Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги



Download 0,65 Mb.
bet9/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

Б) СО2 - таъсири:
Металларнинг коррозияланишида сувда эриган углерод (IV) оксидининг микдори хам хал килувчи ахамиятга эга, чунки, СО2+ Н2О=Н++ НСО3 - реакцияси туфайли эритмада Н+ - ионлари микдори ортиб, (рН=4,5-6,0), “металл-водород-иони” узаро таъсири натижасида катодда водородли деполяризация руй беради, металл оксидланади.
Лекин, Н+ ионлари Н2 га айланиши туфайли металл сиртида хосил буладиган коррозия махсулоти (оксид парда) кават-кават холида ажралиши сабабли коррозия марказига сувда эриган О2 молекулаларининг етиб келиши осонлашади ва коррозия бир маромда давом этаверади. Бу жараён тезлтгт температуранинг маълум киймат оралигида хам водородли, хам кислородли деполяризация туфайли ортиб боради (расмлар). Юкори температурада камайишига сабаб, эриган кислороднинг коррозион мухитдан чикиб кетишидир.
10-расм. 400 С сувли мухитда каррозия тезлигининг вактга богликлиги.
В) Коррозия тезлигига эритма мухити (рН)нинг таъсири:
Юкорида келтирилган маълумотларга асосан коррозия тезлигига рН-нинг таъсири коррозион мухитнинг таркиби билан узвий богланган. Кислороднинг турли концентрациясида эритманинг рН -и коррозия тезлигига кандай таъсир этиши расмда келтирилган.

11-расм. Коррозия тезлигининг рН га богликлик графиги.


Куриниб турибдики, рН-нинг ортиши коррозиянинг секинлашувига олиб келади. Чунки, рН - нинг киймати ортиши билан корр, нинг киймати мусбат ишорали томонга силжийди (рН - нинг камайиши потенциални манфий киймат томонга силжитади, коррозия тезлашади) ва катод жараёни (кислородли деполяризация) секинлаша боради. рН=4-10 оралигида коррозия тезлиги бир хил булиб, деярли pH-га боглик булмайди. Бунинг сабаби, бу кийматлар оралигида кислороднинг металл сиртига диффузияланиши асосий фактор хисобланади. рН>10 дан бошлаб оксид пардаси ёки кам эрувчан коррозия махсулоти хосил булиши туфайли металлнинг пассивланиши руй беради. Турли температура кийматида рН-нинг коррозия тезлигига таъсири 12-расмда келтирилган, tо ортиши билан k ортади.


12-расм. Коррозия тезлигининг tо ва рН га богликлиги. 1-20оС; 2-40оС.
Металл сиртида оксид пардаси хосил булиши билан борадиган коррозия жараёнида рН нинг таъсири узига хос булади.
Айрим металлар темир, марганец, никель, кобальт оксид пардаларининг асослилик хоссаси юкорилиги учун кислотали мухитда бекарор, ишкорий мухитда баркарор буладилар.
Бошка металлар оксид пардаларининг кислоталик хоссаси юкори булгани учун кислотали мухитда бардошли, ишкорий мухитда коррозияланувчан булади (тантал, молибден, вольфрам).
Баъзи холлар (рН<7) да металларнинг коррозияланишига чидамли булиб колиши уларнинг сиртида туз пардалари хосил булиши билан (PвSO4 , FeSO4 лар сульфат кислотада, Мд F2, плавик кислотада FeРO4 фосфат кислотали мухитда) изохланади.
Шу билан биргаликда коррозион мухитда гидролизланувчан тузлар микдори хам рН - нинг киймати узгаришига ва натижада коррозия тезлигига таъсир этади: {Men+* ne-} {Men+*mH2O} + ne- ва HAn + (n+1) H2O >< H+*H2O + An- * nH2O.
Men+*mH2O + An- * nH2O = MeAn * mH2O.
MeAn + (n+m) H2O >< Me(OH)n + n H+ + An- * mH2O.
Катодда: 2H+ *H2O + 2c- > H2 + 2H2O.
Купчилик холларда металлар коррозияланиб, унинг махсулотлари сифатида турли комплекс бирикмалар хосил киладилар. Комплекс бирикмалар хосил булиши натижасида, уларнинг яхши эрувчанлиги сабабли, коррозияланадиган металл сиртида оксид ёки туз пардалари хосил булишига йул куймайди, металл ионларининг электролит эритмасидаги активлигини камайтирида ва Нернет тенгламасига кура электрод потенциалини манфий томонга силжитиб, анод жараёнини осонлаштиради. М: СN- ва NH4 + , NO3 - мухитли эритмада Миснинг коррозияланишида {Cu (NH3)4}2+ комплекс-ион хосил булиб, кам эритувчан Cu (OH)2 бирикма хосил булишига тускинлик килади.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish