Аграр муносабатлар ва агробизнес


Дифференциал рента – ер майдонларининг унумдорлигидаги ва жойлашган жойидаги фарқлар натижасида вужудга келадиган қўшимча соф даромад



Download 3,73 Mb.
bet2/4
Sana23.04.2022
Hajmi3,73 Mb.
#575647
1   2   3   4
Bog'liq
9-мавзу

Дифференциал рента – ер майдонларининг унумдорлигидаги ва жойлашган жойидаги фарқлар натижасида вужудга келадиган қўшимча соф даромад

  • 1. Дифференциал рента I
  • Ерларнинг табиий унумдорлиги фарқлари натижасида вужудга келадиган қўшимча соф даромад
  • 2. Дифференциал рента II
  • Ерларнинг иқтисодий унум-дорлигини ошириш натижасида вужудга келадиган қўшимча соф даромад
  • Монопол рента – бу алохида табиий иклим шароитларига эга бўлган ўта ноёб махсулот етиштириладиган ер учун эгасига тўланадиган рентадир.
  • Қурилиш участкаларидан олинадиган рента. Бино-иншоотлар муаллақ турмай , ер устида кўтарилади, қурилиш участкаларидан ундириладиган рента миқдори фақат тупроқ сифатига эмас, балки ернинг жойлашувига хам боғлиқ.
  • Ундурма саноатдан хам рента олинади.
  • Агросаноат интеграцияси –қишлоқ хўжалиги билан унга хизмат қилувчи ва махсулотни истеъмолчига етказиб берувчи туташ тармоқлар ўртасида ишлаб чиқариш алоқаларининг ривожланиши хамда уларнинг узвий бирикиш жараёнидир.
  • Агросаноат мажмуаси (АСМ) – бу қишлоқ хўжалик махсулотлари етиштириш, уни сақлаш,қайта ишлаш ва истеъмолчиларга етказиб бериш билан шуғуланувчи халқ хўжалиги тармоқларидир. АСМ тармоқлар. тўртта соҳани ўз ичига олади.
  • 1.Қишлоқ хўжалигига ишлаб чиқариш воситалари етказиб берадиган саноат тармоқлари,шунингдек қишлоқ хўжалигига ишлаб чиқариш техника хизмати кўрсатиш билан банд бўлган тармоқлар.
  • 2.Қишлоқ хўжалигининг ўзи.
  • 3. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини истеъмолчиларга етказиб беришни таъминлайдиган тармоқлар.
  • 4. Одамлар хаёти ва фаолиятининг умумий шароитларини таъминлайдиган инфратузилма муҳим ўрин тутади. Булар йўл –транспорт хўжалиги, алоқа, моддий- техника хизмати,маҳсулотни..сақлаш тизими
  • Агробизнес фаолиятининг мақсади истеъмол бозорини етарли миқдорда сифатли қишлоқ хўжалик маҳсулотлари,саноатни эса хом ашё билан узлуксиз таъминлаш орқали фойда кўришдан иборат.
  • Агробизнеснинг қуйидаги турлари мавжуд:
  • деҳқон-фермер хўжаликлари;
  • Агрофирмалалар;
  • агросаноат бирлашмалари;
  • фермерлар уюшмалари.

Download 3,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish