А хаётининг 8 куни В. 30 куни С. хаётининг 40 куни D. хаётининг биринчи кунлиги 2



Download 345,48 Kb.
bet72/76
Sana25.06.2022
Hajmi345,48 Kb.
#701945
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76
Bog'liq
Hujjat

A. полифекалия
В. қабзият

  1. талваса

  2. гипертермия

876. Муковисцидозда биринчи навбатда зарарланади: А. ошқозон ичак тракти

  1. сийдик йўллари

  2. қон яратиш аьзолари

  3. кўриш аьзолари

877. Муковисцидозда асосий клиник белги:
А. стеаторея
В. гипертермия

  1. талваса

  2. гипотермия

878. Экссудатив энтеропатия патогенези асосида ётади:

А. ошқозон ичак тракти

орқали

плазма

оқсилларнинг йўқотилиши








В. йўғон ичак шиллиқ қаватининг атрофияси

  1. глист инвазияси

  2. томирлар эмболияси

879. Экссудатив энтеропатияда асосий диагностик усул:
A. нажасда плазма оқсилларини аниқланиши
В. ректороманоскопия

  1. секрет- ва кислота хосил қилишни аниқлаш

  2. ЭФГДС

880 Экссудатив энтеропатияни даволашнинг асосий принциплари:
А. оқсил препаратларини парентерал юбориш
В. антибиотикотерапия

  1. зардоб ҳайдовчи дорилар

  2. НПВС

881. Ошқозон яра касаллигини даволашда қўлланилади: А. антихеликобактер терапия

  1. сульфаниламидлар.

  2. антибиотиклар

  3. юрак гликозидлари

882. Бирламчи лактаза етишмовчилиги ташхисини тасдиқлаш учун ишлатиладиган усуллар:

А. лактоза билан синама ўтказилганда қанд

чегарасининг яссиланиши


В. ксилоза тести

  1. ингичка ичакни гистологик текшириш

  2. глюкоза билан синама ўтказилганда қанд чегарасининг яссиланиши

883. Зотилжам ташхисини тасдиқлаш учун ўтказилиши лозим: А. рентгенография

  1. спирометрия

  2. умумий қон таҳлили

  3. Қоннинг кислота-ишқор ҳолатини текшириш 884. Иситманинг қандай турлари фарқланади:

А. доимий, пасаювчи

  1. тўлқинсимон

  2. субфебрил

  3. гиперпирексик

885. Иситманинг билогик мувоффиқлиги:

A. интер

ферон ишлаб

чиқарилишини

стимуллайди





В. антибактериал даво эффективлигини оширади
С. МАТ тормозлайди
D. сувсизланишга олиб келади
886. Иситманинг зарарли таъсири:
А. МАТни фаолиятини тормозлайди

  1. мушак тонусини ошиши

  2. катаболизмни тезлашиши

  3. интерферон ишлаб чиқарилишини стимуллаш

887. Пиелонефрит учун хос белги: А. бел соҳасида оғриқ

  1. бош оғриги.

  2. сийдик ажралганда оғриқ

  3. шиш

888. Гломерулонефритнинг ўткир даврида буйрак етишмовчилигини даволаш учун ишлатилади:
A. диуретиклар
В. гемодиализ

  1. гормонал препаратлар

  2. цитостатиклар

889. ЮРАда ташхислаш методлари::
А. ревмопроба
В. Қонда LЕ - ҳужайралар
C. ЭКГ
D.қонда ферментлар миқдори
890. Иситмада совутишнинг физик усулларига киради:
А. намланган мато билан танани артиш
В. Ностероид яллиғланишга қарши воситалар.

  1. литик аралашма

  2. нейролептиклар

891. Туғма юрак нуқсонларида(ТЮН) марказий асаб тизими томонидан қандай асоратлар кузатилади:
А. гипоксемик хуружлар
В. хилпилловчи аритмия

  1. сурункали зотилжам

  2. миокард инфаркти

892. Сурункали гломерулонефритнинг аралаш шаклига хос белгилар: A. гематурия,шиш,протеинурия В.макрогематурия

  1. гипертензия.

  2. оғриқ синдроми

893. Пневмониянинг оғирлик кўрсаткичларига киради:
А. қон-томирларининг етишмовчилиги

  1. яққол ифодаланган нафас етишмовчилиги

  2. йўтал

  3. хириллашлар

894. Пневмониянинг асоратига киради:
А. пневмоторакс
В. ДВС синдром

  1. кардиореспиратор синдром

  2. бронхлар обструкцияси синдроми

895. Сурункали гломерулонефрит гематурик турига хос:
А. макрогематурия
В. массив протеинурия

  1. гиперлипидемия

  2. оғриқ синдроми

896. Бронхиал астма хуруж даврида энг мос келувчи препаратлар: А. метилксантинлар

  1. пенициллин

  2. юрак гликозидлари.

  3. гистаглобулин

897. Сурункали гломерулонефритда патогенетик даволашга киради: А. тузсиз, оқсилсиз диета
В. Глюкокортикоидлар

  1. антигистаминлар

  2. нейролептиклар

898. Муковисцидоз шаклига киради:
А. Ўпка, ичак, аралаш

  1. тери

  2. буғим

D.B ва C
899. Сурункали гломерулонефрит клиник шакллари:
А. гематурик, нефротик, аралаш
B . олигурик,нефритик

  1. гипертоник.,нефротик

  2. шиш, аралаш

990. Туғма юрак нуқсонларида (ТЮН) ривожланиш фазалари:

  1. компенсация фазаси, декомпенсация фазаси

  2. нофаол фаза.

С. ўрта фаза
D. фаол фаза
901. Носпецифик ярали колитни даволаш принциплари:

А. яллиғланишга қарши, иммунокорригирловчи,

диареяга қарши


  1. антацидлар

  2. десенсибилловчи воситалар

  3. антибиотик

902. Хеликобактер инфекциясига қарши бўлган препаратлар: А. де-нол
В. алмагель

  1. но-шпа

  2. антибиотик

903. Ўт ажратувчи йўллар касалликлари патогенезида асосий ўринни эгаллайди: А. Наслийлик.

В. сфинктер аппаратининг фаолиятининг

бузилиши


С. ингичка ичакнинг ферментатив фаолиятини етишмовчилиги
D. ошқозон ости безининг ферментатив фаолиятини етишмовчилиги
904. Билиар тракт касалликларининг ривожланишида этиопатогенетик омиллар:
А. наслий

B. хайвон ёғларига бой овқатларни кўп истъемол

қилиш


  1. нурланиш

  2. аллергик омил

905. Портал гипертензиянинг клиник белгисига киради: A. асцит
В. ошқозон ичакдан қон кетиши

  1. қабзият

  2. сариқлик

906. Жигар циррозида жигар декомпенсациясининг клиник белгиси: A. геморрагик синдром
В. шиш синдроми C. гипермагнемия.
D. гиперкальциноз
907. Жигар циррозида геморрагик синдром белгиси:
А. Гиперспленизм, портал гипертензия

  1. тромбоцитопатия

  2. анемия

D.гиперкальциноз
908. Бирламчи мальабсорбция синдроми асосида ётади:
A. қандни кўтараолмаслик
В. аминокислоталар сўрилишини бузилиши

  1. дориларни кўтараолмаслик

  2. хидларни кўтараолмаслик

909. Бирламчи лактаза етишмовчилигида пархез давога киради:

  1. таркибида казеин бўлган аралашмалар

  2. аллергенларни истеъсно қилиш

  3. лактаза сақловчи аралашмалар

D сутли махсулотлар
910. Болаларда бронхиолит учун хос:
А. яққол ҳансираш, инспиратор типда
B. хар хил пуфакчали хириллашлар ва крепитацияли эшитилади. C. бронхиал нафас
D. перкутор товушнинг қисқариши
911. Функционал шовқинларга хос белги:
А.чўзилувчан
В. юракдан ташқарига узатилмайди
С. юракдан ташқарига узатилади
D. дағал тембрда
912. Рейтер касаллигининг классик кўриниши белгилари:
А. уретрит, конъюнктивит, артрит

  1. сакроилеит ва спондилоартрит

  2. простатит

D гепатомегалия
913. ЮРА классификациясига киради:
A. бўғим-висцерал шакли
В. бошқа касалликлар билан биргаликда кечадиган шакли C. Стилл синдроми
D. хаммаси тўғри
914. ЮРА бўғим шаклига киради:
А. полиартрит, олигоартрит, моноартрит

  1. чегараланган висцеритлар билан

  2. Стилл синдроми

  3. Морро синдроми


  1. ЮРА бўғим-висцерал шаклига киради:

А. чегар

аланган висцеритлар билан, Стилл

синдроми


B.моноартрит
С. полиартрит
D.олигоартрит

  1. ЮРА кечиш вариантлари:

А. тез ривожланувчи, секин ривожланувчи.
B.ривожланмайдиган

  1. яширин

  2. тўхтовсиз-рецидивловчи

917. Артрит рентгенологик стадияси: А. бўғим олди остеопороз, тарқоқ остеопороз

  1. артралгия

  2. контрактуралар.

  3. анкилоз

918. ЮРАда кўзларни зарарланиши:
A. кўзларга қум тиқилганлик сезгиси
В. коньюктивит

  1. блефарит

  2. ғилайлик

919. Спазмофилия ривожланишида, олиб келувчи омилларга киради:
A. овқатда кальций тузларининг етишмовчилиги
В. Витами D юқори дозаси

  1. полиурия

  2. норационал озиқлантириш

920. Ревматизм ташхиси тасдиқланади, агар қўйидагилар кузатилса:
А. кардит, полиартрит

  1. лейкопения.

  2. артралгии.

  3. гепатомегалия

921. ЮРА да текшириш режасига албатта киритилиши шарт: А. қон умумий таҳлили

  1. бўғимлар рентгенограммаси

  2. ревма- факторни аниқлаш

  3. хамма жавоб тўғри

922. Вагоинсуляр кризга хос:
А. қайт қилиш, қоринда оғриқ
В. брадикардия
С. Энурез
D. юракнинг тез-тез уриши
923. Ўткир буйрак етишмовчилигига хос:
А. олигурия, анурия

  1. анемия

  2. гипербилирубинемия.

  3. гематурия

924. Ўткир буйрак етишмовчилигининг оқибати:
A. интерстициал нефрит ривожланиши
В. соғайиш

  1. сурункали буйрак етишмовчилиги

  2. барча жавоб тўғри

925. Сурункали буйрак етишмовчилигида энг етакчи биохимик кўрсаткич:

А. мочевина миқдорининг

ошиши,

креатин

миқдорининг ошиши








  1. эндоген креатинин бўйича юкори клиренс

  2. гиперурикемия

  3. гипермагнезиемия

926. Уратурияни даволашда қўлланиладиган препарат: А. страфантин

Download 345,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish