Мавзу: Босимлар фарқи ўзгарувчан сарф ўлчагичлар. Босимлар фарқи ўзгармас сарф ўлчагичлар. Сатҳ ўзгаришига асосланган сарф ўлчагичлар



Download 0,56 Mb.
bet1/6
Sana30.09.2022
Hajmi0,56 Mb.
#850891
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Мавзу Босимлар фар и ўзгарувчан сарф ўлчагичлар. Босимлар фар и


маъруза
Мавзу: Босимлар фарқи ўзгарувчан сарф ўлчагичлар. Босимлар фарқи ўзгармас сарф ўлчагичлар. Сатҳ ўзгаришига асосланган сарф ўлчагичлар.


Режа:
1. Босимлар фарқи ўзгарувчан сарф ўлчагичлар.
2. Босимлар фарқи ўзгармас сарф ўлчагичлар.
3.Ўзгарувчан сатҳли сарф ўлчагичлар.

Ў тказиш қувурларидаги суюқлик, газ ва буғ сарфини босимлар фарқи ўзгарувчан сарф ўлчагичлар билан ўлчаш кенг тарқалган ва яхши ўрганилган. Сарфни бундай усул билан ўлчаш суюқлик ёки газ ўтаётган трубопроводда кичик диаметрли тўсиқ-диафрагма, сопло ёки Вентури соплоси ўрнатиш натижасида ҳосил бўладиган модда потенциал энергияси (статик босими) нинг ўзгаришини ўлчашга асосланган. Кичик диаметр­ли тўсиқ вазифасини бажарувчи торайтириш қурилмаси трубопроводда ўрнатилиб, маҳаллий торайишни ҳосил қилади. Суюқлик, газ ёки буғ трубопроводнинг кесими торайган жойидан ўтаётганида унииг тезлиги ошади. Тезликнинг ва бинобарин, кинетик энергиянинг ортиши оқимнинг кесими торайган жойида потенциал энергиянинг камайишига олиб келади. Бунда тўсиқдан кейинги статик босим ундан олдинги статик босимдан кам бўлади. Шундай қилиб, модда торайтириш қурилмасидан ўтишда босимлар фарқи ∆Р=Р1Р2 ҳосил бўлади (2.1-расм). Бу босимлар фарқи оқим тезлиги ва мод­да сарфига мутаносиб бўлади. Демак, торайтириш қурилмаси ҳосил қилган босимлар фарқи трубопроводдан ўтаётган мод­да сарфининг ўлчови бўлиши мумкин. Сарфнинг сон қиймати эса дифманометр ўлчаган ∆Р бо­симлар фарқи бўйича аниқланади.


Суюқлик газ ва буғларнинг сарфини ўлчаш учун торайтириш қурилмаси сифатида стандартли диафрагмалар, соплолар, Вентури соплоси ва Вентури трубаси ишлатилади.
2.1- расм, а да кўрсатилган диафрагма думалоқ тешикли юпқа дискдан иборат. Тешикнинг маркази трубопро­вод ўқида ётиши керак. Оқимнинг торайиши диа­фрагма олдида бошланади ва ундан ўтгач, маълум масофадан сўнг, ўзининг минимал кесимига эришишади. Ундан кейин оқим тобора кенгайиб, трубопроводнинг тўлиқ кесимига эришади. 2.1- расм, б да эгри чизиқ орқали трубопровод деворлари бўйича тақсимланган босиминг ўзгариши тасвирланган; штрих-пунктир чизиқ билан трубопровод ўқи бўйича тақсимланган босимни тасвирловчи эгри чизиқ кўрсатилган.



Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish