4. Мавзу: Табиий ресурслар ва уларнинг турлари Маърузанинг режаси: Табиий ресурслар ва уларнинг классификацияси


Табиий ресурсларни муҳофаза қилишнинг аспектлари



Download 33,26 Kb.
bet5/7
Sana24.02.2022
Hajmi33,26 Kb.
#209623
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
4 Маъруза e176fd8275997b3d63af019164babd6f

2. Табиий ресурсларни муҳофаза қилишнинг аспектлари



Ибтидоий одамлар табиий ресурслардан фойдаланиш давомида уларнинг камайиши ҳодисасини сезиб, ўз ҳаётларини давом эттира олишлари учун бу ресурсларни муҳофаза қилиш керак эканлигини тушуниб етганлар. Аммо бу фақатгина масаланинг иқтисодий томонини ҳисобга олган ҳолда муҳофаза қилиш эди. Жамият ривожининг кейинги даврларда инсон тафаккурининг ўсиши билан табиат муҳофазасининг бошқа аспектлари ҳам келиб чикабошлади.
Табиат ва табиий ресурсларни муҳофаза қилишнинг аспектлари қуйидагилардан иборат:
1) иқтисодий аспект узоқ ўтмишда келиб чиққан бўлиб, ҳозирги замон ва келажак учун ҳам муҳимдир. Инсон ўз иқтисодий ҳолатини яхшилаш учун табиий ресурсларни узлаштиради. Маълумотларга кўра қазилма бойликлардан фойдаланиш 1940 й. аҳоли жон бошига дунё бўйича ўртача 7,4 т.ни ташкил килган бўлса, 2000 йилга келиб бу миқдор 35-40 т.га етди. Ҳозирги вақтда ҳар йили ер остидан 100 млрд т ёқилғи ва курилиш материаллари қазиб олинади, 800 млн.т. металл эритилади. 1984 йил маълумотига кўра Ер юзида 2,5 млрд т. нефть ва 20 млрд. т. кўмир ёкилган, 2 млрд м3 ёғоч ишлатилган, 50 млн. т. балиқ, қисқичбақа ва моллюскалар овланган. Хулоса қилиб айтганда биз табиий ресурслардан қанчалик кўп фойдалансак, шунчалик иқтисодимиз кўтарилади, аммо бунда уларнинг тугаб қолиши мумкинлигини ҳисобга олиб, уларни иқтисодиёт зарурияти учун ҳам муҳофаза қилиш зарур.
2) гигиена-соғломлаштириш аспекти атроф муҳит ифлосланишининг кишилар соғлигига таъсири кучаяётганлиги муносабати билан яқин ўтмишда келиб чиқди. Иктисодни кўтариш учун табиатга ўтказиладиган таъсир, агар у пухта ўйлаб қилинмаса, тескари натижалар бериши мумкин. Масалан, 1959 й. АҚШ нинг Мичиган штатида япон қўнғизларига қарши далаларга сепилган заҳарли кимёвий моддалардан тупроқ жиддий заҳарланиб, унинг ҳосилдорлиги пасайиб кетди, бундан ҳайвонот олами ҳам жиддий зарар кўрди. Собиқ Иттифоқ даврида бундай ҳодисалар Ўзбекистонда ҳам содир бўлиб турар эди. Яшаётган муҳитимиз софлигини сақлаш саломатлигимиз гаровидир, шунга кўра соғломлаштириш аспектининг муҳимлиги доимо сақланиб қолади.

Download 33,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish