Аналитик қисм


Технологик хисоблар (моддий ва иссиқлик баланси). Танланган қурилманинг хисоблари



Download 0,55 Mb.
bet5/8
Sana18.04.2020
Hajmi0,55 Mb.
#45777
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5219790749737944346


2.3. Технологик хисоблар (моддий ва иссиқлик баланси). Танланган қурилманинг хисоблари
СИНТЕЗ БЎЛИМИНИНГ МОДДИЙ ҲИСОБИ Дастлабки маълумотлар.

100%ли мочевина олиш учун қурилманинг унумдорлиги, (т/й)..500000
Суюқ аммиакнинг таркиби, (%):

Аммиак................... .... ..............................................99,8
Сув................................ .........................................0,2
Экспанзер газинингтаркиби,(%):
Углерод(IV)оксиди......................... ................................97
Бошқа газлар........................ ..........................................3
Шулар билан бирга,(%):
(N2+H2) аралашмаси................................ ............................2
Кислород. ....................................... .............................. 1
Жараёнга қайтаётган аммоний тузларининг сувли аралашмасидаги
аммиак миқдори,(%)............................ ..................................40
Синтез колоннасига берилаётган компонентларнинг моль нисбати
(NH3О2,Н2О)................................................ 4,5:1,0 :0,5
Карбоматни карбамидга айланиши даражаси,(%).. ................ ......... ....65
Карбамиднинг йўқотилиши,(%):
Дистилляция вақтида.............. .............................. ..... .5
Буғланиш вақтида........ ..... ..... .....................................1
Донадорлашда....... .............. ........ ................................1

7%(5+1+1) йўқотилишни ҳисобга олган ҳолда 500000 т/й тайёр

маҳсулот олиш учун синтез колоннасида ҳосил бўлган мочевина, т/й:


500000 · 1,07=535000
Карбамид ишдаб чиқариш цехини иш кунини 350 кун деб олиб унумдорликни кг/соатга ўтказиб оламиз

535000 т/й ни бўламиз 350 иш кунига

535000/350= 1528,571 т/кун

Соатлик унумдорликка ўтказамиз

1528,571 – 24

х − 1


х= 63690,4 кг/соат

Мочевинанинг ҳосил бўлиши қуйидаги реакция бўйича боради:



СО2 +2NH3 NH2СООNH4+159,32кЖ (6.1.1) NH2СООNH4 (NH2)2CО + Н2О–26,27 кЖ (6.1.2)

Қуйидаги реакция бўйича 1000 кг мочевинага сарфланаётган аммиак
ва углерод (IV)- оксидининг стехиометрик сарфи, кг:
СО2 + 2NH3 (NH2)2CО+Н2О+133,03кЖ Аммиак учун стехиометрик сарфи, кг:

(2·11000)/60= 566,7 кг NH3
(41000)/60=733,3 кг СО2
Бу ерда: 17, 60 ва 44-аммиак, мочевина ва углерод(IV)-оксидларининг молекуляр массаси.

63690,4 кг/соат мочевина олиш учун циклга берилаётган реагентларнинг миқдори, т/й:

Аммиакнингмиқдори, кг/соат:
63690,4·0,5667 =36093,35 кг/соат NH3
Углерод(IV)-оксидининг миқдори, кг/соат:
63690,4·0,7333=46704,17 кг/соат СО2
Реагентларнинг амалий сарфини ҳисобга олган ҳолда, аммоний карбоматни мочевинага айланишида аммиак ва углерод(IV)-оксидининг мольлар нисбати қуйидагича, кг/соат:

mNH3= 63690,4· (17 · 4,5 ·100)/(60 ·65)=124931,17 кг/соат

mСО2= 63690,4·(44 ·1·100)/(665)=71855,83 кг/соат

mН2О = 63690,4·(10,5·100)/(665)=14697,8 кг/соат
бу ерда: 4,5:1 ва 0,5-аммиак, углерод(IV)-оксидининг ва сувнинг моль миқдорлари; 65- аммоний карбоматнинг мочевинага айланиш даражаси (%).

Аммиак, углерод(IV)-оксиди ва сувнинг аммоний тузлари эритмаси билан циклга қайтариш миқдори.

Аммоний тузларидаги аммиак, углерод(IV)-оксидининг ва сувнинг фоизлардаги миқдорини α, β ва γ деб белгилаймиз. Бошланғич маълумотларга кўра α=40% ни ташкил қилади. Шунга асосан аммоний тузлари эритмасининг таркиби қуйидагича топилади:

mСО2= 63690,4· ( 4(1-0,65) )/60· + 520844·П/60
бу ерда, - аммоний карбаматнинг мочевинага айланиш даражаси, 0,65;
П – дистилляция ва буғлатилиш жараёнида мочевинани йўқотилиши
увсиз нисбатлардан ташқари 0,05 +0,01- 0,005=0,055):
mNH3=mСО2 · /
mН2О=mСО2·γ/
Номаълум сонларни ўрнига қўйиб, қуйидагини ҳосил қиламиз, кг/соат:
mСО2 = 63690,4·( 44·(1- 0,65))/60 ·0,65+ 59523,74·44 ·0,055/60=27550,3
Аммоний тузлари эритмасидаги углерод (IV) - оксиди ва сув
ниқланган) фоиз миқдорини қуйидагича аниқлаймиз:
+ γ= 1 - = 1 -0,4 =0,6
γ= 0,6 -
Аммоний тузлари эритмасидаги аммиак ва янги аммиак миқдорини қуйидаги тенгламадан аниқлаймиз:

А1=mNH3 m’NH3
Қайтган ва янги аммиак билан берилаѐтган сувнинг миқдори қуйидаги тенгламадан топилади:

В1= (mNH3 m’NH30,002/ (1 - 0,002)=(mNH3 mСО2 · / )·0,002:


:(1-0,002)
В1=(124931,17 27550,3·0,4/ ) ·0,002/(1- 0,002) =219,06–19,32·1/
Бу ерда,0,002- аммиакдаги сувнинг миқдори.
Бундан ташқари қайтган ва янги аммиак билан берилаётган сувнинг миқдори қуйидагича топилади:

В1=mН2О m’Н2О
Иккита тенгламаларнинг йиғиндиси В1га нисбатан қуйидагича:
mн2оmСО2 ·γ/ =219,06–19,32·1/
Қуйидаги тенгламани ҳисоблаб, ни аниқлаймиз:
14697,824106·(0,6- ) / =219,6–19,32·1/ = 0,3930
Шунга кўра,γ қуйидагига тенг:
γ= 0,6-0,3930=0,2070
ва γ сонларини билган ҳолда, (2) ва (3) тенгламадан аммоний тузлари эритмасидаги аммиак ва сувнинг миқдорини аниқлаймиз, кг/соат:

mNH3 = 27550,3 ·0,4/0,3930=28041 кг/соат
mН2О = 27550,3 ·0,2070/0,3930=14511,2 кг/соат
Аммоний тузлари эритмаси билан келаётган компонентлар миқдори,

кг/соат:

27550,3+28041+14511,2=70102,5 кг/соат
Аммиакни ҳисобга олмаган ҳолда, аммоний тузлари эритмаси


билан циклга қайтаётган тоза ва аммиак , кг/соат:

А1=124931,17 28041= 96890,17 кг/соат



Циклга кираётган тоза аммиак ва қайтар аммиак таркибидаги
сувнинг миқдори,кг/соат:
В1=219,06-19,32·1/0,3930= 170кг/соат
Синтез колоннасига кираётган компонентларнинг умумий миқдори, кг/соат:
mNH3=124931,17, mСО2= 71855,83, mH2О= 14697,8
Тоза углерод(IV)-оксидининг миқдори, кг/соат:
mСО2m’СО2= 71855,8327550,3= 44305,5 кг/соат
Углерод(IV)-оксиди билан кираётган бошқа газларнинг миқдори (3 ҳажм%), нм3/соат:

Vб.г= 44305,5 ·(22.4/44)·(3/(100- 3)) = 697,6 нм3/соат
mбг= 697,6·0,73=509,25 кг/соат бу ерда, 0,73–бошқа газларнинг зичлиги, кг3.

(1) реакция тенгламасига мувофиқ, аммоний карбаматнинг ҳосил


бўлиши, кг/соат:
(mСО2 ·78/44) = 71855,83·78/44=127380,8 кг/соат


Бу ерда,78 ва 44–аммоний карбомат ва углерод(IV)-оксидинингмолекуляр массаси.

Ушбу миқдордаги аммоний карбоматнинг ҳосил бўлиши учун
сарфланаѐтганаммиакнингмиқдори,кг/соат:
127380,8·2·17/78=55524,9кг/соат

бу ерда, 17–аммиакнинг молекуляр массаси.

Реакциягакиришмайқолган аммиакнингмиқдори,кг/соат:
124931,17- 55524,9=69406,3 кг/соат
Аммоний карбоматдан мочевинанинг ҳосил бўлиши, кг/соат:
127380,8·(60/78)·(65/100) =63690,4
Реакцияга киришмай қолган аммоний карбомат миқдори, кг/соат:
127380,8·(100- 65/100) = 44583,3 кг/соат
(2) реакция бўйича аммоний карбоматдан мочевинанинг ҳосил бўлишида ажралиб чиқаётган сувнинг миқдори, кг/соат:

127380,8·(18/78)·(65/100) =19107,1 кг/соат
Синтез колоннасидаги ҳосил бўлган жами сувнинг миқдор, кг/соат:
19107,1+14697,8 = 33804,9 кг/соат
Ортиқча аммиак билан сувнинг таъсирлаши натижасида ҳосил бўлган аммоний гидроксидининг миқдори, кг/соат:

33804,9 ·35/18=65731,7 кг/соат
бу ерда,35 ва18- аммоний гидроксиди ва сувнинг молекуляр массалари.
65731,7 кг/соат аммоний гидроксидни ҳосил бўлишида аммиакнинг

сарфи:


65731,733804,9 = 31926,8 кг/соат
Газ фазасида эркин аммиакнинг қолиши:
69406,3 –31926,8 = 37479,5 кг/соат
Олинган натижаларни жадвал шаклига келтирамиз.

2- жадвал
Карбамид синтез бўлимининг моддий баланси


Кириш

Чиқиш

Номланиши

кг/соат

%

Номланиши

кг/соат

%
масс

Аммиак (янги ва
қайтган):
NH3
Н2О


96890,17
170




Мочевина
Аммоний карбомат Ортиқча эркин аммиак

Сув+NH3NH4ОН) бошқа газлар



63690,4

44583,3

37479,5
65731,7





509,25

30,04


21,03


17,70
31,00
0,23

Жами:
Углерод(IV)-
оксиди:

97060,17




СО2

44305,5

Бошқагазлар

509,25




Умумий жами:

211977,4

100




Жами:

44814,75




Аммонийтузлари
эритмаси:
NH3
СО2
Н2О


28041
27550,3
14511,2




Жами:

70102,5




Умумий жами:

211977,4



СИНТЕЗ БЎЛИМИНИНГ ИССИҚЛИК ҲИСОБИ


Карбамид синтез жараёни автотермик равишда боради. Жараён автотермиклигини ташкил қилиш учун етишмаётган иссиқлик миқдори аммиакни иситиш орқали жараёнга киритилади. Аммиакни қиздирилиши керак бўлган харорат иссиқлик балансидан топилади.

Дастлабки маълумотлар:
Реагентлар харорати,оС

Суюқ аммиак.................. ................ .............................5

Углерод(IV)оксиди......................... ................................35

Углеаммоний тузлари эритмаси...... ............ .............................. 100

Колоннадаги харорат.................................................................................200

Дастлабки моддалар миқдорини моддий баланс жадвалидан оламиз. Иссиқлик келиши:



1. Газхолидаги углерод (IV)оксиди билан, кж/соат:
Q1=64371·67= 4312857
Бу ерда 67-углерод (IV)оксиди энталпияси.
2. Углерод (IV)оксиди билан келаётган бошқа газлар билан, кж/соат:
Q2=739·1,026·35= 26537
Бу ерда 67-углерод(IV)оксиди энталпияси.
3уюқ аммиак билан, кж/соат:
Q3=141054·23,0=3244242
Бу ерда 23,0уюқ аммиак энталпияси.
4.Аммоний карбомат хосил бўлиш иссиқлиги, кж/соат:

Бу ерда 159320– газ холидаги аммиак ва углерод(IV)оксидидан қаттиқ аммоний карбомат хосил бўлиш иссиқлиги, кж/кмоль; 25140–аммоний карбомат суюқланиш иссиқлиги, кж/кмоль.



5. NH4OH ҳосил бўлиш иссиқлиги, кж/соат:

Бу ерда: 295401кмоль суюқ сувда 1кмоль газ ҳолдаги аммиакнинг эриш интеграл иссиқлиги, кж/кмоль; 23680–суюқ ва газ холдаги аммиак стандарт энталпиялари орасидаги фарқ, кж/кмоль; 46386–гидроксид кўринишидаги колоннадан чиқаётган аммиак миқдори, кг/соат; 40741–углеаммоний тузлари кўринишида колоннага келаётган аммиак миқдори, кг/соат.



6. 100оС ва 200·105 н/м2да углеаммоний тузлари эритмаси физик иссиқлиги, кж/соат:

Аммиак билан

Углерод (IV)оксиди


Сув билан

40741·285,0=11611185


40028·232,2=9294501


21083·234,2=4937638
Бу ерда: 485,0; 232,2; 434,2 – аммиак, углерод (IV)оксиди ва сув энталпиялари, кж/кг.

Q6=11611185+9294501+4937638=25843324

Иссиқликнинг умумий келиши
Qкелиш=4312857+26537+3244242+318369574+1945864+25843324=

=371272398



Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish