Биринчи бўлим. Фалсафанинг моҳияти, ривожланишининг асосий босқичлари ва йўналиши фалсафа: унинг предмети, мазмуни ва жамиятдаги



Download 0,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/30
Sana25.02.2022
Hajmi0,58 Mb.
#286090
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   30
Bog'liq
1-мавзу Фалсафанинг максад ва вазифаси

содда материализм вакиллари :қадимги хитой файласуфлари – Лао цзи, Ян Чжу; 

Қадимги ҳинд файласуфлари – локаята йўналиши намояндалари; 

Қадимги даврнинг машҳур файласуфлари – Гераклит, Эмпедокл, 
Демокрит, Эпикур ва бошқалар.

Қадимги Марказий Осиё файласуфлари- Зардўшт Сепитома кабилардир. 
Классик механика вужудга келган ва фаол ривожланган Янги даврда 
механистик материализм (П.Гольбах, П.Гассенди, Ж.Ламетри) айниқса кенг 
тарқалди.
ХVIII-XIX асрларда фалсафий материализмнинг йўналишлари: 
- антропологик материализм (Л.Фейербах); 
- вульгар материализм (Фогт, Бюхнер, Молешотт); 
- диалектик материализм (К.Маркс, Ф.Энгельс) шаклланди.
Бироқ, яна шуни ҳам таъкидлаб ўтиш лозимки, мазкур таснифга мувофиқ 
материалистлар ёки идеалистлар деб номланувчи у ёки бу файласуфлар бундай 
фарқлашга асоссиз схемалаштириш ва соддалаштириш деб қараб, ўзини бу 
йўналишларнинг бирортасига ҳам мансуб деб ҳисобламаслиги мумкин. Бундай 
қарашлар шу билан изоҳланадики, тўғридан-тўғри ва узил-кесил тарзда, бу 
муаммони тушунишга нисбатан бошқача ёндашувларни эътиборга олмасдан 
таърифланган «фалсафанинг асосий масаласи» муқаррар тарзда барча 
файласуфларни икки катта қарама-қарши лагерга – материалистлар ва 
идеалистларга ажратади ва бу ҳодисанинг айрим кўриниши сифатида фақат моддий 
ва маънавий субстанцияларни тенг ҳуқуқли асослар деб ҳисобловчи 
дуалистларнигина (масалан, Р.Декарт) фарқлайди.
Аммо фалсафий тафаккур тарихида у ёки бу файласуфлар фикрига кўра энг 
муҳим деб қараладиган бошқа муаммолар ҳам мавжуд. Айни шу сабабли аксарият 
файласуфлар субстанция (дунёнинг биринчи асоси) ҳақида мулоҳаза юритар экан, 
мазкур масаланинг қўйилишини «фалсафанинг асосий масаласи» билан боғлашга 
мойил эмас. Масалан; 
илк антик файласуфлар учун фалсафанинг асосий муаммоси: «Дунё 
нимадан яратилган?», деган савол билан боғланган. Ўша даврда бу савол энг муҳим, 
асосий, биринчи даражали ҳисобланган.

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish