Kuchaytirish sxemalari



Download 0,9 Mb.
bet6/6
Sana30.04.2022
Hajmi0,9 Mb.
#598058
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2 5422414490580817521

3.2-расм. Кучайтиргичдаги барча шовқин манбалари


3.2-расмдаги схемада операцион кучайтиргичнинг чиқишидаги (киришга келтирилган) силжиш кучланиши еc, кириш токлари, i - ва i + алоҳида манбалар сифатида кўрсатилган. Қаршиликларнинг шовқинлари кучланишлари ҳам қаршиликлардан ташқарида чизилган. Аслида барча манбалар ўз объектларининг ичида, яъни i - ва i + еc, - аперацион кучайтиргичда, Uш1, Uш2, Uшм лар эса қаршиликларда мавжуд. Кучайтириш коэффициенти чексиз ҳисобланганда схеманинг чиқиш кучланиши


Ur = (Uk + ec + i+ Ri + Uшм ) · (R2 /R1+1) + Uш2 - Uш1 R2/ R1 - i- R2


Ифода билан аниқланиши равшан.
Силжиш кучланиш UC ва кириш токлари i + ва i - ни систематик хатолик келтириб чиқарувчи доимий ташкил қилувчи ва тасодифий хатолик келтириб чиқарувчи шовқин еш, iш+ iш - ташкил қилувчилардан тузилган деб қараш мумкин.
Шовқин ташкил қилувчиларни ўзаро бир-бирига боғлиқ эмаслигини назарда тутиб, киришдаги шовқинни


(3.14)


Актив қаршиликнинг шовқинлари теккис спектрал зичлик билан характерланади ва Найквист фармуласи билан аниқланади (3.2). Силжиш кучланиш ес кучайтиргичнинг кириш токлари i+ ва i - ларга тегишли товушлар оқ ва фликкер ташкил этувчиларга эга. Уларнинг В2/Гц ва А2/Гц ўлчов бирликли Se ва SI спектрал зичликлари (3.1) ифодага мос равишда
Se = Sоe (I + ); SI= SоI (I + )
формулалар билан ифодалаш мумкин.
i + ва i - токларнинг шовқинлар бир хил интенсивликка эга ва кучайтиргич чиқишидаги ўлчаш асбобининг динамик хусусиятлари 1-тартибли филтрга мос деб фараз қилсак, киришга келтирилган чиқишдаги шовқин кучланишининг дисперсияси (3.14) га асосан, (3.11) ни


2004-йилга ФЎЗУ
Эътиборга олиб, қуйидагича ёзилади:
(3.15)
бу ерда tp – охирги ростлашдан сўнг ўтган вақт,  – паст частоталар филтри вақт доимийси.
Охирги формулаларда катталиклар белгилари тепасидаги чизиқча ушбу катталикнинг вақт бўйича ўртача қийматини билдиради. (3.15) нинг ўнг томонидаги биринчи иккита қўшилувчилар операцион кучайтиргичнинг хусусий шовқинини баҳолайди. Учунчи қўшилувчи – актив қаршиликларнинг шовқини ҳисобланади. Ўзгармас ток кучайтиргичларида фликкер шовқин, одатда, оқ шовқиндан катта. Шунинг учун кучайтиргичнинг сезгирлик бўсағасини пасайтириш (сезгирлигини ошириш) мақсадида фликкер шовқини паст кучайтиргичлардан фойдаланиш ва ростлаш вақти tp ни камайтириш керак, яъни тез-тез кучайтиргичнинг нолини тўғрилаб (ростлаб) туриш керак.
Лекин, фликкер шовқиндан қутилишнинг енг самарали усули – спектрни ўзгартирувчи кучайтиргичларни қўллаш.


Кучайтиргичларнинг шовқин хусусиятларини ўрганишда шовқинларнинг барча манбаларини эътиборга олишга тўғри келади. Мисол сифатида кетма-кет тескари алоқани кучайтиргични шовқинларни кўрамиз. (3.2-расм)




3.2-расм. Кучайтиргичдаги барча шовқин манбалари


3.2-расмдаги схемада операцион кучайтиргичнинг чиқишидаги (киришга келтирилган) силжиш кучланиши еc, кириш токлари, i - ва i + алоҳида манбалар сифатида кўрсатилган. Қаршиликларнинг шовқинлари кучланишлари ҳам қаршиликлардан ташқарида чизилган. Аслида барча манбалар ўз объектларининг ичида, яъни i - ва i + еc, - аперацион кучайтиргичда, Uш1, Uш2, Uшм лар эса қаршиликларда мавжуд. Кучайтириш коэффициенти чексиз ҳисобланганда схеманинг чиқиш кучланиши


Ur = (Uk + ec + i+ Ri + Uшм ) · (R2 /R1+1) + Uш2 - Uш1 R2/ R1 - i- R2


Ифода билан аниқланиши равшан.
Силжиш кучланиш UC ва кириш токлари i + ва i - ни систематик хатолик келтириб чиқарувчи доимий ташкил қилувчи ва тасодифий хатолик келтириб чиқарувчи шовқин еш, iш+ iш - ташкил қилувчилардан тузилган деб қараш мумкин.
Шовқин ташкил қилувчиларни ўзаро бир-бирига боғлиқ эмаслигини назарда тутиб, киришдаги шовқинни


(3.14)


Актив қаршиликнинг шовқинлари теккис спектрал зичлик билан характерланади ва Найквист фармуласи билан аниқланади (3.2). Силжиш кучланиш ес кучайтиргичнинг кириш токлари i+ ва i - ларга тегишли товушлар оқ ва фликкер ташкил этувчиларга эга. Уларнинг В2/Гц ва А2/Гц ўлчов бирликли Se ва SI спектрал зичликлари (3.1) ифодага мос равишда
Se = Sоe (I + ); SI= SоI (I + )
формулалар билан ифодалаш мумкин.
i + ва i - токларнинг шовқинлар бир хил интенсивликка эга ва кучайтиргич чиқишидаги ўлчаш асбобининг динамик хусусиятлари 1-тартибли филтрга мос деб фараз қилсак, киришга келтирилган чиқишдаги шовқин кучланишининг дисперсияси (3.14) га асосан, (3.11) ни
Эътиборга олиб, қуйидагича ёзилади:
(3.15)
бу ерда tp – охирги ростлашдан сўнг ўтган вақт,  – паст частоталар филтри вақт доимийси.
Охирги формулаларда катталиклар белгилари тепасидаги чизиқча ушбу катталикнинг вақт бўйича ўртача қийматини билдиради. (3.15) нинг ўнг томонидаги биринчи иккита қўшилувчилар операцион кучайтиргичнинг хусусий шовқинини баҳолайди. Учунчи қўшилувчи – актив қаршиликларнинг шовқини ҳисобланади. Ўзгармас ток кучайтиргичларида фликкер шовқин, одатда, оқ шовқиндан катта. Шунинг учун кучайтиргичнинг сезгирлик бўсағасини пасайтириш (сезгирлигини ошириш) мақсадида фликкер шовқини паст кучайтиргичлардан фойдаланиш ва ростлаш вақти tp ни камайтириш керак, яъни тез-тез кучайтиргичнинг нолини тўғрилаб (ростлаб) туриш керак.
Лекин, фликкер шовқиндан қутилишнинг енг самарали усули – спектрни ўзгартирувчи кучайтиргичларни қўллаш.

Халақитларнинг кўп қисмини саноат частотасига каррали бўлган тармоқ сигналлари ташкил қилади. Бу халақитларнинг таъсирини камайтириш учун асбобнинг динамик хоссалари паст частотали фильтрникига ўхшатилади. Масалан, асбоб вақт доимийси =2 сек бўлса, 50 Гц лик халақит


(3.18)

коэффициентига камаяди.



Адабиётлар



  1. Спектор Я.Г. «Электрические измерения физических величин» М: Энергоатомиздат 1987г

  2. «Основы метрологии и электрические измерения», Б. Я. Авдеев, Е.М.Душин –Л.: Энергоатомиздат, 1987 г - 480 с.

  3. «Электрические измерения», под.ред. Шмакова Е. Г., М.: Высшая школа, 1972.

  4. «Электрические измерения», под.ред. Малиновского, М.: Энергоатомиздат, 1985 г.

  5. «Электрические измерения электрических и неэлектрических величин» М.А. Гаврилюк, Е.Л. Полищук, С. С. Обозовский и др. Под.ред. Е.С. Полищука, Киев.: Высшая школа, 1984 г.

  6. «Измерения в электронике: справочник», В. А. Кузнецов, В.А. Долгов, В.М. Коневских и др., Под.ред. В. А. Кузнецова М.:- Энергоатомиздат, 1987 г, 512 с.

  7. В.М Шляндин «Цифровые измерителpные устройства», М.: Высшая школа, 1981г, 335 с.

Adabiyot:

  1. A. Beletskiy




  1. www.Ziyonet.uz




  1. www.NUR.uz

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish