Фронтал йуклаш машиналари Режа: Юк ташиш ортиш ва махсус транспортлар



Download 334,53 Kb.
bet3/3
Sana29.03.2022
Hajmi334,53 Kb.
#516879
1   2   3
Bog'liq
4-Мавзу Юк ташиш, юклаш-тушириш ва махсус транспортлар. Юк таши

Qн=[(R1-Gб.м)L1-Go.пa]/2(d+L1),
бу ерда Go.п – юклаш уснунасининг конструктив оғирлиги, кН; d, a, L1 – Qн кучининг таъсир елкалари; Go.п ва Gб.м - база машинасининг А нуқтага нисбатан оғирликлари.





3-расм. Бир чўмичли икки ўқли фронтал юклагичларга таъсир қилувчи кучлар схемаси:


а — транспорт ҳолатида; б — чўмичга иш вақтида зарба берилганда; в — қия текисликдаги ҳаракатида
Бир чўмичли фронтал юклагичларнинг асосий кўрсатгичлари қуйидагича:

  • чўмичнинг қамровчи қиррасидаги нисбий қамраш кучи КL (замонавий юклагичларда КL = 60-120 кН/м);

  • юкловчи ишчи ускунасининг конструктив массаси (чўмич ва стрела) mo.п (т), база машинасининг массасининг mб.м (т) 25-35 % ини ташкил этади;

  • чщмичнинг энг кичик сиғими Е (м3), юклаш ускунасининг юк кўтариш қобилияти бўйича аниқланади, бунда кон жинсининг массивдаги зичлиги 1,6 т/м3 ва чўмичнинг тўлалик коэффициенти Кн = 1,25 олинади;

  • юклагичнинг энг кичик зўриқма (тортиш) кучи Тн (кН), база трактори двигателининг энг катта самарали қуввати Nэ max (кВт) ва юклагичнинг ишчи массасини mп (т) ҳисобга олиб аниқланади. Юклагичнинг ишчи массаси mп (т) база машинасининг массаси mб.м. (т) ва бўш чўмич билан бирга ишчи ускуналар массаси mо.п. (т) йиғиндисидан ҳосил бўлади (mп =mб.м. + mо.п. ).



Тн = Nэ max ηm[υp(1-δp)]-1-gmпfк
бу ерда υp =0,8-1,1забойга киришдаги ишчи тезлик, м/с; δp - буксоват қилишнинг ҳисобли коэффициенти (0,07 гусеницалар учун ва 0,2 ғилдираклар учун); ηm - трансмиссиянинг фик (механиқ трансмиссияларда 0,85 – 0,88 ва гидроиеханиқ трансмиссияларда 0,6 – 0,75);
fк - думалашдан ҳосил бўлувчи қаршилик коэффициенти (гусеницаларда 0,06 – 0,1, ғилдиракларда0,03 – 0,04);

  • илашиш оғирлигидаги зўриқма кучи Тн.сц (кН):

Тн.сц= gmпφ,
бу ерда φ - ҳаракатлантиргичнинг илашиш коэффициенти (0,9 – гусеницалар учун, 0,6-0,8 ғилдираклар учун);

  • чўмични бурувчи гидроцилиндрлар билан ҳосил қилинувчи ва унинг кесувчи қирраларига бериладиган чуқурга ботирувчи куч Рв = (2÷3)Qн ;

  • стрелани кўтарувчи гидроцилиндр томонидан ҳосил қилинаётган чўмичнинг кесувчи қиррасига берилаётган кўтарувчи куч Рп = (1,8÷2,3)Qн .

Download 334,53 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish