаги ифода ёрдамида аниқланади:

Qп = Qё+ Qер = 2,4 м3/с + 12,6 м3/с = 15,0 м3/с.

Ҳисоблашлар натижалари 3.1-жадвалда келтирилган.

6. Ҳисоб гидрологик постида кузатилган (Qк) ва прогноз қилинган (Qп) сув сарфларининг гидрографларини биргаликда чизиш.

Гидрограф 3.1-жадвал маълумотлари асосида чизилди ва у 3.2-расмда келтирилди.

3.2-расм. Кузатилган (Qк) ва прогноз қилинган (Qп)

сув сарфлари гидрографлари

7. Прогнозлаш усулининг аниқлиги ва сифатини баҳолаш.

7.1. Ҳисоб гидрологик постида кузатилган сув сарфлари (Qк) нинг ўртача квадратли четлашиши (σ) ни ҳисоблаш қуйидаги ифода ёрдамида амалга оширилади:

7.2. Прогнозлаш усулининг йўл қўйилиши мумкин бўлган хатолиги (δм) ни қуйидагича аниқлаймиз:

δм = 0,674  σ = 0,674  89,1= 60,1 м3/сек.

7.3. Прогнозлаш усулининг абсолют хатоликлари (δ) ни аниқлаш.

Ҳисоблашлар δ = Qк – Qп ифода ёрдамида амалга оширилади. Шу ифода асосида бажарилган ҳисоблашлар натижалари 3.2-жадвалда келтирилган.

3.2-жадвал



Прогнозлаш усули аниқлигини баҳолашга оид ҳисоблашлар


Т/р

Qк, м3

Qп, м3

Qк-

(Qк- )2

=Qк-Qп

(Qк-Qп)2

1

8,8

12,6

-81,7

6674,9

-3,8

14,44

2

12,8

15

-77,7

6037,3

-2,2

4,84

3

39,8

41,8

-50,7

2570,5

-2

4

4

133,8

138,7

43,3

1874,9

-4,9

24,01

5

268,8

283,8

178,3

31791

-15

225

6

285,8

348,1

195,3

38142

-62,3

3881,29

7

227,8

286,8

137,3

18851

-59

3481

8

151,8

196,3

61,3

3757,7

-44,5

1980,25

9

97,8

140,1

7,3

53,29

-42,3

1789,29

10

80,8

124,3

-9,7

94,09

-43,5

1892,25

11

83,8

123,5

-6,7

44,89

-39,7

1576,09

12

72,8

106,8

-17,7

313,29

-34

1156

13

47,8

87,5

-42,7

1823,3

-39,7

1576,09

14

38,8

67,6

-51,7

2672,9

-28,8

829,44

15

27,8

41,8

-62,7

3931,3

-14

196

16

20,8

24,9

-69,7

4858,1

-4,1

16,81

17

15,8

17,5

-74,7

5580,1

-1,7

2,89

18

13,8

13,7

-76,7

5882,9

0,1

0,01



1629,4

2070,8

 

134954

 

18649,7

Ўрт.

90,5

115,0

 

7497,4

 

1036,1

7.4. Абсолют хатоликларнинг ўртача квадратлили фарқи (S) ни ҳисоблаш қуйидагича амалга оширилади:



7.5. Прогнозлаш усулининг самаралилиги мезони (S/) ни ҳисоблашда S ва  нинг юқорида бажарилган ҳисоблашлар натижасида аниқланган қийматларидан фойдаланамиз:



7.6. Прогнозлаш усулининг сифатини баҳолаш олдинги амалий машғулотлардаги каби амалга оширилди. Уларнинг нисбати S/ = 0,37  0,50 бўлгани учун, прогнозлаш усулини «яхши» га баҳолаш мумкин.

7.7. Прогнозлаш усулининг таъминланишини ҳисоблашда тўғри чиққан прогнозлар сони (m) ва умумий прогнозлар сони (n) эътиборга олинади:

Демак, ушбу амалий машғулотда ишлаб чиқилган прогнозлаш усулининг таъминланиши 100% ни ташкил этади.



8. Ҳисоблашлар натижаларини умумлаштириш ва бажарилган ишнинг таҳлилий баённомасини тузиш олдинги амалий машғулотларда кўрсатиб ўтилган тартибда амалга оширилади.
Download 53,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish