Mavzu: Dasturlash tillari faniga kirish. Ob’ektga yo‘naltirilgan dasturlash tillari



Download 2,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/64
Sana17.08.2021
Hajmi2,09 Mb.
#149509
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64
Bog'liq
dasturlash delphi

Delphi нинг махсус символлари:  + - * \ = , ‘ . : ; < > [ ] ( ) { } ^@ $ #  

Шунингдек махсус символларга қуйидаги символлар жуфтликлари  

ҳам киради:  

< >     <=     > =     : =     ( *      * )     ( .     . )      \\  

Агар дастурда  бу символлар жуфтликлари муносабат белгиси 

ёки комментарий чегаралари сифатида  ишлатилса улар пробел 

орқали бўлиб ёзилмайди. (.  ва  .) символлари мос равишда [  ва  ] 

ўрнида ишлатилиши мумкин.  

Тил алифбосида кодлари 0 дан 32 гача бўлган диапазондаги 

пробелли символлар  асосий ўринни эгаллайди, ушбу символлар 

иденфикаторларнинг, константаларнинг, ҳизматчи сўзларнинг 




чегараловчилари сифатида қаралади. Кетма – кет жойлашган 

пробеллар битта пробел сифатида қаралади.  

Delphi да қуйидаги ҳизматчи сўзлар   мавжуд:   

and  exports 

 

mod  shr 



…………………………………………. 

 

Хизматчи сўзлар иденфикаторлар сифатида ишлатилиши мумкин 



эмас.  

Стандарт директивлар аввало дастурдаги баъзи стандарт эълон 

қилишлар билан боғлиқ. уларга     ……………… лар киради.  

Стандарт директивлар  ҳизматчи сўзлар каби  Delphiнинг кодлар 

ойнасида қалин шрифт орқали ажратилган бўлади, шу билан бирга 

сиз ҳоҳлаган стандарт директивни иденфикатор сифатида эълон 

қилишингиз ҳам мумкин.  

Ушбу  private, …… эълон қилиш синфи ичида  хизматчи сўзлар 

ва ташқарисида эса стандарт директивлар ҳисобланади.   

 

 

 



 

 

 



 

Константалар 

 

Бутун, ҳақиқий ва ўн олтилик сонлар, мантиқий константалар, 



символлар, символлар қаторлари, тўпламлар конструкторлари ва NIL 

ноаниқ кўрсаткич белгиси Delphi да константалар сифатида 

қўлланилиши мумкин. 

 

Бутун сонлар      -2

63

 дан +2



63

-1 диапазондаги қийматни қабул 

қилиши ва оддий кўринишда ёзилиши мумкин. Шуни таъкидлаш 

лозимки, агар бутун сон қиймати кўрсатилган чегарадан чиқиб кетса, 

у ҳолда компилятор хатолик ҳақида маълумот  чиқаради. Бундай 

константалар ҳақиқий сонлар каби аниқланилиши лозим.  



 

Ҳақиқий сонлар   ўнли каср ёки экспоненциал кўринишда 

ёзилиши мумкин. Экспоненцтал қисми е ёки Е символи билан 

бошланади,  «+» ёки «-» белгиси ва тартиби  кўрсатилади. Е (е) ўнли 

тартибни англатиб «10 даражасига кўпайтириш» маъносини 

билдиради. Масалан, 

  3.14Е5 → 3,14 ни 10

5

 га кўпайтириш лозим;  



  -17е-2 → -17 ни 10

-2

 га кўпайтириш лозим. 



 

Агар  ҳақиқий сон нуқта иштирок этса, нуқтадан олдин ва кейин 

камида биттадан рақам бўлиши шарт. Агар экспоненциал кўринишда 

берилса, е дан кейин камида бир рақам кўрсатгич сифатида ёзилиши 

шарт.  



Ўн олтилик сон  $ (символ коди 36 га тенг) белгиси билан 

бошланган ўн олтилик рақамларидан таркиб топади. Ўн олтилик 

сонлар диапазони  

$FFFFFFFFFFFFFFFF дан $7FFFFFFFFFFFFFFFF гача. 



Мантиқий константа  - бу ё Рост (True)  ё Ёлғон (False) 

сўзларидан биридир. 



Символли константа – апостофлар билан чегараланган ШК 

нинг ихтиёрий белгисидир. Масалар, ‘z’  → «z» белгиси,  ‘ф’ → «Ф» 

белгиси. 

Агар апостроф белгисининг ўзини киритиш лозим бўлса, у 

иккиланади:  

‘’’’ → (‘) апостроф белгиси. 

Символларни киритишни унга мос келувчи кодини # ( символ коди 

35 га тенг) белгиси билан кўрсатиш орқали амалга ошириш мумкин

масалан: 

#97 → «а» символи; 

#90 → «Z» символи; 

#39 → «’» символи; 

#13 → «CR» символи. 


Download 2,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish