Гурух Ф. И. Ш бахо


Пейджинг тизимининг структура схемаси



Download 119,29 Kb.
bet2/4
Sana21.04.2022
Hajmi119,29 Kb.
#571128
1   2   3   4
Bog'liq
6-lab simsiz tarmoqlar

Пейджинг тизимининг структура схемаси.
Ҳар бир пейджинг тизими ўзаро бирга ишловчи қурилмалардан ташкил топади. Абонетлараро маълум ёрдам хизматларнинг кўрсатилганлиги учун. Пейджинг тизимининг текис структура схемаси 6.1 расмда кўрсатиш ва унда таянч хизматлар ва уларни ўзаро боғлиқлиги кўрсатилган.

6.1-расм. Пейджинг тизимининг типик структура схемаси.

6.1-расмдан кўрсатилганидек ахборотларни жўнатишнинг асосий хизмати ҳар қандай пейджинг тизимининг муҳим хизмати ҳисобланади. Унинг вазифаси узатиш тизимини бошқариш (ёки уни териш) ва ахборотларни абонентларга бевосита жўнатишдан иборат. Ахборотларни жўнатишнинг асосий хизмати пейджинг тизимининг муҳим имкониятларини аниқлайди: абонентлар сони, қўлланиладиган протокол (ёки уларни териш), узатиш тезлиги, узатгичлар сони ва уларнинг иш усули ва ҳ.к.


Ахборотларни узатишнинг асосий хизмати роуминг (ахборотларни тарқатиш) хизмати билан яқин ҳамкорликда ишлайди. Унинг вазифаси ахборотларни пейджинг ёки федерал тизимга узатишдан иборатБундай хизматни амалга ошириш турли пейджинг компаниялари ўзаро тегишли битимларни ишлаб чиққандагина амалга ошириши мумкин.
Ахборотларни жўнатиш асосий тизими ахборотларни тайёрлашнинг турли хил хизматларига боғлиқ. Қоидага асосан, тузилган пейджинг тизимида ахборотларни тайёрлаш хизматини биринчи амалга ошириш хизмати бўлиб операторлар ёрдамида ахборотларни тайёрлаш хизмати ҳисобланади. Унинг вазифаси абонент учун ахборотларни тайёрлаш ва уни ахборотларни жўнатишнинг асосий тизими ёки роуминг хизмати ёрдамида жўнатишдан иборат. Пейджинг тизими абонентига ахборот жўнатмоқчи бўлган ҳар бир шахс пейджинг компаниясига қўнғироқ қилади ва уни операторга узатади. Оператор ахборотни қабул қилади, уни тизимга киритади ва навбатдаги узатишга тайёрлайди.
Ниҳоят, ахборотни тайёрлаш хизматларидан яна бири овозли почта хизматидир. Овозли почта – телекоммуникатсиянинг янги соҳаси бўлиб, электрон почтанинг мантиқий давоми ҳисобланади. Электрон почтадан фойдаланилганда матнли, овозли почтадан фойдаланилганда эса овозли хатлар узатилади. Хат матни махсус кенгайтирувчи плата ёрдамида матнни рақамли ҳолатга келтирувчи компютерга айтиб ёзилади. Кейин у компютер тармоғи бўйича адресга узатилади. Қабул қилувчи компютерда бу хатни яна овозли ҳолатга айлантиради ва адресат уни тинглайди.

Download 119,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish