Qidiruv: Декарт

Декан ўринбосари М.Ш.Убайдуллаев
- Ii босқич 201,202,203– гуруҳлар 2018-19 ў. й., 4-семестр бўйича об1,ОБ2,яб назоратлар
Декартовы прямоугольные системы координат
- Криволинейные системы координат: декартова; цилиндрическая сферическая
Декан факультета КИ __________ Д.А. Яхшибаев
- Cloud computing
 Ахборот соҳасини ислоҳ қилишнинг муҳим босқичи // Халқ сўзи. - 2015 йил. - 17 декабрь
- Zbekiston xalqaro islom akademiyasi fuqarolik jamiyati
 Ахборот соҳасини ислоҳ қилишнинг муҳим босқичи // Халқ сўзи. - 2015 йил. - 17 декабрь
-
-йил 8-декабрь 997-сонли фармони
- 1. “Uzliksizta’limkonsepsiyasi”birinchimartakimtomonidantahlil qilingan?
йил ДЕКАБРЬ ОЙИ
- Ўзбекистон республикаси халқ таълими вазирлиги
-йил 8-декабрь 997-сонли фармони
- Uzliksiz ta’lim konsepsiyasi
Декабрь  2020  17-қисм
- Декабрь 2020 17-қисм
Рене ДекартРене Декарт
«Рассуждения о методе», переписки и биографии, написанной Адрианом Байе, правильность данных которой подвергалась чрезмерной критике
289,63 Kb. 6
o'qib
6- маъруза Роботлар ва манипуляторларнинг механик қисмининг кинематик ва динамик таҳлили6- маъруза Роботлар ва манипуляторларнинг механик қисмининг кинематик ва динамик таҳлили
X, Y, Z. Бир жинсли координатларда нуқта 4 та : I, h u — сонлар ёрдамида берилади бу сонлар декарт координаталари билан қуйидаги муносабатлар
0,5 Mb. 2
o'qib
Декарт билишнинг ибтидоси сифатида сезгиларДекарт билишнинг ибтидоси сифатида сезгилар
«Янги кўриш назариясининг тажрибаси» асаридаёк ўзининг идеализм мавқеида турганини очиқ эътироф этади. Бу нарсани у узи-нинг «Инсон билишининг асослари ҳақида рисола»
24,45 Kb. 1
o'qib
Relyatsion algebraning asosiy operatorlari? Реляцион алгебра ва унинг амаллариRelyatsion algebraning asosiy operatorlari? Реляцион алгебра ва унинг амаллари
Кесишма (∩), айириш (–) ва декарт кўпайтириш (*). Бунда барча амалларда операндлар ихтиёрий тўплам деб эмас, балки муносабатлар деб қаралади
19,69 Kb. 2
o'qib
Тўпламларнинг декарт кўпайтмаси. Муносабатлар. Эквивалентлик ва тартиб муносабатиТўпламларнинг декарт кўпайтмаси. Муносабатлар. Эквивалентлик ва тартиб муносабати
A={1,2,3,4,5} тўпламда шундай r тартиб муносабатни аниқлангки, у (1,5) ва (2,3) элементларни ўз ичига олсин ва чизиқли тартиб муносабати бўлсин
0,61 Mb. 19
o'qib
Сегодня мы затрагиваем такую интересную тему, как естественные языкиСегодня мы затрагиваем такую интересную тему, как естественные языки
Ii века. Декарт полагал, что машина не умеет и никогда не научится думать. Машина никогда не сможет общаться с человеком с помощью естественной речи
4,44 Mb. 5
o'qib
5-мавзу. Фалсафанинг метод, конун ва категориялари Оламнинг универсал алоқалари ва ривожланиши5-мавзу. Фалсафанинг метод, конун ва категориялари Оламнинг универсал алоқалари ва ривожланиши
Xvii-xviii асрлар фалсафасида тафаккур усулини метафизик усул деб тавсифлаш мумкин бўлсада, Декарт, Спиноза, Лейбниц ва бошқаларда диалектик ғояларни учратиш мумкин
123 Kb. 40
o'qib
Текисликда аналитик геометрия элементлариТекисликда аналитик геометрия элементлари
Xvii асрда француз математиги ва файласуфи Рене Декарт киритган ва бу усулни купгина геометрик масалаларга тадбик этган. Координаталар усули нуктанинг вазиятини координаталар системасини хосил киладиган бирор чизикларга нисбатан карашга
25,77 Kb. 3
o'qib
Маълумотлар базасини яратиш ва жадвалларни лоихалашМаълумотлар базасини яратиш ва жадвалларни лоихалаш
N ёзув ва k майдондан, иккинчиси m ёзув ва L майдондан иборат бўлса, ушбу муносабатларнинг декарт кўпайтмаси NxM ёзувдан ва K+L майдондан иборат булади
196,5 Kb. 1
o'qib
Куринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, де­мак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шадиКуринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, де­мак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шади
I бобда сирт тенгламаси тушунчасини берганимизда сфера таъри- фини бериб, унинг уйидаги каноник тенгламасини декарт реперида келтириб чицарган эдик
157,98 Kb. 7
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish