Исломий молия тарихи исломий ва анъанавий молиялаштириш ўртасидаги тафовут


Исломий молиявий воситалар ва исломда шерикчилик



Download 86,02 Kb.
bet10/22
Sana03.06.2022
Hajmi86,02 Kb.
#632238
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Bog'liq
Islom moliyasi

Исломий молиявий воситалар ва исломда шерикчилик


Молиявий воситаларнинг мазмуни ва таснифи
Исломий молия-кредит муассасалари товар-пул айланмаси билан бевосита боғлиқ ва воқеликдаги активлар билан таъмин-ланган, мазмуни ва тузилишига кўра ўзига хос бир қатор воси-таларни таклиф этади.
Аввал ҳам айтиб ўтилганидек, исломий молия воситалари-нинг хусусияти қуйидаги тавсифларга асосланган: а) судхўрликнинг мавжуд эмаслиги; б) воқеликдаги қўшимча қийматнинг яратилиши; в) воқеликдаги активлар билан таъминланганлиги; г) ахлоқий-маънавий жиҳатлардан ташкил топганлиги; д) фойда ва зарарларни тақсимлаш, улушли иштирок; е) томонлар ҳар бирининг ахборотдан баравар бохабар лиги.
Исломий молия воситалари тўрт таркибий қисмлар асосида шаклланади: 1) Сотиш (байъ): мулкка ёки мулк предметига эгалик ҳуқуқини ўтказишни кўриш учун; 2) Ижара: мулкдан фойдаланиш ҳуқуқини ўтказишни кўриш учун; 3) Ҳадя (ҳиба): мулк предметини бепул (ҳақ олмай) бериш; 4) Ccуда (арияҳ): мулкдан фойдаланиш ҳуқуқини бепул (ҳақ олмай) бериш.
Исломий иқтисодий адабиётда молиявий воситаларнинг маълум белгилари бўйича турли таснифлари келтирилади.
Чет эллик олимлар Грейс ва Иқбол исломий молия восита-ларини: битимни амалга ошириш билан боғлиқ бўлган транзак-цион битимлар ва банк молиявий воситачи сифатида иштирок этадиган битимларга ажратадилар.
Ўз навбатида, малайзиялик олим Судин Хорун исломий банк тизимида ишлатиладиган беш тоифадаги воситаларни келтира-ди: биринчи тоифага фойда ва зарарларни тақсимлашга асос-ланган воситалар, иккинчисига эса олди-сотдига асосланган во-ситалар, учинчисига – йиғим ва комиссияларни ўз ичига олган воситалар киради. Тўртинчи тоифа бепул хизматларни, бешин-чиси эса – ёрдамчи хизматларни ўз ичига олган воситаларни баён этиб беради.
Исломий банклар томонидан иш-латиладиган ва халқаро стандартлар билан қатъий белгиланган асос бўлувчи воситалар қуйидагилар ҳисобланади: 1) Шерикчилик шартномаси (улушли молиялаштириш): – музораба, мушорака; 2) Савдо келишуви (қарз билан боғлиқ молиялаштириш).
Мазкур воситалар ўртасидаги тафовут активларни сотиш муд-датлари билан таърифланади: – муробаҳа, ижара, истисноъ, салам. 3) Қуйидагилар қўшимча воситалар ҳисобланади: – қарзи ҳасан (фоизсиз қарз), агентлик тўловлари (ваколат, жуъла), сукук (капитални мақсадли қимматбаҳо қоғозларга йўналтириш).

Download 86,02 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish