булади. Демак, / (х) функция


§. Лимитларни ^исоблашда функциянинг узл}ксизлигидан



Download 45,38 Kb.
bet2/2
Sana10.07.2022
Hajmi45,38 Kb.
#769423
1   2
Bog'liq
а

§. Лимитларни ^исоблашда функциянинг узл}ксизлигидан

фойдаланиш
Маълумки, функцияларнинг лимитларнни хисоблаш мухкм, шу билан бирга анчагина машаккатли ишдир.
Функцияларнинг узлуксиз булиши эса, уларнинг ли.мнтини то­пи шда кул
келади.
у — f(x) функция X с~ R тупламда аншуганган булиб, а нукта X нинг лимит нуктаси булсин. г = ц>(у) функция эса Y cr R туп­ламда аникланган. Бу функциялар ёрдамида г = Ф (/ (х)) мураккаб функция тузилган булсин.
Агар Iim f(x) = уа мавжуд булиб, г = <р(//) функция уа куктада
х-*а
узлуксиз булса, у холда limcp (f(x)) мавжуд ва
X—►Д
1'ШФ (/>')) = ф(0)
X—*Q
тенглик уринли булади.
^а^и^атан, х^-а да f(x) -*■ уа ва ф(//) функция уа нуь^тада уз­луксиз, яъни у->-уа да ф(у) --*• ф(г/„). У ^олда мураккаб функция­
нинг лимита хасидаги теоремага асосан х-+а да q (f(x)) функция лимитга эга ва
lim ф (f(x)) = lim <р (у) = ц< (уа)
х-*а У->Уа
тенгликлар уринли. Бу тенгликлардан узлуксиз функииялар учун функция ишораси остида лимитга утиш цоидаси келиб чикади:
lim ф (/(*)) = ф(Нт f (л)).
х-*а х~*а
Хусусан, f(x)=x булса,
I i гп ф (д:) = ф(Птх) = ф(а).
х-*а х~*а
Мисоллар. 1. куйидаги
lim (I -i- цх)х О ф ц £ R
х-+й
L 7П * /
лимитни хисобланг. Биз буни lim(I + цл)А = 1 im[(1 + рлУи]ц кури-’
V—О
нишда ёзиб оламиз. Равшанки, х-*-0 да у = цл'->-0 булади. Бук- дан куйидагини топамиз:
j_ (_
lim [(1 -f- Ц*)МУ = [Iim(1 + yft = еа
х -*0 !/->0
Шу мисолдан фойдаланиб lim( 1 --I-—] лимитни хам хисоблаш
+ JO \ К /
мумкин. Унда 0 ^x£R. Равшанки, — £#да ва л-*- оо да —=у-*0.
^ п п
Шунинг учун 162

www.ziyouz.com kutubxonasi

Jim (1 = lim fl +//f],= |!im(l + yf f = /
«-к93 \ П f y->-0 tj~*0

  1. К^уйндаги лимитларни хнсобланг.

а) lim—= log,e (биринчи мухим лимит, a > 0, a ^=1);
x -о -v
б) lim- =1па(иккинчи му.^им лимит, а > О, а - 1);
л-*0 х '
... (1 +*)“-- 1 , ч
б) Ьт ---а (V4HH4H мухим лимит).
Л--.0 х ' ' ‘
Бу муносабатларни псботлашда логарифмик, курсаткичли ва дара- жали фуикиияларнинг узлукснзлигидан фойдалаиа.миз. Дархакпкат, а) ,\олда
1 i_
lim —— —- lim log (1 .v)' = logn [ iim(l -f x)x] = log,.c;
x *0 -V x->0 ' ,r-*0 ‘
f>) холда эса ax— 1 ~t деб, л>-0 да /->-0 бу лишни» эътнбор- га олиб топамиз:
.. .11 — 1 t 1 1 .
lim lim ттт= = In a;
л-.о x и 1.Цо(1-)-0 log0|lim(l -I-/) ' I logae
Нихоят, в) холда (1 + x)a— 1 = t деб, сунгра a= + ^ ва .т—*-0
• • ln(l + .v)
да/—>-0 булишини хисобга олсак,

(1 + .v)a - l t
lim == lim — = lim
A,0 X О X -v-.o

/ ln(l -L I) ln(l 4- *)

llld -r /) ln(l-f.v)

a

келиб чикади.

  1. Иккита f(x) ва g(.v) [функция fX a R тупламда аникланган. а нукта X тупламнинг лимит нуктаси булсин.

Агар
lim /'(.v) = b (b > 0), lim g(x) = с
x—*u x-+a
лимитлар уринли булса, ушбу
lim [/(.v))g = bc
x-*a
лимит хам уринли булади.
Хакикатан, [/(.v)]g<r) функциянн
[f (x)\gM = ee(x)hl lix)
куринишда ифодалаб, сунгра курсаткичли хамда логарифмик функ- цияларнинг узлуксизлигидан фойдаланиб, куйидагини топамиз:

163

www.ziyouz.com kutubxonasi



lim [f(x)]gM lim ё


x-*a x—*a

lim [g(x)-ln / (*)] lim g(x)-ln [lim / (a)] ,g{x)\nj{x) _ :c-*a __ x-*a

- In b Jn/>c i с
= e = e = b
Одатда [/(x)]g(1) функция даражали-курсаткичли функция деб ата-
лади.
Даражали-курсаткичли [/(x)]g(x) функция цуйидаги

  1. lim /(jc) = 1, limg(;c) = оо;

х—>a х~*а

  1. lim f(x) = 0, lim g(x) = 0;

x~*a x—>ci

  1. lim/(x) = + oo, limg(;t) = 0

x-*a x—*a
холларда авЕал караб утганимизга ухшаш, аник;масликларни • ифода- лайди. д:-»-й да [/(*)]8>х) функция 1) ^олда Iе0, 2) холда 0°, 3) хрлда оо° куринишдаги аникмасликлар дейилади.

Мисол. Ушбу

lim ( *->о \

I
ах + Ьх \*
2

> 0, b > 0)

лимитни хисобланг.
I
х + ьх

ифода *->-0 да 1е”куринишдаги ани^масликдан ибораг.
Уни очиш учун лимит ишораси остидаги функцияни кулай кури- нишда ёзиб олиб, кейин лимитга утамиз:

lim
*-»+0

ах + Ь* \7
2

= lim *—+о

х — 1) + х — 1)

= lim
х->+0

lim
*-►+0

2
2

+

1+ ЬХ

1 +

х — 1) + х — 1) 2

■ >)+(!>* -1)



lim _ х—+0

_l + b*_ 2х

~ (In fl-j-ln b)
= е~ =Y ob.
Демак, х-*-0 да берилган функциянинг лимита Уab га тенг

  1. §. Узлуксиз функцияларнинг хоссалари

Биз ушбу параграфда нуклада хамда ораликда узлуксиз булган функцияларнинг хоссаларини урганамиз.
1. Нуцтада узлуксиз булган функциянинг хосса­лари (л ока л хоссалар). f(x) функция X тупламда ани^ланган булсин. X дан бирор х0 ну^та олиб, бу нук/ганинг шу тупламга те- гишли булган етарли кичик атрофини карайлик.

164

х

www.ziyouz.com kutubxonasi

Download 45,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish