Безгак (малярия, malaria)


Чивиннинг ошқозонига тушган, зарарланган одам қони эритроцитидан етилган гаметоцитлар ажралиб чиқади. Эркак ҳужайра 8 та ҳаракатчан хивчинларга – микрогаметаларга бўлиниб урғочи (макрогаметалар) га ки



Download 2,48 Mb.
bet2/16
Sana23.02.2022
Hajmi2,48 Mb.
#143208
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
Безгак-UZ

Чивиннинг ошқозонига тушган, зарарланган одам қони эритроцитидан етилган гаметоцитлар ажралиб чиқади. Эркак ҳужайра 8 та ҳаракатчан хивчинларга – микрогаметаларга бўлиниб урғочи (макрогаметалар) га киради.

  • Чивиннинг ошқозонига тушган, зарарланган одам қони эритроцитидан етилган гаметоцитлар ажралиб чиқади. Эркак ҳужайра 8 та ҳаракатчан хивчинларга – микрогаметаларга бўлиниб урғочи (макрогаметалар) га киради.
  • Буларнинг иккисини қўшилишидан зиготалар – уруғланган, юмалоқ, шаклдаги ҳужайралар пайдо бўлади.
  • 18-24 соат давомида зигота чўзилиб ҳаракатчан оокинета пайдо бўлади ва ҳаракатланиб чивин ошқозонининг эндотелия ҳужайралари орасига, унинг базал мембранаси остига ўтиб олади.
  • Бу ерда оокинеталар қобиққа ўралиб ооциста ҳосил қилади.
  • Ооциста ичида паразит, ядронинг кўплаб бўлиниши йўли билан кўпайиб, жуда кўп (10000 гача, Р.falciрarum да 50000 гача) ҳужайра – спорозоитлар ҳосил бўлади. Битта чивин танасида, у турли паразит ташувчиларни чаққанлиги туфайли, юзлаб ооцисталар бўлиб, уларнинг ичида жуда кўп миқдорда генетик турли спорозоитлар бўлиши мумкин.

Касалликни юқиши учун безгак чивинини бир марта чақиши етарли бўлмаслиги мумкин. Қайта-қайта чақиши оқибатида битта безгак чивини бирнеча одамни касаллантириши мумкин.

  • Касалликни юқиши учун безгак чивинини бир марта чақиши етарли бўлмаслиги мумкин. Қайта-қайта чақиши оқибатида битта безгак чивини бирнеча одамни касаллантириши мумкин.
  • Чивин чақиши билан одам организмига тушган паразитлар жинссиз бўлиниш – шизогония йўли билан кўпаяди.
  • Бу жараён икки босқичда кечади: жигар ҳужайраларида – экзоэритроцитар ёки тўқима шизогонияси ва эритроцитларда – эритроцитар шизогония.
  • Безгак чивини чаққанда одам организмига тушган спорозоитлар 15-45 дақиқа ичида жигарга тушиб, гепатоцитларга кириб оладилар (тўқима трофозоитлари) ва тўқима шизоитларига айланадилар. Гепатоцитларда паразитнинг ўсиши ва паразитнинг бир неча бор бўлиниши туфайли минглаб майда, битта ядроли тўқима мерозоитлари пайдо бўлади ва етилган мерозоитлар жигардан (гепатоцитлар ёрилади) қонга эритроцитларга ўтади ва эритроцитар шизогония бошланади.

Download 2,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish