Халима худойбердиева



Download 12,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/302
Sana24.11.2022
Hajmi12,76 Mb.
#871450
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   302
Bog'liq
halima xudoyberdiyeva buyuk qushlar

3


ДАРЁНИНГ ОВОЗИ
Биз Боёвут деганда нимани биламиз? Бу цадим- 
кадим туркий сузлардан ва 92 урувдан ташкил топган 
узбекларнинг бир атовли 
ypyFH 
булса керак деймиз. 
Боёвут Мирзачулнинг жанубий адога. Чул бу ерларга 
етиб келиб чуллигидан зерикиб кетган, шекилли, 
нариёги Ховос томонларга к,араб бахорда кум-кук ги- 
ламини ёядиган бе\ад шукухли адирлар бошланади.
Боёвутни Узбекистон хал к, шоираси Халима Худой- 
бердиеванинг юрти, деб \ам танишади. Бу юртдан 
Турсунбой Латипов, Шарофат Бозорова, Саид Беккиев, 
Елена Стемпковская сингари к.ахрамонлар чиккан.
Чул кишилари довкур буладилар ва уларнинг кузлари 
узок,-узок,парни куради. Чул кишилари уфц нималигини 
биладилар. Уфкларда кимирлаган \ар жонзотни 
илгайдилар. Боёвутнинг бик^нидан бую к Сирдарё утади. 
Унинг эпкини бутун Боёвут даштларида билинади.
Олтмишинчи йилларнинг охирларида Тошкент 
вилоятининг Боёвутидан Холима Худойбердиева худди 
охудай адабиёт даргохига кириб келди. Унинг юриш- 
лари, хатги-харакатлари хам охудай эди. Жасорати хам 
охунинг жасоратидай хуркак жасорат эди. У янги гулга 
кирган ва янги мевалар туккан ок; олма нихолидай булиб 
шеърлар айтиб юрди. Унинг овози шеър сузи ва дилрабо 
шеър охангларига динг кулоцларга дарров чалинди. Бу 
овоз ва Боёвут овозларини сердиккат кулок, б^либ 
эшитганлардан бири ва ил гори Зулфияхоним эди. У янги 
овозни багрини кенг очиб, мехр билан кутиб олди, катта
4


йул олдидан ок йул тилаб фоти\а берди. Зулфия билан 
бирга Халима Худойбердиевани катга адабиёт ва катта 
авлод \ам кутлади. Ёш шоиранинг овози кундан-кун, 
ойдан ой, йилдан йил авж олди. У Тошкентда уни- 
верситетда укдди. Москвада та*еил курди. Уша даврнинг 
улкан мик;ёсидаги миллий адабиётлари билан як^ндан 
танишди. Расул Хамзатов, К,айсин Кулиев, Мустай 
Карим, Римма Казакова, Евгений Евтушенко сингари 
шоирларнинг шеъриятдаги майорат сирларини урганди. 
Дарду тугёнлар билан тулиб тошиб («Тиззагача тупрокка 
ботиб айтар дардим бор») шеърий туркумлар ёзди. Унинг 
*ар бир туркуми тилга тушди. Мухлислари цуллаб, 
туркумлардан туркумларга усиб-улкая борди.
Унинг шеърларида катта \арф билан ёзиладиган 
МУХАББАТ бир ёник, сиймо, ОНА ёник, бир сиймо, 
ОТА ёник, бир сиймо — бу сиймоларини топгач, у Уз 
тугилган юртини, узи мансуб халк?ш, унинг фожиа ва 
шарафларга тула битмас-туганмас тарихини тобора 
чукуррок, тушунди, булар унинг юрагида жозибадор 
шеърий сиймога айланди. Халима Худойбердиева 
Узининг шу сиймоларини ёрк^н кашф этиш оркали 
ИНСОН сиймосига яцинлашди. Шу сиймо тимсолида 
у Инсон ^адр-к^мматини узи учун очди. Инсон гояси 
унинг кукси ва онглда теран урнашди. Инсон к,адр- 
к^ммати унинг шеъриятининг етакчи гоясига айланди. 
Инсон гоясидан у Турон ва Туркистон гоясига етиб 
келди. Унинг учун чин маьнода ило\ий а\амият касб 
этган МУСТАК.ИЛЛИК бахш этган поёнсиз кечин- 
маларни к^ших; килиб айтди. ОЗОДЛИК, МУСТА- 
К.Ш1ЛИК, ТУРКЛИК, БИРЛАШИШ гояларини ёниб- 
куйиб улуг бир э^тирос билан ёкдади.
У шунда том маънода Турк онаси булиб куйлади.
Буртгириш булиб туюлмасинки, у яна чин улуг Сир 
дарёси булиб шеър айтди. Асов Сир каби эски увада 
киргок^арни ушатди, янги ^занлар к,идирди ва мисоли 
Сир дарёси булиб суз айтган улуг бахшилар изидан 
борди. Унинг к;арийб 800 са\ифадан иборат шеьрлар
5


сайланмаси ичидан баайни Сир дарёси гувиллаб, 
самовий манзилларни кузлаб, гох Широк,, гох Тумарис, 
го\ Яссавий, гох Бокиргоний, го\ Машраб, гох Мох- 
ларойим, гох Кенагасбегим булиб довлаётган улуг 
туркий с^знинг янгрок садоларини эшитамиз. Шоира 
шу дарё мисол бу сиймолар ичига, рухониятига киради, 
уларнинг гоялари ва кахрамонликларидан нидо солади. 
Бора-бора бу мотивлар хам такрорланаётгандай булиб 
туюлади. Аммо булар шунчаки такрор эмас, у аждод- 
ларнинг яшаш ва тириклик гояларининг янги-янги 
Кирраларини топади, уларга замон кишисининг нигохи 
билан карайди ва буларнинг барини катга эхтирос билан 
ифодалайди. Сайланма хар сахифада улуг дарё шукухини 
эслатади. Бу шавк ва эхтирос дарёси замон-замонларни 
кузлаб тинимсиз шиддат солиб ок^*б бораётганлигини 
ва келажак манзилларга чорластганлигини сезасиз. Булар 
ЧИНЛИК, ИМОНЛИЛИК ва МУХАББАТнинг нодир 
тухфаларидир. Улар XXI аср укувчипари учун хам ёркин 
ва epyF тухфа булажак.
Бугунги кунга к,адар Халима Худойбердиеванинг бир 
неча сайланма шеърлари чикди. Бунгача нашр кдлинган 
ва хар бири мухлислар томонидан мухаббат билан кутиб 
олинган «Илк Мухаббат» (1968), «Ок олмалар» (1973), 
«Чаман» (1974), «Суянч тогларим» (1976), «Бобо Куёш» 
(1978), «Иссик, кор» (1979), «Садо^ат» (1983), «Мукад- 
дас аёл» (1987), «Бу кунларга етганлар бор», «Хурлик 
ути» (1993), «Тумариснинг айтгани» (1996) сингари 
китоблари умр ва ижод сархисоби булган сайланма- 
ларига асос яратди.
Халима дарё булиб ёзди дедик. Чинаан унинг шеъ- 
риягидан кайси даврда кай кайфиятда ёзган булмасин, 
дарснинг овози эшитилиб туради. Икки дарё мамла- 
катимизнинг махрами. Узбекистонга хаёт кувваларини 
багишлайди. Халимада юртнинг кизи булиш, юртнинг 
кизи булиб ёзиш хаваси эрта уйтонди. У кирк еттинчи 
йилда тугалган булса, илк шеърлари туман газеталарида 
Ун турт-ун беш ёшларидан босилиб чика бошлади. У
6


дамлар накдцар тотли ва нак,адар мусаффо орзуларга 
тула эди. Юртнинг крзи булишни орзу килиб юртга чин 
махрам булди. Махрамликда чуллардан багри кенгликни 
олди. Унинг шеърлари ичида чулнинг тиник; хавоси 
кезиб юради. Шунинг учун инсоний дардларини баён 
фшганда хам, хеч качон дикдошафас булиб ёзмайди. 
Жарохатлари тинимсиз тутаб турганда хам зицрафаслик 
килмайди.
Шеър бу — характер. Шоир кандай булса шеъри хам 
шундай. Шеьрда унинг юрагидаги суратлар мухрланади. 
Халима узини, ички дунёсини эхтиёж сезиб идрок 
к,иларкан, бир катор шеърларида юрагимда арслон 
яшайди, дея эътироф этади. Юрагидаги узига маълум 
шу арслонга такрор-такрор мурожаат кдяади. Бу \ол 
бежиз эмас ва бу идрок хам шунчаки тугилган эмас. 
Мирзачулнинг к;изи узини хаёт олдида, унинг хеч 
тугамайдиган чигалликлари олдида агар арслондай сезса 
не ажаб? Арслонлар ахир кенгликларнинг фарзанди 
эмасми? Унинг шеъриятида бир кушча идеаллари 
сиймолар шаклига кириб, тимсолий кучга эга булган- 
лигини эсладик. Шулар цаторида унинг шеъриятида эр 
йигит тимсоли хам шоиранинг юрагида етилган идеал- 
ларини акс этгиради. Шоира Эр йигит деганда хамиша 
ватан хизматида турадиган, унинг озодлиги, муста- 
киллиги, гуллаб-яшнашига, олам кошида олам булиб 
туришига хаётини ва жонини тикадиган бир кимсани 
тушу над и. Бунда у Рафур Руломдан улгу ва фарахманд- 
лик олади.
Шеър билан суз бир нарсами? Бир нарса булмаса 
керак. Ундай булса шеър сУзни ясайдими ё шеър сузни 
тузайдими, унинг маънолар дунёсидан башорат ук;а- 
дими?
Халиманинг илк шеърларидан бирида юзи пишиш 
олдидан момикланган ок, олмаларни курамиз. Ок, ол- 
малар етилган богаи тасвирлаб, у бирдан отасини эслади. 
Бекор эмасдир уларнинг отани эслатиши, кдламнинг 
кудрати ок олмадан ота сиймосига кучиши. Бу ерда эрта
7


отадан етим долган кизчанинг маъсум ва дунега 
c h f

дириб булмас соганчи, бу богаи яратган ота ме\на- 
тининг гузаллиги-ю, бу гузалликнинг навраста к^сзга 
мерос Холганлиги.
Аёл сезгиларида *амиша икю
1
кудрат устувор: бири 
махрамлик сезгиси, иккинчиси — дунёнинг атру муат- 
тарлигини бехато *ис килиш. Биз элга махрам булиб 
ёзди деганимизда бу махрамлик табиатнинг азал кучлари 
ичидан пайдо булганлиги ва у отага суюкли муносиб 
киз булиш истапшан тугалганлигини айтмок.чи б^ламиз. 
Бундай ^иссиётлар тасодиф булмайди ва улар кишини 
шоир к,илади.
Халиманинг шеъри уша ч^лнинг момик; олмасидай 
ифорланади.
Сузнинг ларзали бир титратмаси булади. Шу титратма 
ларзани к;алби шоир булган кишилар нозик илгайдилар 
ва унинг таъсирига бериладилар. Табиатан тугма шоир 
булганларда бу ларзали титратма сирли муси^ий ох;анг- 
ларга чирмашиб ундан сунг шеър шаклига киради.
Суз улугвор, холис. Табиат шоир кдгшб сийлаган
сайлаган кимсаларгина унинг ило^ий холис замиридаги 
ларзали титратмаларни олий ма^омда сезади ва илгайди. 
Мана шуни сезганидан ва англаганидан шоирларда, 
Халима айтгандай, «Шунчаки ёзмок,, бу —шоирга 
улим» деганга ухшаш к,асамёдлар тугилади.

Download 12,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish