Бул функцияларнинг релели контакт схемаларига тадбиқИ



Download 16,61 Kb.
Sana10.07.2022
Hajmi16,61 Kb.
#770126
Bog'liq
маъруза


БУЛ ФУНКЦИЯЛАРНИНГ РЕЛЕЛИ – КОНТАКТ СХЕМАЛАРИГА ТАДБИҚИ
РКС га мос Буль функцияси ифодаланиб, тенг кучли алмаштиришлар ёрдамида уни содда кўринишга келтирилади ва унга мос келган РКС қуриш масаласи EWB дастуридаги имкониятлардан фойдаланиб ёритилган.Бу эса ўрганувчиларга қулай ва тушунарли бўлади. 99 Буль функциялари дискрет бошқариш системалари (контакт схемалар, функционал элементлардан ташкил топган схемалар, логик тармоқлар ва хакоза.) ишлашини ифодалашда кенг фойдаланилади. Бундан ташқари Релели - контакт схемалари деб аталувчи электр занжирларни ўрганишда кенг ишлатилади. Релели - контакт схема деганда, ўтказгичлар ва икки позицияли контактлардан тузилган қурилма тушинилади. Релели - контакт схемалар ток манбалари қутбларини истеoмолчи билан улаш ёки узиш учун хизмат қилади. Релели - контакт схемадаги контактлар икки хил бўлади. 1. Уланувчи. 2. Узилувчи. Ҳар бир контакт релега бириктирилган бўлади. Бу ерда битти релега бир нечта контактлар ҳам уланувчи, ҳам узилувчи) бириктирилган бўлади. Техник жихатдан реле метал узоқ атрофидаги сим ўрамасидан ташкил топган бўлиб, қандайдир контак яқинида жойлашган бўлади. Реле ишлаётганида яни ўрамадан ток ўтаётганида метал узак магнитланади ва унинг яқинида турган уланувчи контактларни улайди, узилувчи контакларни узади.Реледан ток ўтмаётганда уланувчи контаклар узилган холатда узилувчи контаклар уланган холатда бўлади. Ҳар бир релега х 1 ,х 2 ,...,х n Буль ўзгарувчиларини мос қўямиз. Бу ўзгарувчилар реле ишлаётганда бир ишламаганда 0 қиймаини қабул қилади чизмада х релега бириктирилган уланувчи контактларни ҳам яна шу х ўзгарувчи билан белгилаймиз, узилувчи контактларни x билан белгилаймиз. Бутун РКС га бу схемага кирувчи х 1 ,х 2 ,...,х n релеларга боғлик бўлган у Буль ўзгарувчисини мос қўямиз. Натижада у ўзгарувчи х 1 ,х 2 ,...,х n аргументларга боғлик бўлган Буль функцияси сифатида қаралади. Агар схемадан ток ўтса, у=1 бўлади, ток ўтмаса, у=0 қийматга эришади. Демак, релели контак схемалари унга кирувчи n та релени Буль функцияси сифатида қараш мумкин экан. Релели контак схемаларига мос қўйилган Буль функциялари f(х 1 ,х 2 ,...,х n ) схемаларнинг ўтказувчанлик функцияси ҳам деб аталади ёки схеманинг ишлаш шарти деб ҳам аталади. Маoлумки контактлар ўтказувчиларга икки хил уланиши мумкин. Параллел ёки кетма-кет. x , x , y va y контактларни y каби реле-контакт схемалари орқали ифодалаймиз x ва y контактлар кетма-кет уланган бўлса, "х  у" конoюкция x y x ва y контактлар паралел уланган бўлса, x y 100 у" дизъюнкция мос келади."х y Буль, ,Шундай қилиб биз Релели контакт схемалари орқали функцияларини ишлатишимиз мумкин. Бизга маoлум бўлган теоремага асосан орқали ифодаланиши мумкин эканлиги ҳар қандай Буль функцияси учун, , Релели контакт схемасини кўриш мумкин эканлиги келиб чикади ва бу релели контак схемалари учун ўтказувчанлик функцияси берилган функция бўлади. Масалан: 1.    f x y x y x y ( ; ) 2.          f x y x y x y x y ( ; ) ёки      f x y x y x y x y ( ; ) Берилган шартларга асосан релели контакт схемасини кўриш масаласини синтез масаласидеб аталади.Иккита релели контакт схема тенг дейилади, агар бу схемалардан бир пайтда ток ўтса ёки иккаласидан бир пайитда ток ўтмаса. Бошқача қилиб айтганда иккита релели контакт схемаси тенг кучли дейилади, агар уларга мос ўтказувчанлик функцияси мос келса. Иккита тенг кучли релели контакт схемаларидан қайси бирида камроқ сондаги контактлар қатнашган бўлса, шуниси соддароқ схема ҳисобланади. Релели контакт схемасини соддалаштириш масаласини анализ масаласи дейилади. Бунда берилган РКС га мос Буль функцияси ифодаланиб, тенг кучли алмаштиришлар ёрдамида уни содда кўринишга келтирилади ва унга мос келган РКС қурилади. Юқоридагиларга асосланиб биз Work Bench ,ва Phone-prog дастурлари ёрдамида микроконтролёр PIC 12S679 хотира ячейкаларига керакли сигнал берувчи РКС ни жойлаб қурилмалар ясаш мумкин. Адабиётлар: 1. To’raev X.T. . «Diskret matematika va matematik logika elementlari» 2001 2. Yokubov T. «Matematik logika elementlari », 1983 y 3. Ne’matov I. «Diskret matematika va matematik logika elementlari», 1999 101 РОЛЬ ИНФОРМАЦИОННО-КОММУН
Download 16,61 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish