Kadrlar tayyorlash milliy dasturi. Uning maqadi, tarkibiy qismlari, uzluksiz ta`limning moxiyati. Rivojlangan davlatlarning kasb ta`limi tizimi


Мустакил фикрловчи эркин шахсни шакллантириш таълим ва кадрлар тайёрлаш миллий моделининг асосий максади



Download 275,3 Kb.
bet20/35
Sana31.12.2021
Hajmi275,3 Kb.
#201847
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   35
Bog'liq
Документ Microsoft Word (3)

Мустакил фикрловчи эркин шахсни шакллантириш таълим ва кадрлар тайёрлаш миллий моделининг асосий максади. Ижтимоий муносабатлар куламининг кенгайиши усиб келаётган авлодни ута мураккаб хусусиятга эга муносабатлар жараёнига хар томонлама етук этиб тайёрлаш вазифасини куймокда. Психологик, интеллектуал ва физиологик жихатдан етук инсон хаётий карама-каршилик, хусусан, турли бузгунчи гоялар таъсирига тушиб колиш, носоглом турмуш кечириш ва ноконуний хатти-харакатларни содир этишдан узини саклаб кола олади. Шунингдек, шахснинг аклий салохиятга эгалиги жамият ижтимоий-иктисодий ривожланишини таъминловчи асосий омилдир. Узбекистон Республикасида демократик ва хукукий жамият барпо этилаётган мавжуд шароитда ёш авлоднинг мустакил ва эркин фикрлай олиши руй бераётган вокеа-ходисаларга шахсий муносабтини билдиришга имкон беради. Ижтимоий борликда кечаётган узгаришларга нисбатан шахсий нуктаи назарнинг шаклланиши шахс фаоллигини курсатувчи мухим жихатлардан биридир. колаверса, мустакил фикр эгаси булган шахс уз имкониятлари, кобилиятини эркин намоён эта олади. Муваффакиятли равишда олиб борилаётган таълимий ислохотларнинг хам асосий максади эркин, мустакил фикрига эга баркамол шахс ва малакали мутахассисни тарбиялаб вояга етказишдан иборатдир. Бу хусусида Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов куйидагиларни эътироф этади: «Амалга оширилаётган ислохотларнинг асосий максади хар бир фукаронинг шахс сифатида шаклланиши учун, уз кобилиятини, уз талантини ишга солиб хаётини янада яхшилаши, маънан бойитиши учун барча имкониятни яратиб беришдан иборатдир»1.

Комил инсонни шаклланириш масаласи барча даврда хам мухим ижтимоий вазифа сифатида кун тартибига куйилган. Хусусан, зардуштийлик динида комилликнинг асоси эзгу фикр, эзгу суз ва эзгу амал (харакат)дан иборат эканлиги таъкидланса, ислом таълимоти гояларига кура етукликнинг бош мезони – илмлилик, билимли булишдир.

Шарк мутафаккирларининг асарларида хам комил инсон киёфасининг ёритилишига алохида ахамият берилган. Хусусан, Абу Наср Форобий комил инсонни шакллантириш ва фозил жамоа (етук жамият)ни шакллантириш тарбиянинг бир бутун, яхлит икки йуналиши эканлигига ургу беради. Алломанинг фикрича, фозил жамият комил инсон саъйи-харакати билан барпо этилиши мумкин. Шу боис мамлакатни бошкарувчи шахс узида энг олий инсоний фазилатларни мужассам эта олиши зарур, деб хисоблайди. «Акл тугрисидаги» рисоласида Абу Наср Форобий рахбар шахс киёфасида намоён булиши лозим булган ун икки фазилатни келтириб утади. Бизнинг фикримизча, мазкур фазилатлар хар бир замонавий шахсда уз аксини топа олиши керак, зеро, улар инсон хаётини муътадил кечиши хамда муайян касбий фаолиятларни ташкил этишда муваффакиятларга эришишни кафолатлайди.

Абу Райхон Беруний хам комилликнинг асосини илмли булишда деб хисоблайди ва барча иллатларнинг асосий сабаби илмсизликдир, дея ургу беради. Алломанинг фикрича, ахлокийлик, тугрилик, одиллик, тадбиркорлик, узини вазмин тутиш, камтарлик, инсоф, эхтиёткорлик, шунингдек, аадолатли ва виждонли булиш комил инсон киёфасида акс этиши зарур булган энг асосий сифатлардир.

Абу Али ибн Сино хам камолотга эришишнинг биринчи мезон сифатида билимли булишни алохида кайд этади. Билимли инсоннинг адолатли булиши эса унинг янада юксалишини таъминлайди, дея бахолаб аллома, адолатни рухий лаззат (рухий хотиржамлик)нинг мухим курсаткичи эканлигини уктиради.

Алишер Навоий асарларида комил инсон муаммоси марказий уринни эгаллайди ва уз орзусидаги комил инсон шахсини асарларининг кахрамонлари тимсолида гавдалантиришга уринади. Мутафаккир карашларида комил инсон куйидаги сифатларга эга булиши борасидаги гоя илгари сурилади: аклли, ахлокли, билимли, ижодкор, кобилиятли, доно, камтар, инсонпарвар, саховатли, сабр-каноатли, адолатли, мурувватли, соглом, жисмонан бакувват, мард ва жасур1.

Абдулла Авлоний комил инсонни тарбиялаш борасидаги карашлари билан Шарк мутафаккирларининг фикрларини бойитар экан, комил инсон киёфасида, яна шунингдек, ватанпарварлик, хамда интизомлилик сифатлари хам намоён булиши керак, деб хисоблайди. Аллома миллат такдирининг жонкуяри сифатида миллий тил тараккиёти жамият маънавий ривожини таъминловчи асосий омил, дея бахолайди.


Download 275,3 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish