Геодезиядан 1-практикум



Download 13,03 Mb.
bet86/86
Sana31.03.2022
Hajmi13,03 Mb.
#522208
TuriПрактикум
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86
Bog'liq
Охунов З.Д Геодезиядан практикум (ўқув қўлланма)

5.8.

Горизонтал ва вертикал бурчакларни ўлчаш……………………………134

5.9.

Нивелирлар ……………………………………………………………….141

5.10.

Аниқ ва техник нивелирларнинг тузилиши…………………………….143

5.11.

Нивелир рейкалари ва уларни текшириш……………………………….147

5.12.

Нивелирларни текшириш ва тузатиш……………………………………151

5.13.

Техник нивелирлаш……………………………………………………….155

5.14.

Янги технологияга асосланган нивелирлар……………………………..158

5.15.

Тахеометр съёмкани бажаришда қўлланиладиган асбоблар

5.16.

Мензула жиҳозлари. Мензулани текшириш ва тузатиш……………….160

5.17.

КН кипрегели……………………………………………………………...162

5.17.

2СМ2 ёруғлик дальномери……………………………………………….169

5.18.

СМ5 ёруғлик дальномери…………………………………………………175

6.

Юзаларни аниқлаш……………………………………………..184

6.1.

Умумий маълумотлар…………………………………………………….184

6.2.

Аналитик усулда юзани аниқлаш………………………………………..185

6.3.

График усулда юзани аниқлаш…………………………………………..190

6.4.

Палеткалар ёрдамида юзани аниқлаш…………………………………..192

6.5.

Планиметр ёрдамида юзани аниқлаш…………………………………..196

6.6.

Юзани аниқлашда замонавий техник воситалар ва ЭҲМ ни қўллаш...204

7.

Топографик съёмкалар…………………………………………209

7.1.

Съёмка ишларининг умумий талаблари вамазмуни ………………….209

7.2.

Теодолит съёмкаси. ……………………………………………………...211

7.3.

Юзани нивелирлаш………………………………………………………214

7.4.

Тахеометрик съёмка ……………………………………………………..218

7.5.

Мензула съёмкаси ……………………………………………………….225




Адабиётлар……………………………………………………………….230




* Ишчи лента билан ўлчанган компараторнинг узунлиги Sиш = 120м + Nўр формула бўйича ћисобланади.



1 Бурчакли хатоликлари йўқ бўлган геодезик проекциясига Гаусс картографик проекцияси деб айтилади.

2 Ўқ меридиан Гаусс картографик проекциясининг тўғрибурчакли координаталар системасида абцисса ўқи деб қабул қилинган.

3 Картографик проекцияларда текисликка эллипсоид сиртини редуциялаштириши туфайли, картада нуқталарнинг географик координаталарини геодезик координаталар деб ҳисоблаш мумкин.

4 Қиялик тиклигининг миқдорий тавсифи 4.5 параграфда кўриб чиқилган.

5 Астрономик меридианнинг текислиги геоид сиртига тегишли. Астрономик меридианлар йўналиши жойда гиротеодолитлар ва астрономик кузатишлар орқали аниқланади.

6 Ориентирлаш бурчаклар сифатида румблар ҳам қўлланилади. Румблар тўғрисида тушунча ва улрнинг азмутлар ва дирекцион бурчаклари билан боғлиқлиги [3,6] дарсликларда келтирилган

* Берилган нишаблик учун масштаб планида ифодланган S0 қийматини қўйилиш графиги бўйича ўрнитиш мумкин.

Download 13,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish