4- мавзу: Аллоҳ Таолонинг гўзал исмлари ва олий сифатлари ҳақидаги илмнинг фазилати


”Дунё малъундир, ундаги барча нарcалар ҳам малъундир



Download 0,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/16
Sana17.07.2022
Hajmi0,55 Mb.
#814036
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
4-mavzu (kirill)

”Дунё малъундир, ундаги барча нарcалар ҳам малъундир, 
Аллоҳнинг зикри ва Аллоҳ яхши кўрган нарcалар ҳамда олим ё 
эса таълим олувчи бўлган киши бундан мустаснодир»
(Термизий, Ибн Можа, Байҳақий ривоятлари, Саҳиҳут-тарғиб: 74). 
ٓع
 
ٟثأ
 
حش٠ش٘
 
ٟضس
 
الله
 
ٕٗع
 
يبل
 :
ذعّع
 
يٛعس
 
الله
 
ٍٝص
 
الله
 
ٗ١ٍع
 
ٍُعٚ
 
يٛم٠
(( :
لأ
 
ْإ
 
ب١ٔذٌا
 
، خٔٛعٍِ
 
َ ْٛعٍِ
 
بِ
 
،بٙ١ف
 
لإ
 
َُشور
 
،الله
 
بِٚ
 
،ٖلاٚ
 
َ ٌُبعٚ
 
ٚأ
 
َ ٍُعزِ
)). 
ٖاٚس
 
ٞزِشزٌا
 
(
2322
)
 
يبلٚ
 :
ٓغد
 
،ت٠شغ
 
ٓثاٚ
 
ٗجبِ
 
(
4112
)
،
 
ٕٗغدٚ
 
ٟٔبجٌلأا
 
بّو
 
ٟف
 
خ١ذص
 
عِبجٌا
 :
(
1669
)
،
 
خذ١ذصٌاٚ
 :
(
2797
Аллоҳ Таоло Луқмон сурасининг 33-оятида айтадики: 
ََلاَف
 
َُُُىََّّٔشُغَر
 
َُح َٰٛ١َذٌْٱ
 
بَ١ُّْٔذٌٱ
 
ََلَٚ
 
ُُىََّّٔشُغَ٠
 
ََِّللّٲِث
 
َُسُٚشَغٌْٱ
 

Сизларни дунё ҳаёти ғурулантириб қўймасин ва Аллоҳдан 
дунёга ғуруланиш буриб қўймасин”.
Нима учун бу дунё лаънатланган? Бу дунёнинг лаънатланиши, 
инсоннинг аксар ҳолатда дунёга берилишлиги мақсаддан буриб 
қўяди. Аллоҳ Таоло ибодат учун яратдими, шу ибодатдан буриб 
қўядиган бўладиган бўлса, бу дунё бундай инсонга бу дунё 
лаънатланган дунё бўлади. Ўзимиз ҳам ”Қуриб кетcин бу дунё, 
чалғитиб қўйди”, деймиз, мана шу ”қуриб кетcин” дегани бу лаънат 
дегани.
ََْٓع
 
َِضبَ١ِع
 
َِْٓث
 
َِذْجَع
 
ََِّالله
 
َِْٓث
 
َ ذْعَع
 
،
 
َََُّٗٔأ
 
ََعَِّع
 
بَثَأ
 
َ ذ١ِعَع
 
ََِّٞسْذُخٌْا
 
،
 
َُيُٛمَ٠
 
 :
َََبَل
 
َُيُٛعَس
 
ََِّالله
 
ٍََّٝص
 
ََُّالله
 
َِْٗ١ٍََع
 
ٍََََُّعَٚ
 
ََتَطَخَف
 
ََطبٌَّٕا
 
ََيبَمَف
 
 :
ََل
 
ََِّاللهَٚ
 
،
 
بَِ
 
َٝش ْخَأ
 
َُُْىْ١ٍََع
 
،
 
بَُّٙ٠َأ
 
َُطبٌَّٕا
 
،
 
ََّلِإ
 
بَِ
 
َُجِش ْخُ٠
 
ََُّالله
 
َُُْىٌَ
 
َِِْٓ
 
َِحَشَْ٘ص
 
بَ١ُّْٔذٌا
 
ََيبَمَف
 
َ ًُجَس
 
 :
بَ٠
 
ََيُٛعَس
 
ََِّالله
 
،
 
ِٟرْأَ٠َأ
 
َُشْ١َخٌْا
 
َ شَّشٌبِث
 
؟
 
ََذََّصَف
 
َُيُٛعَس
 
ََِّالله
 
ٍََّٝص
 
ََُّالله
 
َِْٗ١ٍََع
 
ٍََََُّعَٚ
 
ًَخَعبَع
 
،
 
ََُُّث
 
ََيبَل
 
 :
ََفْ١َو
 
ََذٍُْل
 
؟
 
ََيبَل
 
 :
َُذٍُْل
 
 :
بَ٠
 
ََيُٛعَس
 
ََِّالله
 
،
 
ِٟرْأَ٠َأ
 
َُشْ١َخٌْا
 
َ شَّشٌبِث
 
؟
 
ََيبَمَف
 
ٌََُٗ
 
َُيُٛعَس
 
ََِّالله
 
ٍََّٝص
 
ََُّالله
 
َِْٗ١ٍََع
 
ٍََََُّعَٚ
 
 :
ََِّْإ
 
ََشْ١َخٌْا
 
ََل
 
ِٟرْأَ٠
 
ََّلِإ
 
َ شْ١َخِث
 
،
 
َََٚأ
 
َ شْ١ َخ
 
ََُٛ٘
 
،
 
ََِّْإ
 
ًََُّو
 
بَِ
 
َُذِجُْٕ٠
 
َُع١ِثَّشٌا
 
ًَُُزْمَ٠
 
بًطَجَد
 
ََْٚأ
 
ٍَُُُِّ٠
 
،
 
ََّلِإ
 
ََخٍَِوآ
 
َِشِضَخٌْا
 
،
 
َْذٍََوَأ
 
،
 
َّٝز َد
 
اَرِإ
 
َْدَ َلََزِْا
 
َِذٍََجْمَزْعابَ٘بَرَشِصبَخ
 
ََظَّّْشٌا
 
،
 
َْذَطٍََث
 
ََْٚأ
 
َْذٌَبَث
 
،
 
َْدَّشَز ْجبَُّّث
 
،
 
َْدَدبَعَف
 
َْذٍََوَأَف
 
َََّْٓف
 
َْزُخْأَ٠
 
ًَلبَِ
 
َِٗ م َذِث
 
َْنَسبَجُ٠
 
ٌََُٗ
 
َِٗ١ِف
 
،
 
َََِْٓٚ
 
َْزُخْأَ٠
 
ًَلبَِ
 
َِشْ١َغِث
 
َِٗ مَد
 
ٍََُُٗثََّف
 
،
 
ًََِثََّو
 
ِٞزٌَّا
 
ًَُُوْأَ٠
 
ََلَٚ
 
َُعَجْشَ٠
 


Абу Саъид розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Набий 
сöллаллоҳу алайҳи вассаллом: «Албатта, мен сизлар учун 
кўпроқ қўрқадиган нарсам, Аллоҳ сизларга ер баракотларидан 
чиқариб берадиган нарсадир», дедилар. 
«Ер баракотлари недир?» дейилди. 
«Дунёнинг зийнатларидир», дедилар. 
Шунда у зотга бир киши: 
«Яхшилик ҳам ёмонлик келтирадими?» деди. 
Бас, Набий саллаллоҳу алайҳи вассалом бир соат жим бўлиб 
қолдилар. Ҳаттоки биз у зотга бирор нарса нозил 
қилинаётганмикан деб гумон қилдик. Сўнгра у зот 
пешоналарини силай бошладилар ва: 
«Сўровчи қани?» дедилар. 
«Менман!» деди у. 
«Яхшилик фақатгина яхшилик келтиради. Албатта, бу мол 
дегани яшил ва шириндир. Албатта, баҳорда ўсган ҳар бир нарса 
қоринни шишириб ўлдиради ёки ўлдирай дейди. Илло яшилни 
егувчилардан еб икки ёнбоши шишганда қуёшга ўзини тутиб 
ковуш қайтаргани, ичидагини чиқариб ташлаб сийгани ва 
қайтиб бориб яна егани бундан мустасно.
Албатта, бу мол дегани шириндир. Ким уни ҳақи билан олиб 
ҳақи билан қўйса, у қандоқ ҳам яхши ёрдамдир. Ким уни 
ноҳақлик ила олса, у худди еб тўмайдиганга ўхшайдир», 
дедилар».
Икки шайх ривоят қилишган. 
Дунё малъун, лаънатланган, дунёси инсонни ҳалок қилади. 
Жаҳаннамий бўлишига сабаб бўлади. Дунё лаънатланган, 
лаънатланганни севган ҳам, лаънатланганга қалбидан жой берган 
ҳам лаънатга дучор бўлади.
Дунёни яхши кўриш нима дегани? Дунёни яхши кўриш бу қалб 
унга боғланиши, йўқ бўлишини тасаввур қила олмайди. Бойликсиз 
яшай олмайман, деб ўйлайди. Уни яхши кўриш – ким ўзарга йиғиш, 
(фалончига ўзини қиёслаб оладида, ўшандан кўра яхшироқ, 
бошқачароқ қилишим қ керак, ёки шу одамда бор нарса менинг 


уйимда ҳам бўлиши керак, деб ким ўзар қилиш) , уни яхши кўриш – 
унга кўп завқланиб қараш, суқланиб тикилиш.
Ҳозирги замонда одамлар тикилиш билан, чиройли нарсаларга 
қарашни яхши кўриш билан мубтало бўлган. Ҳамма нарсанинг 
ташқи томонини чиройли қилиб, маҳлиё бўлиб ўтиришади. Ҳамма 
нарсасининг ташқи гўзаллиги ҳамманикидан чиройли бўлишига 
интилишади. Масалан, минадиган машинаси, телефони, уй-жойими, 
магазинларга кирсак ҳам ҳамма нарсанинг ташқи кўринишини 
чиройли қилиб беришади. Ўраб берадуга қоғозлариини чиройли 
қилиб қўйишади. Ёки рекламаларда ҳамма нарса чиройли 
кўрсатилади. Ейиш-ичишлари ажиб безатилади, чиройли қилиб, 
кейин ейилади. Бу нарсаларнинг ҳаммаси дунёга қалбнинг 
боғланишига олиб келади. Ҳамма нарсани чиройли қилиб, унга 
завқланиб тикилаверишлик дунёга қалбнинг боғланишига олиб 
келади. 
Аллоҳ Таоло Ҳижр сурасининг 88-оятида айтдики: 
َُُْْٕٙ َِب ًجََٰٚ ْصَأَٓۦِِٗثَبَْٕعَّزََِبََِ ٌَِٰٝإََهْ١َْٕ١َعَََّّْذَُّرَ َل
 
”Кўзларингни Биз улар 
(кофирлар)
га неъмат қилиб берган 
нарсаларга ҳавас ила назар солма!” 
Аллоҳ азза ва жалла бизга қалб саломатлигини ҳохлайди, қалб 
поклигини ҳохлайди. Жаннатга лойиқ пок қалб бўлишини 
ҳохлайди, Жанннатдаги неъматлардан бошқасини севмайдиган 
қалб билан боришимизни ҳохлайди. Яратувчимизгина билади
бизга нима яхши, нима ёмонлигини, нима керак, нима 
керакмаслигини. Демак, бизга энг керакли нарса бу Аллоҳнинг 
зикри ва Аллоҳни танувчи ва мана шунинг илмини олувчи кишилар 
ҳам бундан мустасно экан. Аллоҳ Таоло бизни ҳам мана шу 
лаънатланган дунёдаги мустасно инсонлардан қилсин” (Амин...) 
Матн:
 
У шундай Зотки, бир лаҳзага ҳам Ундан бехожат бўлинмас. 
Эзгулик ва поклик Уни танишлик, Унгагина ибодат қилишлик ва 
ёлғиз Унга иймон келтиришлик билангина бўлади. Шунга кўра, 
банданинг салоҳиятдан насибаси ва мақтовга сазоворлиги Роббини 
қанчалик танишлиги ва Уни рози қиладиган ва Унга 


яқинлаштирадиган тўғри сўзлар ва солиҳ амалларни қилиши билан 
бўлади. 
Шарх: 
Барчамизнинг ишлатадиган сўзимиз, бирор киши фарзандли 
бўлса, солиҳ, солиҳа бўлсин, деб дуо қиламиз ва бу нарса ўзимизда 
ҳам бўлиши керак. Ўзимиз ҳам солиҳалардан бўлишликка ҳаракат 
қилишимиз керак ва солиҳа бўлишимиздан оладиган улушимиз бу 
Аллоҳни танишимизга боғлиқ экан.

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish