Ишлаб чикаришни автоматлаштиришнинг асосий негизи, иш жойларини узгартириш, мехнат унимдорлигини ошириш, бу технологик жараённи энг мухим йуналишларидан биридир



Download 100 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi100 Kb.
#73283
Bog'liq
2 5334810596695082597


АБСОРБЕР КУРИЛМАСИДА БОСИМНИ АВТОМАТИК РОСТЛАШ ТИЗИМИНИ НАЗОРАТ ҚИЛИШ
Ишлаб чи=аришнинг автоматлаштиришнинг асосий негизи иш жойларни ызгартириш, бу технологик жараённинг энг мущум йыналишларидан биридир. Кимё саноатида техника ва технологияларни ривожлантиришни, ишлаб турган ва янги =урилаётган корхоналарни =уввати кыпайиш назорат килиш бошкарувни щисоблаш техникаси кенг =ыллаб, комплекс автоматлаштириш киритишни талаб =иляпти.
Автоматлаштириш ишлаб чи=ариш жараёнлариин жадаллаштириш, унумдорлигини ошириш ва ю=ори сифатли мащсулот олишни, асосий ва ёрдамчи технологик жараёнлари хавфсиз ишлашини таъминлайди. Локал ва автоматик бош=ариш системалари катта ащамиятга эга булиб, ахборот ва бош=ариш функцияларини меъёрида фаолият курсатишини таъминлайди.
Ахборот функцияларнинг вазифаси - ахборотни техник параметрларини ылчаш, узатиш, тайёрлаш ва кырсатишлардан иборат.
Бош=ариш функциялар вазифаси - щисоб ва узатиш, бош=арувчи механизмга таъсир кырсатиш бош=арувидан иборат булиб, сифатли мащсулот олинишида берилган =ийматларни са=лаб туришдан иборат.
Амалий ишини бажаришда объект сифатида абсорбер курилмаси танлаб олинди. Бошкарилувчи параметр сифатида – харорат олинди. Жарёндаги узгартириладиган объектнинг асосий курсаткичи:
Рmax = 0.055 МПа; tmin =0.045 МПа; Рурт=0.05 МПа;
Рmax = 0.075 МПа; tmin =0.065 МПа; Рурт=0.07 МПа;
микдорда узгариши мумкин, босимни узгариши чегараси = +-0.005 МПа.
Бошкарилувчи объектдаги босимни улчашдаги хатоликларнинг кийматлари (абсалют, нисбий ва келтирилган хатоликлар) аникланди. Ушбу хатоликларга мос келувчи улчов аниклаш тугри келган датчик танланди - босимни меъёрловчи асбоб.





Курсаткич

Катталик чегараси

Абс


Динамик курсаткичлар




Аурта

Аmax

Аmin

Kоб

K1

K2

K3

Т1

Т2

Т3




0.05

0.055

0.045

0.005

1.25

1.25

1

1

65

80

30




0.07

0.075

0.065

0.005






















Туртки Z нинг киймати ва технологик утиш оралиги укитувчи томонидан берилган:
Z=0.8 тенг булади.

Хисоблашни компьютерда MATLAB дастури асосида 3 сигимли объект моделини борлигини инобатга олиб, биз хам хароратни меъёрловчи курилмадаги бошкарув жараёнини 3 сигимли деб, кабул киламиз.


Бунга караганда К= К123 бу ерда- К1, К2, К3 хар бир сигимнинг кучайтириш коэффициенти.
Демак, К= К123 =1.25. К1, К2, К3 ларнинг кийматини танлаб, объектга мом келувчи киймати олинади.
Компьютерда MATLAB дастури асосида куйидаги бошкариш тизими курсаткичлари олинди:

К1=1.25; , К2= 1; К3=1.




Т3 =65; Т2=80; Т1=30;

Объектни оптимал бошкариш учун унга тугри келадиган ростлагич танланади- ростлаш конунига биноан.


Куйида келтирилган блок схемага асосан ростлаш оптимал куриниши танланди, ростлагични кийматини аниклашда датчик ва ижрочи курилмани кучайтирувчи булинма деб караб 3 сигимли объект ПИ рослагич учун хисобланди:


Бошкарув тизимининг компьютер модели “МATLAB” дастури асосидаги блок схемаси куйда келтирилган:

Оптимал бошкариш тизимини синтез килиш тартиби, ростлагични танлаш, ростлагичнинг созлаш параметрларининг оптимал кийматлари куйида келтирилган комьпютер модели натижалари асосида аникланади:

Ростлагич курсаткичлари маълум булгандан сунг, ГОСТ 21.404.85. фойдаланиб, технологик жараёни автоматлаштиришнинг функционал схемасини яъни, объектнинг оптимал бошкариш чизмасини чиздим.


Назорат улчов асбоблари ва автоматика спецификацияси









Курсаткич

Урнатиш жойи

Улчов асбобининг ном ива тавсифи

Тури

Сони

1-1

БОСИМ

жойида

Рақамли БОСИМт улчагич



РI 170011

1

1-2

БОСИМ

жойида

Рақамли ростлагич

РF 170011

1

1-3

БОСИМ




Ракамли масофавий бошкариш

РP 170011

1

1-4

БОСИМ

жойида

Ракамли ижрочи курилма



РE 170011

1


Download 100 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish