А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


л — чегара че;1чШ нагруэкада (кучиш лар босцичинннг бошланиши); б  — п ой де­



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

л — чегара че;1чШ нагруэкада (кучиш лар босцичинннг бошланиши); б  — п ой де­
вор таги энининг 0,25 чу ь;у рл к ги та, в — чегара. нагрузкада (енциб чнцариш бос-
цичи ёки нагрузка к^тариш хусусиятмш ш г йуцолнш ида).
]
— чегара мувозанат сох.аси, 
2
— зичланган марказ (ядро), 
3
— 
сициб 
чицару в-
чн 
грунт
га


Пластик деформациялар аввал пойдевор бурчакларида пайдо 
булади ва астасекин катта зоналарни эгаллайди. Бунда пойде- 
аор майдони цанча катта булса, 
унинг бурчаклари атрофида 
пластик деформациялар пайдо булишининг а^амияти ш/ нча кам 
булади. Агар уринма кучланишлар грунтнинг ички кучишига 
каршилик курсатиши билан аникланадиган чегара кийматлари- 
дан ортиб кетса, грунтда емирилиш содир булади, деб х,исобла- 
нади. Пластик деформациялар босцичида деформац^яланаётган 
массивнинг х;ажми узгармайди, яъии ён томондан таъсир этади- 
ган босим 
1
га тенг ва нагрузка остида турган грунтнинг ишини 
^ овушок суюклик ишига ухшатиш мумкин. Замин деформация- 
си хали чизикли характерни саклаб кола оладиган даражадаги 
уртача босим циймати заминга тушадиган х,исобий босим (/?) 
дейилади. Заминларни чегара холатлар буйича хисоблашда пой­
девор оркали узатиладиган, ташки ^исобий нагрузкалардан грунт- 
ч^а таъсир этадиган уртача босим замин учун аникланган босим- 
дан ошиб кетмаслиги керак. СНиП га биноан заминга таъсир 
этадиган хисобий босим куйидагига тенг.
/? = ^ ( Л А т + £Ат' + ^ + тА0) 
(
2
.
1 2
)
к н
•бу ерда, 
К я
— ишончлилик коэффициента. У грунтларнинг асосий 
дисоблаб аникланадиган характеристикалари намуналарни бево- 
сита текширилган лолларда улардан олинган маълумотларга ку­
ра 1 га тенг; бундай характеристикалар СНиП II жадвалларидан 
олинганда эса 
1 , 1
га тенг деб кабул килинади, 
т и

2
— тегиш- 
лича замин грунта ва замин билан узаро таъсирлашадиган бино 
(йншоот)лар иш шароитларининг коэффициентлари; бу коэффи- 
циентлар хам СНиП дан олинади;
А, В
ва 
О —
улчамсиз коэффициентлар. Улар ички иищала- 
•ниш бурчагининг хисобий кийматига нисбатан СНиП дан оли- 
пади; 
Ь
— пойдевор тагининг энсиз томони (эни); А — пойдевор- 
нинг ёткизиш чукурлиги, м; 
7
— грунтнинг пойдевбрнинг 
ёт- 
кизиш отметкасидан юкорида ётган ^анемий огирлик кучининг 
цатламлар буйлаб урталаштирилган хисобий киймати Н/м3; у' — 
бу хам, лекин пойдевор тагидан пастда жойлашганники, Н/м3; 

— пойдеворнинг бевосита таги остида ётган грунт солиштирма 
тишлашишининг ^исобий киймати, Па; А
0
= А—-А„— подвалнинг 
полигача булган чуцурлик (подвал булмаганда у 
0
га тенг деб 
олинади), м; А„ — подвалли хонада пойдеворнинг подвалдан кел- 
тирилган ёткизилиш чукурлиги.
Таги ^ар кандай шаклда булган пойдевор учун грунтга ту- 
шадиган хисобий босим (/?) юкорида келтирилган формуладан 
.аникланиши мумкин. Шу билан бирга тагининг майдони 
Р,
дой­
ра ёки тутри тургбурчак шаклдаги . пойдеворлар учун 
Ь
=
У Г-'
деб кабул килинади. Подвалнинг эни 20 м дан ва чукурлиги
2
м дан ортик булганда пойдеворнинг ёткизиш чукурлиги /г 
подвал полидак хисобланадиган чукурликка тенг килиб олина- 
ди. яъни А = Ап булади.
24


Замин грунтига тушадиган дисобий шартли босим. Пойде- 
ворларнинг улчамларини белгилашда дастлабки з^исоблашлар- 
учун заминга тушадиган з^исобий шартли босим 
/ ? 0
дан фойда- 
ланса булади. Унинг циймати СНиП да келтирилган жадваллар- 
дан топилади. Пойдеворларнинг узил-кесил улчамлари замин 
грунтларига тушадиган з^исобий босимларнинг цийматлари (2.25) 
формуладаи аницлаганидан кейин топилади. Бунда баъзи лоллар­
да, пойдеворнинг узил-кесил улчамларини белгилашда зсам, ху- 
сусан III ва IV класс бино ва иншоотлар учун горизонтал кат- 
ламлар цалинлигига риоя килган зсолда (купи билан 
0 , 1
киялик- 
да) заминларга тушама ^атлам ёткизишда ва энг катта пойде­
ворнинг эни иккиланган улчамгача чукурликда булганда, унинг 
л о й и р в и й ётцизиш чукурлигидан пастдаги грунтларнинг сики- 
лувчанлиги ортмаган лолларда 
/ ? 0
нинг жадвалда келтирилган 
кийматларидан фойдаланишга йул куйилади. 
нинг жадвалда 
келтирилган кийматлари эни 
Ь1 = \,
тагининг жойланиш чукур- 
лиги 
к 1
= 2
м булган пойдеворлар учун берилган; 
Ь
билан 
к
нинг боища кийматларида эса грунтга тушадиган з^исобий босим- 
лар куйидагй формулалардан топилади: /г 
< 2
м булганда
бу ерда А>оадв - - з^исобий шартли босимларнинг жадвалдан оли- 
надиган кийматлари, Па; 
Ь,
А — тегишлича лойиз^аланаётган пой­
деворнинг ёт^изиш 
эни ва чу^урлиги, м; 
— пойдевор таги- 
дан ю^орида жойлашган грунт огирлиги лажмий кучининг хи- 
собий циймати, 
Н/м3; £, — коэффициент, 
у 
билан пойдевор 
энииинг таъсири з$исобга олинади; унинг циймати йирик чак;ик 
ва кумли (чанг аралашмаган) грунтлар учун 0,125 га, гилли грунт 
ва чанг аралашган кумлар учун эса 0,05 га тенг; 
коэффици­
ент, у билан 
пойдеворнинг ёт^изиш 
чукурлигининг таъси­
ри з^исобга олинади; унинг ^иймати йирик чакиц ва кумли грунт 
учун 0,25 га, ^умлоц тупроклар, нумо^ тупроцлар ва лой учун 
эса 0,15 га тенг.
Колган грунт (жинслар) учун жуда нураган цояли грунт, 
нимцояли (сув таъсирига чидамсиз) грунт; цумли буш грунт; 
окувчан долатдаги гилли грунт; таркибида органик колдиклар 
куп учрайдиган цумли ва гилли грунтлар ва С Н и П -— 15 — 74 да 
келтирилмаган бошка грунтларнинг хи о^и-й босими жадваллар- 
дан змас, балки бевосита улар ётган жойнинг узида махсус тек- 
шириш йули билан аницланади.
(2.13;.
к
>
2
м булганда эса
я = Я * - « Г1 + А, * = А ]
к.Лг
(А _ /,,)
О

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish