Комплекс бирикмалар



Download 93 Kb.
bet1/5
Sana12.04.2022
Hajmi93 Kb.
#546667
  1   2   3   4   5
Bog'liq
161 Kompleks birikm


Комплекс бирикмалар. Комплекс бирикмаларнинг биологияда ва тиббиётдаги ахамияти. Детоксиконтлар.

Комплек бирикмалар деб, каттик хароратда ва эритмаларда мустакил мавжуд була оладиган ва таркибида комплекс ион ёки молекула саклаган мураккаб моддаларга айтилади.


Крмплекс бирикмалар элементнинг валентлигидан ташкари кушимча валентликлар намён килиши натижасида хосил булади.
Таркиби: Металл иони – марказий ион (атом) (м) дан ва унинг атрофида лигандлар (L) (адденд)дан иборат булади, уларнинг сони – n билан белгиланади. Умумий холда комплекс бирикмалар формулаларини куйидагича булади:
Kaт [ Me Ln]; [Me Ln]An ва [Me Ln]
катион холат анион холат нейтрал холат
Хар бир комплекс бирикмалар хосил килувчи ион оксидланиш даражаси (+n) ва координатцион сони (к.с) билан тавсифланади. Марказий ионнинг оксидланиш даражаси – шу ионнинг айни пайтдаги зарядига тенгдир. Марказий ионнинг кординацион сони – унинг мазкур комплекс бирикмада лигандлар билан хосил килган умумий богланишлар сонидир.
Масалан: K2[Pt Cl4 (NH3)2] - калий диамино метро хлор платина (II) (Кат [Me Ln])
Pt – марказий ион
Оксидланиш даражаси + 2
Лиганда – Cl4 (NH3)2 – координадцион сон 4Cl + 2 NH3 = 6 га тенг координацион сон = 6 яъни 6 та кимёвий бог хосил килади.
NH3
Cl Cl
Cl Cl

NH3 [Zn (NH3)4] Cl2


тетро амино цинх (II) хлорид
Zn – марказий ион, оксидланиш даражаси – (+2) (NH3)4 – лиганд n = 4 кимёвий богланишлар сони 4 та. Марказий ион координацион соннинг киймати шу ион радиусига, оксидланиш даражасига, атом орбиталларининг гибридланиш турига, лиганднинг табиати ва дентаблигига боглик булади.
Купчилик холларда оксидланиш даражаси +1 булган (Ag+) координацион сони 2, оксидланиш даражаси +2 ва +3 булган (Нg2+, Zn2+, Cu 2+, Fe 3+, Fe 2+, Cr 3+, Al 3+, Co 3+, Ni 2+, Ni +3 , Mg 2+, Ca 2+, Pt 2+, Pd 2+)
Ионларнинг координацион сони 4,5,6 оксидланиш дар +4 ва +6 булган ионлар (Pd +4, Ar 4+, Os 4+, Ru 4+, MoO 2-WO22-) нинг координацион сони 6, 8 ва 12 гача етиши мумкин.
Лидандлар сифатида куйидаги заррачалар булиши мумкин:
1. – кислота колдиклари /бундай лигандли бирикмалар ацидокомплекелар деб аталади/
- F -, Cl -, Br -, I -, Cn -, S -2, OH -, NO3 -, SO32-, SO42-, C2O42-
2. – нейтрал молекулар : H2O (аквобирикмалар) NH3 (аминолитлар), C6H5N, R-NH (аминобирикмалар), CO (карбониллар), NO – (нитрозо).
3. – оз микдордаги бирикмаларда манфий оксидланиш даражали марказий атом атрофида мусбат зарядли лигандлар координацияланади – [NH4]+, [H2F]+, [PH4]+ комплекс бирикмалар хосил булишида бу ион ва молекулалар марказий ион билан хам ковалент (ёки ион) богланиш хам кординацион богланиш хосил килади ва марказий ион кординацион сонининг маълум кисмини банд киладилар. Хар бир лигионднинг марказий атом координацион сонининг нечтасини бинд кила олиш хусусияти дентатлига деилади (лиганданинг эгаллаган урин сони). Монодентат лигондлар (марказий ион 1 та координацион сонини банд килади)
Cl -, Br -, I -, F -, CN -, NO3 -, NO2 - - ионлар
NO3, CO, NO, H2O, NH (CH3)2 – молекулалар киради.
Бидентатли 2 (2 та кординацион жойни банд килади) SO42-, CO32, H2NCH2, CH2NH2 (этилендиамин)лар киради.
Шундай молекулалар хам борки улар таркибида 2 ва ундан ортик донор атомлари булганлиги учун полидентат лигандлар деилади.



Download 93 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish