Ички аъзолар тўғрисида умумий тушунча. Хазм аъзоларининг тараққиёти. Хазм аъзолари тузилишининг умумий хусусиятлари. Оғиз бўшлиғининг анатомияси. Танглай. Сўлак безлари. Халкум. Қизилўнгач. Меъда. Ингичка ва йўғон ичак


Ингичка ичакнинг тузилиши Ингичка ичак деворидаги бурмалар ва лимфатик фолликулалар



Download 2,97 Mb.
bet3/4
Sana09.06.2022
Hajmi2,97 Mb.
#646201
1   2   3   4
Bog'liq
Hazm sistemasi anatomiyasi 2

Ингичка ичакнинг тузилиши

Ингичка ичак деворидаги бурмалар ва лимфатик фолликулалар


1. Plicae circulares 2. tunica serosa 3. tunica muscularis 4. mesenterium

Ингичка ичак сўрғичининг тузилиши

Ингичка ичак – intestinum tenue (грек. Enteron) меъданинг пилорин кисмидан бошланиб, йугон ичак билан тугайди. Узунлиги тирик одамда - 2,7 м. гача булади. Мурдаларда 6-7 метргача узайиб кетади. Ингнчка ичак учга кисидан иборат: 12 бармокли ичак-duadenum оч ячак –jejunum ёнбош ичак -ileum лардан иборат. Ичак девори 4 та каватдан иборат; Шиллик, шиллик ости, мускул ва сероз каватлардан иборат. Шиллик каватида церкуляр йуналган бурмалар булади. Ингичка ичакда овкатнинг барча таркибий кисмлари хазм булади ва сурилади. Чунки овкат хазм килишдан иштирок этадиган безларни, яьни меъда ости бези, жигар ва ичак безларидан чикарадиган ширалари барчаси 12 бармокли ичакдан бошланиб, то- ичакнинг охиригача очилади; ингичка ичакни яна бир мухум томони бу сургичларидир. Сургичлар махсус сурувчи аппарат булиб, узунлигй 0,4- I мм, га танг, хар бир сургич юзаси микросургич билан копланиши. Агар ичакни Агар.ичакни 1 мм квадратига 18-40" га сургич тугри келса, микросургичлар I мм.га.да 50 -200 млн та булади. Натижада суриш сатхи - .4 - 5 м.кв.га тенг. Бу эса бизни копланган тери сатхидан деярли 2-3марта каттадир. Ичакда суриш жараени икки ёклама кетади; 1) ичак шиллик кавати оркали. 2) шиллик каватда сурилган овкат моддалари сараланиб,-оксил, карбонсув ва аминакислоталар конга (венага) сурилса, ёг (мой) ва эримаган оксил моддалари лимфага сурилади. Конга (капилярларга) сурилган овкат моддалари дарвоза .вена илмоклари оркали йигилиб, дарвоза венаси оркали жигарга куйилади. Хар бир сургич уртасида гийла йугон боши берк лимфа капилярлари унинг атрофида майда кон капилярлари тугри булади. Бу тур шиллик ости кавати кон томирларига уланган булади. Шунингдек ингичка йчак шиллик каватида гуж-гуж булиб ва якка-якка жойлашган лимфоид аппарат жойлашган. Улар органазмга тушаи хар бнр зарарли касаллик кузгатувчи микро организмларни йўкотишга мулжалланган.

  • Ингичка ичак – intestinum tenue (грек. Enteron) меъданинг пилорин кисмидан бошланиб, йугон ичак билан тугайди. Узунлиги тирик одамда - 2,7 м. гача булади. Мурдаларда 6-7 метргача узайиб кетади. Ингнчка ичак учга кисидан иборат: 12 бармокли ичак-duadenum оч ячак –jejunum ёнбош ичак -ileum лардан иборат. Ичак девори 4 та каватдан иборат; Шиллик, шиллик ости, мускул ва сероз каватлардан иборат. Шиллик каватида церкуляр йуналган бурмалар булади. Ингичка ичакда овкатнинг барча таркибий кисмлари хазм булади ва сурилади. Чунки овкат хазм килишдан иштирок этадиган безларни, яьни меъда ости бези, жигар ва ичак безларидан чикарадиган ширалари барчаси 12 бармокли ичакдан бошланиб, то- ичакнинг охиригача очилади; ингичка ичакни яна бир мухум томони бу сургичларидир. Сургичлар махсус сурувчи аппарат булиб, узунлигй 0,4- I мм, га танг, хар бир сургич юзаси микросургич билан копланиши. Агар ичакни Агар.ичакни 1 мм квадратига 18-40" га сургич тугри келса, микросургичлар I мм.га.да 50 -200 млн та булади. Натижада суриш сатхи - .4 - 5 м.кв.га тенг. Бу эса бизни копланган тери сатхидан деярли 2-3марта каттадир. Ичакда суриш жараени икки ёклама кетади; 1) ичак шиллик кавати оркали. 2) шиллик каватда сурилган овкат моддалари сараланиб,-оксил, карбонсув ва аминакислоталар конга (венага) сурилса, ёг (мой) ва эримаган оксил моддалари лимфага сурилади. Конга (капилярларга) сурилган овкат моддалари дарвоза .вена илмоклари оркали йигилиб, дарвоза венаси оркали жигарга куйилади. Хар бир сургич уртасида гийла йугон боши берк лимфа капилярлари унинг атрофида майда кон капилярлари тугри булади. Бу тур шиллик ости кавати кон томирларига уланган булади. Шунингдек ингичка йчак шиллик каватида гуж-гуж булиб ва якка-якка жойлашган лимфоид аппарат жойлашган. Улар органазмга тушаи хар бнр зарарли касаллик кузгатувчи микро организмларни йўкотишга мулжалланган.
  • Мускул кавати – иккита каватдан ташки - буйлама, ички циркуляр йуналган мускуллардан иборат. Буйлма мускуллар кенгайтирса циркуляр мускуллар торайтиради. Ичак кискариши перисталтикаси булади

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish