9 маъруза Суюқлик турли жинсли тизимларни ажратиш. Турли жинсли тизимларнинг турлари ва уларни ажратиш усуллари


Узлуксиз ишлайдиган, чўкмани шнекда тўкувчи горизонтал чўктирувчи центрифуга



Download 2,35 Mb.
bet11/12
Sana01.04.2022
Hajmi2,35 Mb.
#522524
TuriКонспект
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
9 маъруза

Узлуксиз ишлайдиган, чўкмани шнекда тўкувчи горизонтал чўктирувчи центрифуга (НОГШ). Ушбу қурилма ротор 2 ва қобиқ 1 да ўрнатилган шнекли мослама 3 лардан таркиб топган (9.10-расм). Суспензия марказий труба 5 орқали ғовак ўқ 4 га узатилади. Ушбу трубадан чиқишда суспензия марказдан қочма куч таъсирида ротор бўшлиғида тақсимланади. Қобиқдаги ғовак цапфаларда ротор 2 айланиб туради. Шнек эса, ротор ичидаги цапфаларда айланади. Марказдан қочма куч таъсирида қаттиқ заррачалар ротор деворига қараб ҳаракат қилади, суюқлик эса ички ҳалқа ҳосил қилади. Бу суюқлик ҳалқасининг қалинлиги ротор ён томонидаги тўкиш тешикларининг жойлашиши билан аниқланади. Ротор бўйлаб чўкма ҳаракат қилганда йўл – йўлакай зичланиб боради. Технологик зарурият бўлса, чўкма ювилиши ҳам мумкин.
Фугат эса, тўкиш тешиклар орқали фугат камерасига йиғилади ва патрубка 7 дан ташқарига чиқарилади.
НОГШ типидаги центрифуга катта иш унумдорликка эга ва юқори концентрацияли майин, дисперс суспензияларни ажратиш учун қўлланилади. Бундай центрифугаларнинг суспензия бўйича иш унумдорлиги ушбу формуладан топилади:
(9.38)
бу ерда; DТ, LТ - тўкиш цилиндрининг диаметри ва узунлиги, м; 3, - заррача ва муҳит зичликлари, кг/м3; d - заррачанинг энг кичик диаметри , м; n - роторнинг айланиш частотаси, мин-1 ; - динамик қовушоқлик коэффициенти, Па*с.

Чўктирувчи центрифугалар иш унумдорлиги эса ушбу формуладан ҳисобланади:




(9.39)
бу ерда: - пропорционаллик коэффициенти; F = 2R0L - ротордаги суспензия кўзгуси майдонининг юзаси (бу ерда R0 - суспензия ҳалқасимон қатламининг ички радиуси, м; L - ротор узунлиги, м) м2; wц = wчукК - марказдан қочма куч таъсиридаги чўкиш тезлиги, м/с (бу ерда wчук – оғирлик кучи таъсирида чўкиш тезлиги, м/с; К - ажратиш коэффициенти).

(9.39) тенглама ёрдамида чўкмани пичоқ билан кесиб оладиган чўктирувчи центрифуга иш унумдорлигини ҳисоблаш формуласини келтириб чиқариш мумкин:


(9.40)
бу ерда: k - суспензия ўзатиш вақтининг центрифуга умумий ишлаш вақтига нисбати.

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish