Газлама ва қоғоздан гуллар ясаш технологияси



Download 67,5 Kb.
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi67,5 Kb.
#35818
1   2   3
Bog'liq
ва қоғоздан гуллар ясаш технологияси

«Атиргул» гулини ясаш.
Машғулот вазифалари: болаларга тўртбурчак шаклидаги қоғоз икки буклаш, овал шаклида қирқиш, гул япроғини қирқиб олиш, ишни озодалик билан бажариш, бошлаган ишни охирига етказиш малакаларини сингдириш.
Машғулотга тайёргарлик.
Болалар билан табиат қўйинида атиргулнинг ўсишини кузатиш, унинг турлари ҳақида сўзлаб бериш. Атиргулнинг тузилишига болалар диққатини жалб қилиш.
Машғулотни жиҳозлаш:
Машғулот учун болаларга етадиган миқдорда ғижим қоғоз, елим, қайчи, сим, озгина пахта берилади.
Машғулотнинг бориши:
Тарбиячи: болалар, сизлар билан бугунги машғулотимизда бирга кузатган атиргулларни ясашни ўрганамиз. Керакли ашёлар олдингизга қўйилган. Сизга атиргулни қандай ясаш кераклигини тушунтириб бераман. Диққат билан қараб туринг, кейин биргаликда ясаймиз. Ғижим қоғоздан 6 та тўрт бурчак шакл қирқиб олинади. Уни иккига буклаб, юқори қисмининг бурчаклари айлана ҳолда қирқиб олинади. Шу тариқа тўрт-бурчак шакл овал шаклига келтирилади. Ҳар бир қоғознинг думалоқ томонини қаламга ўраб, очиб юборамиз. Натижада коғознинг четлари қайрилиб қолади. Ҳар бир коғозни қаламга ўраб, четини қайириб чиқамиз. Сўнг, ўртасидан (бунда қайрилган томон юқорида бўлади) бармоқларимиз билан чап ва ўнг томонга синдириб, тортсак, ғижим коғоз текисланади ва атиргулнинг гултожибарги ҳосил бўлади. Қолганларига ҳам худди шундай ишлов берилади. Навбатдаги ишда қўлимизга уэунлиги 25-30 см бўлган йўғон симни оламиз. Сим учига сариқ рангдаги ғижим қоғоз ёки сариқ буёққа ботирилган пахтани ўрнатамиз. Унинг атрофига чети қайрилган ва пастки қисми бир тутам қилиб йиғилган гул япроқларини бирин-кетин жойлаштириб, уни ип билан маҳкамлаб қўямиз. Яшил рангдаги қоғоздан эни 1 смли кесмалар қир­қиб, гулнинг гул ости япроғини ўрнатгандан сўнг, симга яшил ранг­даги коғозни ўраб чиқамиз. Гул ости япроғи бир иеча маротаба букланган яшил рангдаги қо­ғоздан қирқиб олинади. Атиргул барги ҳам алоҳида тайёрланади. Гул бандига сим ўралаётганида гул барги бандига қўшиб, ўраб юборилади. Гул барги икки букланган қоғоздан қирқиб тайёрланади. Барг четлари кунгурали бўлади, ҳар бир гул баргини табиий баргга ўхшатиб, орасига ингичка сим қўшиб елимлаб, тайёрлаб оламиз.
Болаларга гулнинг ясалишини тушунтириб бўлгандан сўнг, тушунчалари саволлар ёрдамида аниқлаб олинади. Сўнгра, уларга атиргулни мустақил равишда ясашлари тавсия этилади. Болалар гулни ясаб бўлганларидан сўнг, барча ишлар биргаликда таҳлил қилинади ва яхши иш бажарган болалар рағбатлантирилади.


Download 67,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish