Abdulla qodiriy nomidagi jizzax davlat pedagogika


badiiyat namunalarini yaratadi



Download 2,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/50
Sana31.12.2021
Hajmi2,19 Mb.
#259850
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50
Bog'liq
ijodkor konsepsiyasi va poetik obraz

badiiyat namunalarini yaratadi.

78



FOYDALANILGAN ADABIY OTL AR RO‘YXATI:

I. Ijtimoiy-siyosiy adabiyotlar.

1.  Karimov  I.  A.  Miiliy  istiqlol  mafkurasi  -  xalq  e’tiqodi  va  buyuk  kelajakka 

Ishonchdir. -Т.: " 0 ‘zbekiston", 2000.

2.  Karimov  I.  A.  Yuksak  ma’nayiyat — yengilmas  kuch.  Toshkent:  Ma’naviyat, 

2008 yil.

13.  Islom  Karimov.  Adabiyotga  e’tibor  -   ma’naviyatga,  kelajakka  e’tibor.  Т.: 

PO‘zbekiston", 2007.

4.  Islom  Karimov.  O'zbekiston  mustaqillikka  erishish  ostonasida.  Toshkent- 

rO ‘zbekiston", 2012.

II. Ilmiy-nazariy ma’Iumotlar.

1. Imomov B. Mavzu va xarakter. G‘G‘ Ateistik ruhdagi  asarlarga obzor.

IManba: Adabiyot va san’at. Adabiy-tanqidiy maqolalar, o‘ylar, munozaralar. -  

ГГ.:  G‘.G‘ulom nomidagi adabiyot va san’at nashryoti. 1987.  43—b. 

p.  YoMdoshev Q. Yoniq so‘z. -Т.: Yangi asr avlodi. 2006. 43 -b. 

p.  Mamajonov  S.  Yangi  to‘lqinlar  mavji.  Davr  shamoliga  peshvoz.-T.: 

kj‘.G‘ulom nomidagi adabiyot va san’at nashryoti.  1984. 80-b

4.  Mirvaliyev S. 0 ‘zbek adiblari. -Т.: Fan.  1993.

5.

  Rasulov A. Tanqid, talqin, baholash. -Т.: Fan. 2006. 



to.  Sulton I. Adabiyot nazariyasi. -T .:0 ‘qituvchi. 2005.

7.  Sharafiddinov  O.  Botirlaming  umri  boqiy.  Manba:  Go‘zallik  izlab.  -Т.: 

|G‘.G‘ulom nomidagi adabiyot va san’at  nashryoti.  1985.146-157.

8

.  Shermuhammedov P. —



Т.: Ezgulik hissini tarbiyalab... Manba: Barchadan 

yaxshiroq hayot guli...-T.: G‘.G‘ulom nomidagi adabiyot va san’at nashryoti.

A983.149-150.

p. Qodirov B. Botirga o‘lim yo‘q. Manba: To‘xtabrev X. Qasoskoming oltin 

fcoshi. Tarixiy sarguzasht roman. -G‘.G‘ 0 ‘rta va katta yoshdagi maktab 

polalari uchun.-T.: 0 ‘qituvchi.

79



0.  G‘afurov I. Roman yo‘lida izlanishlar. Manba: G‘ofurov I. 0 ‘ttiz yil izhori.

-Т.:  G‘.G‘ulom nomidagi adabiyot va san’at nashryoti.  1987.304-310.

11. Umurov. H. Adabiyotshunoslik nazariyasi. Toshkent,: A, Qodiriy nomidagi 

xalq merosi nashriyoti. 5-bet.

12.  Milliy istiqlol g ‘oyasi: Asosiy tushuncha va tamoyillar. Toshkent -  

0



‘zbekiston” -  

2001


.

3.Umumiy o‘rta ta’limning davlat ta’lim standart iva dasturi .Adabiyot. g ‘g‘

Ta’lim taraqqiyoti.  1-maxsus son. Sharq matbaa -  kontsemi.  1999.

14.  Ulug‘bek Hamdam. She’r -  borlik va yo'qlik orasi yoxud daryosini topgan va 

opayotgan irmoqlar. 0 ‘ZAS. 2012 yil,  16 nOyabr, 46-son.  1 ,4-sahifalar.

15. Sultonmurod Olim. G‘azal ishqi. 0 ‘ZAS. 2012 yil,  16 noyabr, 46-son. 3-sahifa.

16. Omonilla Madayev. Qiyomiga etgan nazm. 0 ‘ZAS. 2013 -  yil, 3-may,  18-son. 

3-sahifa.

17. Tilab Mahmudov. Vatan tomon borar bari yo‘l. 0 ‘ZAS. 2013-yil, 3-may,  18- 

son. 3-sahifa.

1 N. Rahmonov. Tuyg‘ular tarovati.O‘ZAS, 2013-yil, 21-mart,  12-son. 3-sahifa.

18. Manzar Abdulxayrov. Nazm gulshani. 0 ‘ZAS, 2013-yil, 

8

-fevral, 3-sahifa.



19. Manzar Abdulxayrov. An’analarga esh, yangilanishga tashna. 0 ‘ZAS. 2013 

yil, 4 oktyabr. 40 son, 3-sahifa.

20. Garri Dik. Ko‘ngil bog‘ining bog‘boni. 2013-yil, 

8

-fevral, 3-sahifa.



21. Yo‘ldosh Solijonov. Rangin manzaralar, o ‘ynoqi tuyg‘ular. 2013-yil,  1-mart,, 

p-son.


E2. Dilfuza Rahimova. “Men quyoshli yurt farzandiman” 2013 yil,  1-mart, 9-son.

23. Vafo Fayzulloh Hurriyat sog‘inchi va sururi. 0 ‘ZAS, 2013 yil,  1  sentyabr, 35- 

json, 3-sahifa..

24. Vafo Fayzullo. Chin she’riyat yo‘li.O‘ZAS, 2013 yil,  12 iyul, 28-son, 3-sahifa. 

j25.Ilhom G‘aniyev. Shoirlar shohi va shoh shoir. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 22 fevral, 

8



son, 

1

, 3-sahifa.



[26.0‘zbek she’riyati katta yo‘lda. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 22 fevral, 

8

-son, 2-sahifa.



80


Abduqayum Yo‘ldoshev. Adabiy innovatsiya ehtiyoji.O‘ZAS. 2012 yil, 8- 

:al, 23-son, 1, 2-sahifa.

Bobomurod Eraliyev. To‘rt qasr tarhi. 0 ‘ZAS. 2012 yil, 8 iyun, 23 -  son, 1,3- 

ifa.


Qodiijon Ergashev. Yanglish talqinlar. 0 ‘ZAS. 2012 yil, 11 may, 19-son, 1, 

ahifa.


.  Alisher Razzoqov. Birdurur asli adad. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 14 iyun, 24-son, 3- 

lifa.


.Shodmonqul Salom. Yozuvchining jon so‘zi ( Sobir 0 ‘nar bilan suhbat).

ZAS. 2013 yil, 24 may, 21-son, 4-sahifa.

I. Shodmonqul Salom. Aql va yurak ma’nosini izlayman ( Ibrohim G‘afurov 

lan suhbat). 0 ‘ZAS, 2013 yil, 20 sentyabr, 38-son, 4-sahifa.

Doniyor Begimqulov. Ruhiyat ranglari va ohanglari. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 20 

sntyabr, 38-son, 3-sahifa.

4. Nurboy Jabborov. Sirli tuyg‘ular jilosi. 0 ‘ZAS,  2013 yil, 20 sentyabr, 38-son, 

-sahifa.


5.  Damin To‘rayev. Sonetning ma’no salmog‘i. 0 ‘ZAS. 2013 yil, 18 yanvar, 3- 

on, 3-sahifa.

16. Erkin Samandar, Sayyora Samandar. Qiyos.O'ZAS. 2013 yil, 9 avgust, 32-son, 

(r sahifa.

J7. Olimjon Davlatov. Ilm, Navoiy, sanga maqsud bil. 0 ‘ZAS. 2013 yil, 9 avgust, 

32 son, 4-sahifa.

38. Suvon Meli. Vaqt falsafasi yoxud sirli hodisaning poetik talqini. 0 ‘ZAS. 2013 

yil, 8 noyabr, 45-son, 4-sahifa.

39. Usmonjon Qosimov. Navoiy va Sa’diy. “Jahon adabiyoti” jumali, 2013 yil, 

Ifevral, 2-son, 147-151 -betlar.

[40. Halima Ahmedova. Yurakdagi alanga. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 1 sentyabr, 32 -  son, 

B-sahifa.

141. Hakimjon Karimov. Vatan bayrog‘ini yurakka qadang. 0 ‘ZAS, 2ol3 yil, 8 

mart, 10-son, 3-sahifa.

81



12. Ozod Sharafiddinov. Hayot bilan hamnafas. Toshkent, “Yosh gvardiya”, 1983 

1 ,


13. No'mon Rahimjonov. Istiqlol va bugungi adabiyot.”0 ‘qituvchi”, Toshkent- 

>

012



.

14. Zulfiya Pardayeva. Badiiy -  estetik tafakkur rivoji va o‘zbek romanchiligi. 

Toshkent. “Yangi asr avlodi” 2002.

15.Muhammadjon Xolbekov. Ekzistensializm: Alber Kamyu. “Jahon adabiyoti” 

umali, 2013 yil, noyabr, 11 -  son, 183-1890- betlar.

46.Muhammadjon Xolbekov. Ulissning  sarguzashtlari. 0 ‘ZAS, 2012 yil, 12 

pktabr, 

12-son, 3-sahifa.

47. M. Xolbekov. XX asr modern adabiyoti manzaralari. (Maqolalar to‘plami) 

Toshkent, “Mumtoz so‘z”, 2012.

48.Ibrohim Haqqul. Irfon va idrok. Toshkent. “Ma’naviyat”,  1998.

49. Ibrohim Haqqul. Taqdir va tafakkur. “Sharq”, Toshkent-2007.

50.  Mirzo Kenjabek. Attor do‘konining xushbo‘yliklari. 0 ‘ZAS, 2013 yil, 26 

aprel, 17-son, 3-sahifa.

51. S. 0 ‘tanova. Komillik manzili. 0 ‘ZAS, 2013-yil,  15-mart, 11-son, 3-sahifa. 

52.Sultonmurod Olim. Navoiy asarlarida Xoja Bahouddin Naqshband ta’rifi. 

“Jahon adabiyoti” jumali, 2013 yil, mart, 3-son.

53.  Abdulla Sher. Abadiyat va umr. “Jahon adabiyoti” jumali, 2012-yil, sentabr, 

9-son.

54.Abdulla Sher. Oybek, oy va koinot  yoxud darveshlik rutbasi. “Sharq yulduzi” 



jumali, 2013 yil, 4-son.

55. Shuhrat Rizayev. Yuksak mahorat -  asosiy mezon. 0 ‘ZAS. 2013-yil, 4-yanvar, 

1-son, 3-sahifa.

56. H. Boltaboyev. Ozod so‘z yo‘li. 0 ‘ZAS, 2013-yil, 4-yanvar, 1-son, 3-sahifa.

57. U. Rasulova. Biografik metod imkoniyatlari. 0 ‘ZAS, 2013-yil, 26-aprel,  17- 

son, 3-sahifa.

58.Q. Husanboyeva. Tahlil -  adabiyotni anglash yo‘li. “Muharrir” , Toshkent- 

2013.


82


59.  N. Shukurov, N. Hotamov, Sh. Xolmatov, M. Mahmudov. 

fcYdabiyotshunoslikka kirish. Toshkent. “0 ‘qituvchi”,  1979 yil.

[60. H. Umurov. Adabiyotshunoslik nazariyasi. Toshkent, A. Qodiriy nomidagi 

xalq merosi nashriyoti, 2004-yil.

61.0‘zbekiston Respublikasi FA Alisher Navoiy nom idagi Til va adabiyot instituti 

kollektiv nashri. Adabiy turlar va janrlar. “Fan” nashriyoti, Toshkent -  1991.

[62.. Nosirov. Obrazlarda uslub jilosi. Toshkent. 0 ‘zbekiston SSJ “Fan” nashriyoti, 

B991  yil

63. No‘mon Rahimjonov. Istiqlol va bugungi adabiyot. « 0 ‘qituvchi>> Toshkent-  

ШШ.

|64. Ozod Sharafiddinov. Hayot bilan hamnafas. Toshkent, “Yosh gvardiya” 

[nashriyoti, 1983.

[65. Shuhrat Rizayev. Badiiy tafakkuming yangilanish jarayonlari. «Istiqlol va 

pugungi adabiyot» kitobiga so‘zboshi. « 0 ‘qituvchi>> - 2012. B-3.

166


. Rustam Musurmon. “0 ‘zbek she’riyati katta yo‘lda” maqolasi. 0 ‘zAS. 2013- 

wi\ 

22

-fevral soni, 



2

-sahifa.


p67.Zulfiya Pardayeva. Badiiy-estetik tafakkur rivoji va o‘zbek romanchiligi T . : 

“Yangi asr avlodi” 

2002

 yil.


68

.  Umurov. H. Adabiyotshunoslik  nazariyasi. Т.: A. Qodiriy nomidagi xalq 

merosi nashriyoti. 2004-yil.

69. 0 ‘. Nosirov. Obrazlarda uslub jilolari. Toshkent, «Fan»,  1991.

70.Xolis e’tirof ehtiyoji. Adabiyotshunos olim Qozoqboy Yo‘ldoshev bilan 

jmuloqot. Suhbatdosh Alisher Nazar. “Yoshlik” jumali. 2012.  1-son.

71. Shodmonqul Salom. Yozuvchining jon so‘zi. (Sobir 0 ‘nar bilan suhbat) 

0 ‘ZAS. 2013-yil, 24-may, 21-son, 4-sahifa.

p72. X.A.To'raqulov va boshqalar. Ilmiy tadqiqot asoslari. “ Fan va texnologiya” 

jnashriyoti, Toshkent-2011.

I l l   Badiiy adabiyotlar 

| .   Mavlono Jaloliddin Rumiy. Ichindagi ichindadur. Falsafiy-ma’rifiy asar. Т.: 

Yangi asr avlodi, 2013.

83



12. 

Asqad Muxtor. Yosh do‘stlarimga. Toshkent. Yosh gvardiya.  1971. 

p.  Alisher Navoiy. “Mahbub ul-qulub”. 0 ‘ZFA. Mukammal asarlar to‘plami, 20- 

tomlik,  14-tom, Toshkent-1998, “Fan” nashriyoti.

4.  Faxriyor. “Ayolg‘u”. She’rlar, dostonlar. Т.: 2000. “Sharq”. 

p. Sirojiddin Sayyid “S o'zyo'li”,  1-2-jild, "Sharq”. Toshkent-2008 

ro. Sirojiddin Sayyid. “Ochil, ey gul, ki bo‘ston vaqti bo‘ldi”, “Sharq”, 

BToshkent-2014.)

|7.  Iqbol  Mirzo.  Aytgil,  do'stim,  nima  qildik  Vatan  uchun?!.  Toshkent- 

" 0 ‘zbekiston", 2014.

84



A. Qodiriy nomidagi  Jizzax davlat pedagogika instituti O 'zbek tili va 

adabiyoti fakulteti  5A 111201 -“O 'zbek tili va adabiyoti” yo'nalishi 

m agistranti S. Mo'minovaning 2013-2015 yillardagi 

ilmiy ishlar ro'yxati

I Ishning mavzusi

Nashr 


etilgan yoki 

qo'lyozma

Nashr etilgan manba, yili, joyi

Hamm


uallif

Hajmi


lodkor

Insepsiyasi va 

petik uslub”

Nashr


etilgan

“Davr va ijod muammolari” 

to'plamida

3 bet


Ruruwat barcha 

pnakdir, yemak

|q ”

Nashr


etilgan

“XX asr- intelektual avlod asri” 

shiori ostida o'tkazilgan hududiy 

Respublika ilmiy-amaliy 

anjumani(Sirdaryo, Jizzax 

viloyatlari)

4 bet

fengilanayotgan



adiiy-estetik

lakkur va

edkoming

iqarolik


pzitsiyasi”

Nashr


etilgan

Ilmiy Muzakora: 

“Filologiya,Lingvistika va 

Pedagogika masalalari” 

to'plamida

2 bet


Iqbol Mirzo 

be'riyatida vatan 

pvzusi”

Nashr


etilgan

Ilmiy Muzakora: 

“Filologiya,Lingvistika va 

Pedagogika masalalari” 

to'plamida

3 bet


^agar dunyo 

Kyolarida haqiqatni 

plash falsafasi

Nashr


etilgan

‘Tafakkur talqinlari’ to'plami

2 bet

M agistrant



S. H.MO'MINOVA


Абдулла Кодирий номидаги Жиззах ДПИ магистратура битирувчиси 

Муминова Сурайё Хайитмахматовнанинг 5 А  141102- Узбек адабиёти 

ихтисослигидан Магистр академик даражасини олиш учун “Ижодкор 

концепцияси ва поэтик образ (Сирожиддин Саййид, Икбол Мирзо ва 

Фахриёр шеърияти мисолида)” мавзусида ёзган диссертацияси хакида 

Х У Л О С А

^стакиллигимиз, Президентимиз И.А.Каримов асарларида алохида таъкидл- 

мдек, халкимизга, энг аввало, эрк ва хукук бериб, узлигимизни англаб ет- 

шзга имкон яратганлиги билан бирга, айни вактда, у бадиий ижод ва ада- 

«нунослигимизда хам жиддий янгиланиш ва тараккиёт тамойилларига хам



Г

йул очиб берганлигини мамнуният билан эътироф этиш лозим. Маиа шун-

1ижодий имкониятлар ва бевосита Истшутол илхомларининг самараси улар- 



[бадиий-эстетик тафаккуримизда хам чукур ^згариш ва янгиланиш жараён-

I

i кечмокдаки, уларни $фганиш, адабиёт ва санъатнинг юксак талаблари ас-

I

ia тахдил ва тадкик этиш танкид ва адабиётшунослигимизнинг долзарб ва- 



ларидан саналади. Шу нуктаи назардан каралса, Сурайё М)^минованинг 

р  диссертацияси бадиий ижод ва адабиётшунослик фани учун хам мухим 

Ьлзарб мавзуга багишланганлиги билан эътиборни жалб этади.

Ушбу магистрлик диссертацияси аник ва пухта режа асосида тайёрланган 

б, у Кириш, учта боб ва олтита фасл хамда хулоса кисмидан ташкил топ- 

е г и  


мавзуни анча кенг камраб олишга ва уни изчиллик билан ёритишга им- 

|берганлиги хам ишнинг ижобий томонларидан булиб хисобланади. Жумла- 

диссертациянинг Кириш кисмида мавзунинг долзарблиги ва урганилиш да- 

си хамда тадкикотнинг асосий максад-вазифапари тугри белгилаб олинган. 



ж талабларидан келиб чикиб, ишнинг  1-бобидаги узаро богланган икки фа- 

а хозирги бадиий-эстетик тафаккур ва ижодкор концепциясининг шаклла- 

жараёнлари бевосита Сирожиддин Саййид, Икбол Мирзо ва Фахриёр иж- 

уларнинг узига хос бадиий услуби билан боглик равишда урганилган ва




К пар асосида бир к;атор мухим хулосалар чикарилган.

■Гадкикотнинг иккинчи боби “Ижодкорнинг гоявий-фалсафий нуктаи назари 

В}>укаролик позицияси” муаммосини ёритишга багишланган булиб, унинг ик- 

вфаслида адабиётда ижодкор “мен”и, яъни шоир шахсининг ифодаланиши ва 

вирги узбек шеъриятида етакчи булган Ватан мавзусини тасвирлашдаги поэ- 

Ёобразлар ва бадиий талкинлар мазкур шоирлар ижодидаги етук асарлар ор- 

ш етарли даражада курсатиб берилганлигига ишонч хосил киламиз.

| Диссертациянинг мухим томони яна шундаки, унда Сирожиддин Саййид, 

рол Мирзо ва Фахриёр шеъриятининг етакчи гоявий-бадиий хусусиятлари- 

Икурсатиб бериш билан бирга, айни вактда, уларнинг она-Ватан мавзусини 

юннум этувчи шеърларига хос булган муштарак жихатлар хам умумлашти- 

|иб, тахдил этилади ва улардаги даврга ва Истиклол гояларига хамохангл- 

алохида таъкидланади. Шу билан бирга мазкур шоирларнинг истеъдод ха- 

|гери ва йуналиши турлича булганйдек, уларнинг вокеликни акс эттириш- 

1

ги узига хосликлар, тил ва услубий ранг-баранглик хамда лирик кахрамо- 



1

ри хам хилма-хил эканлиги ва буларнинг барчаси биргаликда бугунги уз- 

шеърияти полифониясини бойитганлиги тугри курсатиб утилади. 

Диссертациянинг сунгги 3-бобидаги биринчи фаслида адабиёт ва санъат- 

1г мангу мавзу-муаммоларидан саналган ва хар учала шоир ижодида етак- 

8фин тутувчи мухаббат лирикаси ва поэтик образларнинг ранг-баранглиги 

»к;атор етук шеърлар тахдили ёрдамида ёритиб берилади ва уларда инсон 

мята ва калб кечинмапари устуворлигига алохида эътибор каратилади. Юк- 

шаги боблардаги сингари бу бобдаги мисоллар тахлилида хам бу уч шоир- 

вг 


узига хос тасвирлаш махорати ва поэтик образ яратишдаги индивидиуал 

юх ва бадиий-эстетик ташбех ва талкинларга купрок ахамият берилганли- 

а  гувох, буламиз ва улар укувчи онг-тафаккури ва калбида муайян фикр ва 

гулар уйготиб, унинг тасаввур оламини бенихоя кенгайтиради.

|Маълумки, магистрлик диссертацияларига куйиладиган хозирги талабла- 

н бири- улар педагогик амалиёт билан богланиши, яъни адабий асарларни 

[ларнинг жанр поэтикаси ва образлар тизими хамда адибларнинг характер 

тиш  


ва тасвирлаш махорати буйича муайян илмий-назарий ва гоявий-эсте-


к 

тушунча ва билимларни мактаб, академик лицей ва олий таълим муассаса- 

ри талаба-укувчиларига етказиш усуллари хамда педагогик технологиялари 

ралаларини хам маълум даражада камраб олиши лозим. Ана шу умумий та- 

рлардан келиб чикиб, диссертациянинг сунгги бобида “Мактаб ва академик 

иейларда истиклол даври шеъриятининг укитилиш усуллари хамда Фахриёр 

юдида табиат билан боглик поэтик тимсоллар муаммоси ёритилган ва бу фа- 

кам диссертациянинг бошка кисмлари сингари мазмундорлиги, фикр ва ху- 

саларнинг хам мантикан, хам мисоллар билан далилланганлиги билан яхпга 

Кссурот колдиради.

I Диссертациянинг Зша бир мухим жихати алохида эътиборга молик: яъни 

рлиф нин г мавзу ва муаммоларни урганишида, унинг адабий факт-ходиса- 

[>га муносабатида мумкин кадар илмий холислик ва мустакил фикрлаш ко- 

■ияти кузга ташланиб туради ва бу фазилат шеърий мисолларни тахдил эт­

юда хам намоён булганлигини кайд этиб утиш мумкин. Шу билан бирга 

Ьсертациянинг баъзи уринларида муаллиф билдирган айрим мулохазалар, 

иримизда, бахсли булиб туюлади. Масалан, сунгги йиллар адабиётимизда- 

иодернистик изланишлар, жумладан, Фахриёрнинг айрим поэтик образ ва 

ибехларига бир оз ортикча бахо берилган деб уйлаймиз.

Шунингдек, диссертацияда бир-икки уринда услубий гапизлик ва айрим 

■овий ва ишорат хатолари хам учрайдики, уларни химоягача осонлик бил- 

рартараф этиш мумкин. Булар, албатта, жузъий нуксонлар ва улар диссер- 

шянинг умумий савиясига ва унинг илмий ва амалий ахамиятига жиддий 

вир курсатмайди. Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб, Сурайё Муминов- 

юг “Ижодкор концепцияси ва поэтик образ.(Сирожиддин Саййид, Икбол 

рзо ва Фахриёр шеърияти мисолида”) номли диссертацияси тугалланган 

гозирги талабларга тулик жавоб бера оладиган тадкикот иши сифатида 

юланишга лойик деб хисоблайман ва ушбу ишни Якуний давлат аттеста- 

р;и хайъати хузурида химоя килишга тавсия этаман.

мон Косимов, Узбек адабиёти ва уни Уки- 

[ш услубияти кафедраси доценти, ф.ф.н.

Илмий рахб. 

5.06.2015 й !



Ж и ззах  Д а в л а т   п ед агоги ка  и н сти тути  у к и ту в ч и си ,  ф .ф .н.  Зухра 

М а м а д а л и е в а н и н г  

Ж  Д Л И  

м а ги ст р ан ти  

М ум ин ова 

С у р ай ён и н г 

“И ж од кор  к о н ц еп ц и я си   в а  п о эти к  образ  (С ирож идди н  С ай й и д ,  И кбол 

М ирзо в а  Ф а х р и ёр  иж оди м исолид а)”  м авзуси д аги  д и ссертац и яси га

ТАКРИЗИ

М устакиллик даври  узбек  адабиёти хакида гапирилганда,  энг аввало, 

тамомила  янги  сиф ат  узгариш ига  юз  бурган,  тула  маънода  ислох  этилган 

адабиёт борасида фикр юритилади.  Бу, албатта, биринчи навбатда гоявий -  

мазмуний  узгариш   билан  боглик.  Чунки  биз  узок  йиллар  орзу  килган  ва 

асарларимизнинг  таг  катламларида  кай  даражада  айтиб,  укувчига 

сездириш га  уринган  Хакикатлар  шу  даврга  келиб  вокеликка  айланди. 

Бадиий  ижод  дунёсида  сон  жихдтдан  куп,  турли-туман  асарлар  пайдо 

булди.  Бундай  катта  иж од  оламида  яхш ини  ёмондан  ажратиб  олиш 

анчагина  мураккаб  жараён.  Зеро,  мутолаа  изчил  фикрлаш,  тушунишга 

уриниш, мулохаза юритиш, муносабат билдириш каби онгли-рухий мехнат 

жараёни  хамдир.  Бугунги  адабиётшунослик  ва  танкидчилик  бадиий  суз 

санъатини  тахлил  ва  талкин  этиш  баробарида  китобхонлар  савиясини 

кж салтириш га  хам  хизмат  килади.  Хоразмий,  Навоий,  Огахий,  Фуркат 

каби улугларимизнинг  нафосат олами -  назм гулшани бугун хам дунёга уз 

ифорини  таратиб  турибди.  Адабий  жараёнга  фаол  аралашувчи  адабий 

танкидчилик  ш еърият тахлили  билан  изчил  ш угулланиш да давом  этаётир. 

Битирувчи  магистрантимиз  Сурайё  М уминованинг  мустакиллик  йиллари 

яратилган  ш еърий  асарлар  тахлили, 

уларнинг  ижтимоий-фалсафий, 

бадиий-эстетик 

концепцияси 

талкинига 

багишланган 

“Ижодкор 

концепцияси  ва  поэтик  образ  (Сирожиддин  Саййид,  Икбол  Мирзо  вва 

Фахриёр  иж оди  мисолида)”  номли  магистрлик  диссертацияси  хам  катта 

илмий  изланишлар  сари  куйилган  кадамдир.  Тадкикотда  ижодкор 

концепцияси  ва муддао гояларини очишда кумак берган  образлар тарихий- 

ижтимоий ш ароит ва ижодий мухит билан алокада олинган адабий асарлар




ва  улар  яратилган  адабий  жараёнлар  нуктаи  назаридан  урганилган. 

Жумладан,  ишнинг  I  бобида  Истиклол  ва  бадиий -   эстетик  тафаккурдаги 

узгаришлар,  адабий  мезонларнинг  янгиланиши  хакида  (1-фасл)  бугунги 

бадиий-эстетик тафаккур ва  ижодкор концепциясининг шаклланиши ва (2- 

фасл)  ижодкор  концепцияси  ва  бадиий  услуб  масалалари  кесимида  фикр 

юритилади.  II  боб  эса  “ Ижодкорнинг  гоявий-ф алеаф ий  нуктаи  назари 

ва  ф укаролик  позицияси”  деб  номланиб  ,  бунда  боб  (2.1.  фасл) 

адабиётда  ижодкор  “мен”и:  шоир  шахсининг  ифодаланиши  хамда  (2.2. 

фасл)  шеъриятда  Ватан  мавзуси  ва  поэтик  образлар,  талкинлар  нуктаи 

назаридан  тахлил  этилади.  III  боб  (Ижодкорнинг  маънавий  ахлокий 

концепцияси)  мухаббат  лирикаси  ва  поэтик  образлар  ранг-баранглигини 

урганиш (3.1.  ф асл) хамда мактаб ва академик лицейларда Истиклол даври 

шеъриятини  Укитиш  услублари  (3.2.  фасл)  талкини  асосида  ёритилади. 

Тадкикот  объекта  хисобланмиш  шеърий  тупламлардаги  (Сирожиддин 

Саййид,  Икбол  Мирзо  ва  Фахриёрнинг  жами  бешга  якин  шеърий 

тупламлари)  шеърлар  яхши  урганилиб,  шоирларимиз  айнан  кайси 

образларга  к$шрок  мурожаат  этган  ёки  анъанавий  образлар  уларнинг 

шеърий  созларида  кандай  янги  оханг,  узгача  мазмун,  уйгача  бадиий 

либосга  эга  булганлиги,  асарларда  шоирлар  шахсиятидаги  хусусиятлар, 

миллий узига хослигимиз кай ифода йусинларда каламга олйнганлиги анча 

синчковлик билан тахлил этилган.  Бугунги  кунимизнинг адабиётга  куйган 

ижтимоий  талаблари,  бугунги  давр  ижодкорини  уилантирган,  уларни 

калам  олиб,  бонг  уришга  ундаётган,  туйгуларини  кузгаётган  вокеа- 

ходисалар  бадиий  жихатдан  кандай  тасвир  ечимини  ^опаётганлиги 

талкини  илмий  ишнинг  долзарблигини,  кийматини 

янада  оширган. 

Мактаб  ва  академик  лицейларда  мустакиллик  даври  шеъриятининг 

укитилиш  услублари  фасли  модерн  услубида  ижод  килувчи  шоиримиз 

Фахриёр  шеърларидаги  табиат  билан  боглик  поэтик  тимсоллар  тахлилига 

[  багишланган  маъруза  билан  тулдирилганки, 

бу 

укувчилар  учун 



тушунилиши  мураккаброк  б^лган  образлар  ва  тимсолларнинг  мазмунини,




шеърлардаги  нозик 

маъно  катламларини  англатишда  ёрдам  бериши 

табиий.  Истиклол  даврида  бадиий-эстетик  тафаккур  тараккиётига  катта 

хисса  кушган  ижодкорлар  х.аёти  ва  ижодини,  бадииётини,  шахсиятини, 

дунёкарашини,  жанрлараро  узгаришларни,  адабий  оким  ва й^налишларни 

тадкик  этувчи  фан  тармокдари  юз ага  келди.  Эндиликда  адабий 

тафаккурнинг  бош  вазифаси  ижодкорнинг  бадиий  дунёсига  кира  олиши, 

маънавий  -   интеллектуал  оламининг  сир-асрорларини  кенг  китобхонга 



кашф  этиб  бериши  билан  кадр  топмокда.  Магистрантимиз  Сурайё 

Муминованинг ушбу  диссертациясини  хам  юкоридаги  масалаларни  узида 

маълум  даражада  камраб  олган.  Умуман  олганда,  диссертация  Олий  ва 

урта махсус таълим вазирлигининг магистрлик низоми талабларига  жавоб 



беради.  Шунинг  учун  ушбу  магистрлик  диссертациясини  яхши  ишлар 

каторида  бахолаш  мумкин.  Ушбу  магистрлик  диссертацияси  муаллифи 



Муминова  Сурайё  Х,айитмахматовна магистр  илмий даражасига муносиб, 

деб хисоблайман.



Т а !ф и з ч и :^ ^ ^ ^ ^ 3 у х р а  Мамадалиева, Узбек адабиёти ва уни укитиш

услубияти кафедраси укитувчиси, ф.ф.н.




Гулистон Д авлат У ниверситета ф.ф.н.  доцент  Обида Файзуллаеванинг 

Ж ДПИ магистранти М уминова Сурайёнинг “Ижодкор концепцияси ва 

поэтик образ (Сирожиддин Саййид, Икбол М ирзо ва Ф ахриёр ижоди 

мисолида)”  мавзусидаги диссертациясига

ТАКРИЗИ

Сунгги  йиллар  давомида  узбек  насри  залворли,  салмокли  асарларга 

эришди, ш еърият янги чуккилар сари  кутарилди, драматургияда замоннинг 

шиддатини  аке  эттирувчи  сахна  асарлар и  яратилди,  бадиий  адабиётнинг 

хар  бир турида синкретик  ,  узаро  уйгун  жанрларларнинг диффузияланиши 

ходисалари юз берди.  Буларнинг барчаси даврнинг барометри хисобланган 

адабий  танкидда,  адабиётшунослик  асарларида  уз  аксини  топмокда. 

Адабий танкид бадиий  асарларнинг узок яшаб колиши учун уларни талкин 

ва тахлил килиб, замонлар оша китобхонларга етказиб туриш га масъулдир.

Адабиётш уносликнинг  хар  бир  сохаси,  жумладан,  адабий  танкид  ва 

адабиёт  назарияси,  адабиёт тарихи  ва  матншунослик  уз  зиммасига  муайян 

илмий  ва  эстетик,  маънавий  ва  ижтимоий  юк  ортган.  Адабий  танкиднинг 

зиммасидаги  юк  бош ка  сохалардагига  нисбатан  маънавий  жихатдан  хам, 

эстетик  жихатдан  хам  кадрли.  Чунки  у  янгигина  ёзилиб,  китобхонлар 

эътиборига  тушиб  улгурмаган  асарлар  билан  иш  куради,  янги  истеъдодни 

гунча холида хаммадан  бурун  куради, яратилаётган  асарларга бахо  бериб  , 

ёзувчи  ва  китобхон  уртасига  маънавий  куприк  хозирлайди.  Бинобарин, 

магистрант  С.  М ^минованинг  ижодкор  концепцияси  ва  муддао  гояларини 

очишда  кумак  берган  поэтик  образларни  гарихий-ижтимоий  шароит  ва 

ижтимоий  мухит билан  алокада олинган  адабий  асарлар  ва улар  яратилган 

адабий  жараёнлар  нуктаи  назаридан  урганган  магистрлик  диссертацияси 

хам  кейинги  катта  изланишлар  сари  куйилган  кадамдир.  “Хар  бир 

даврнинг  адабий  ходисалари  ёзувчи-шоирлари  ижоди  хакида  уз  вактида 

мухокама  юргизиш ,  уларни  бадиий  адабиётнинг  вазифалари  ва  уз 

замонасининг-  ижтимоий  та л аб лари  нуктаи  назаридан  бахолаш   адабий



даврнинг  адабий  х,одисалари  ёзувчи-шоирлари  ижоди  х,ак,ида  уз  вак,тида 

мух,окама  юргизиш,  уларни  бадиий  адабиётнинг  вазифалари  ва  уз 

замонасининг  ижтимоий  талаблари  нук,таи  назаридан  бах,олаш  адабий 

танцидчиликнинг  асосий  вазифасидир.  Биз  х;ам  уз  диссертациямизда  шу 

хусусиятларни  цамраб  олишга,  шеъриятда  фук,аролик  позициясининг 

намоён  булиши  ,  ижодкорнинг бадиий  концепцияси  ижтимоий-фалсафий 

умумлашма  даражасига  кутарилишида  поэтик  образ  к,андай 

х а  л  л и  

аълосига 

етаётганлиги, 

даврнинг 

адабиётга 

ц^йган 

талаблари, 

адабиётимизнинг  маънавий  камолотимиздаги  урни,  бадиий  диднинг 

юкеалиши,  уцувчилар  бадиий  тафаккурининг  мукаммалликка  интилиши 

(адабиётнинг  оддийлашиши,  жунлашиши  эмас)  ва  буларнинг х,аммасига 

ХОзиржавоб  булиш  учун  барча  адабиёт  ахлининг  ижтимоий  х,аётда  доим 

фаол  булишлари  х,ак,идаги  царашларимизни  илмий-назарий  жих;атдан 

асослаб  беришга  х,аракат  цилдик",  деб  ёзади  тадцикртчи  ишнинг  кириш 

кдсмида,  Дарх,ак,ик,ат,  диссертация ни  куздан  кечириб,  унинг  ишдан 

кузлаган  натижага эриша  олганига  амин  булдик.  Жумладан,  тадкицотнинг 

боб  ва  фасллари  iyfpn  шакллантирилган,  мак,сад  ва  вазифаларнинг аниц 

белгилаб  олингани  урганилувчи  объектлар  куп  булса-да,  (Сирожиддин 

Саййид,  Фахриёр  ва  Ицбол  Мирзоларнинг  жами  бешга  як,ин  шеърий 

тупламлари  а соси да) тадцик,отчига  изчилликка  риоя  эти б,  ишдан  кутилган 

натижаларга  эриша  олишига  ёрдам  берган.  Адабиётимизда  уз урнига, уз 

о воз и га  эга,  халк,имизга  севимли  булган 

шоирларимиз  Сирожиддин 

Саййид,  Фахриёр  ва  Ик,бол  Мирзоларнинг  80-йиллар  охирида  ёзилган 

баъзи  шеърлари,  юртимиз  ижтимоий-сиёсий  тузумининг  узгариши, 

элимизнинг  минг-минг 

йиллик  орзуларининг  ушалиши  билан  боглик, 

мух,им  х,одиса  -   мустак.иллик  даври  ва  бу  да в р да  ижодкорларимиз  уй- 

хаёлларини,  онгу  шуурини  банд этган  фикрлар,  туйтулар,  нук,таи  назарлар 

акс  этган  истицлол  давридаги  ижоди  мисолида  бугунги  шеъриятимизда




кечаётган  ифодавий,  шаклий  узгаришлар,  ижтимоий-фалсафий  ш ялар, 

муддаолар,  бадиий-эстетик  тафаккурдаги  янгиланишларни,  XXI  аср 



тонгида  турфа  ижтимоий-ик,тисодий,  х,арбий-сиёсий,  маънавий-маданий, 

экологик  м уам м олар  куршовида  к,олга?
Download 2,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish