Mavzu: Amaliy dasturlar paketlarining tarkibi va ulardan qishloq xo’jaligi masalalarini yechishda qo’llash


Kompyuterlarga proflaktik xizmat ko’rsatish



Download 1,16 Mb.
bet3/3
Sana23.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#159358
1   2   3
Bog'liq
1amaliy dasturlar

3.Kompyuterlarga proflaktik xizmat ko’rsatish.
Инсон онги ривожланиб, хар кандай асбоб-ускуналар яратибдики бу ускуналардан фойдаланиш коидаларини хам яратди. Хар кандай асбоб ускуна хох у механик, хох электрон асосга эга булсин хамки инсон саломатлигига таъсири ката булиши мумкин. Лекин бу салбий тасирларни бутунлайин бартараф этиш мумкин эмас ва шу техналогияларни салбий тасирлари булсада уларни ишлатиш инсон учун жуда зарур омил булиб колмокда.
Бугунги кунда яратилаётган жихозлар асбоблар ва техналогияларнинг купчилиги электор токи асосида ишлайди. Шундай экан биз турмуш тарзимизда ва иш вактида электор жихоздларига дуч келамиз. Бу жихозларни инсонга хафсиз булиши учун махсус коидалар мавжуд. Компьютер технаогиялари хам электор токи асосида ишлайди ва шу сабабли биз электор хафсизлиги коидалири хакида билишимиз шарт.
Компьютер хонасининг узи инсон саломатлигига салбий тасир килувчи омилларни учайтирмаслиги лозим. Хона харорати бирдай сакланиши 20-24 градусдан ошмаслиги, бунинг учун кондиционер курилмаларни урнатиш ва созлигини назорат килиб бориш лозим. Иссиклик улчаб турувчи хона термометри булиши керак. Хона етарлича кучли ёритилган, бунинг учун кундузги ёруглини бера оладига Хона ёруглилиги компьютер мониторининг ёруглигига тенг ёки кучлирок булиши шарт. Ёритиш иложи борича хонанинг барча чакаларни камраб олиши керак, бу инсоларнинг кузларни тез толикишига олиб кеадига факторларни камайтира олади. Хонада очик сув ёки газ кувурлари булмаслиги максадга мувофик. Хонадаги хар бир компьютер ва электр жихозлари ерга уланган булиши шарт. Бу шартнинг бажарилиши катий талаб килинади, чунки тармоклар ва электор симлари оркали катта ток келиши ёки чакмок уриши, баъзи ионлашган булутлардан катта токлар хосил булиши жуда жиддий окибатларга олиб келиши мумкин. Электр манбаларидан келадиган симларни хонага улашдан олдин. Улани махсус саклагичлардан утказиш лозим. Бу юкорида айтиб утилган юкори ток окимидан саклаши таъминлайди. Компьютер хонаси хаммавакт тоза хаво алмашиниши учраши керак. Бу айнан иссик ёз ойларда килинадиган зарур амалдир. Аллатта хавонинг алмашинии инсон соглигига зарар келтирмаслиги шарт. Компьютер фойдаланувчиларининг ок халатларда булишлари компьютер мониторларидан чикаётган ултра бинафша нурлари, ренген нурлари, эелктор статик майдонлардан оз булсада химоя қилишга хизмат килади. Бу шарт-шароитлар компьютернинг зарарли омилларини оз булсада кайтаради. Лекин бутунлайин юкотиш имкониятига эга эмас. Натижада компьютерлардан фойдаланувчиларнинг хам касб касалликлари кели чикиши мумкин.
Компьюетрларнинг согликка зарарли жойи видео манитор булиб ундан чикаётган нурлар кузларга таъсири катта. Бу таъсир натижасида ва узок вакт компьютер олдида харакатланмасдан утириши натижасида одамда куз оғриги, бош айланиши, буғинларнинг оғриги, кузнинг ёшланиши келиб чикди.
Бу касалликлар касбий касалликлар булиб уларнинг жиддий тус олишидан химояланиш учун компьютер олдида утирганда хар 10-15 минутда кузларни экрандан олиб кочиб бирор бир иш билан ёки машклар билан чалгиган маъкул. Шундан сунг ишни давом эттириш мумкин.
Бугунги кунда мониторларнинг зарарли таъсирларини камайтириш ва умуман йуқ қилиш йулида катта ишлар олиб борилмокда. Бу экран фильтирларида амалда куриш мумкин.
Компьютерларнинг ахбороти учиб кетиши ёки вирусларнинг юкишини олдини олувчи махсус дастурлар яратилгандир. Бу дастурлар компьютер кисимларини созлигини, оператцион тизимларнинг созлигини, дастурларнинг ишлашини назорат қилиши, махсус захиралаш хамда дискларнинг шаклий структурасини ёдда олиб колишга хизмат килади. Бу дастурлар компьютерларга «хизмат курсатувчи» дастурлар деб ном олганлар.
Компьютерлар операцион тизимларда албатта узларининг хизмат курсатувчи дастурлари мавжуд булиб улар афсуски хама амалларини бажара олмайдилар. Шунинг учун махсус дастурлар ишлатилади.
Компьютерларни вируслардан химоялаш учун бир катор дастурлар яратилган: Dr Web, Norton AntiVirus, Nod32 ва бошкалрни мисол қила оламиз. Бу дастурларнинг амалга оширадиган ишлари куидагилардан иборат:

  • Доимий хотирани, оперативхотирани, дискларни вакаттик дискни текшириш, вируларни аниклаш.

  • Мавжуд вирусларни даволаш ёки карантинга куйиш иложи йук пайтларда фойдаланувчининг огохланган холатда вирусли маълумотларни учириб юбориш.

  • Доимий хотира ва дискларни доимий равишда текшиб туриш

  • Шубхали ва вирусларга ухшаш маълумотларнинг борлигини фойдаланувчиларга курсатиш

  • Internet оркали вирулар базасини янгилаб туриш

Бундай химоя воситаси булган компьютерлар вируслардан химояланганлик даражаси юкори булиб маълумотларни зарарланиши олдини олади.
Компьютерларнинг маълумотларини химояланиш дастурлардан яна бири захиралаш дастурлари булиб улардан энг оммавий тус олгани Image дастуридир.
Бу дастурлар доимий хотира ва файлларнинг ва папкаларнинг жойлашиш жадвали FATни доимий равишда расмга олиб куяди ва зарур пайтларда шу маълумот сакланадиган файллар оркали дисни кайта тиклаш мумкин булади.
Системаларни созлровчи дастурлар асосан операцион тизимлардаги носозликларни ва керак эмас амаллардан халос этиши мумкин. Бу дастурлар деинстоляторлар деб ном олганлар. Бундан танкари Norton Utilits папкасида мавжуд воситалдар хам бу ишларни амалга ошириши мукин.
Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish