Мавзу Кимёвий реакторлар. Уларнинг классификацияси. Кимёвий реакторлар режими. Режа



Download 331 Kb.
bet3/8
Sana25.02.2022
Hajmi331 Kb.
#279327
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Kimyoviy reaktorlar

Тулик силжиш реакторлари.
Б ундай окимли силжиш реакторларида реагентларни интенсив аралаштириш (аралаштиргич ёрдамида) амалга оширилади. Реакторга узлуксиз реагент юбориб турилади ва узлуксиз махсулот чикариб турилади.
Бу реакторга киритилган реагент заррачалари тезлиги билан реактор ичидаги модда заррачалари билан аралашиб, унинг хажми буйича тулик таксимланади (таркалади). Шу туфайли реакторнинг барча нуктасида асосий параметрларнинг конценрация узгариш даражаси, реакция тезлиги, температура бир хил булади.

Реагентнинг реакторда булиш вакти:  = V / v = H /


Лекин алохида олинган битта заррачанинг булиш вакти =0 дан =  булади.
Pe = H / Dэ = 0
Реакторнинг характеристик тенгламаси моддий баланс асосида келтириб чикарилади. Чунки бу турдаги реакторда идеал силжиш (аралашиш) (диффузияни тухтатувчи омиллар булмагани) туфайли реагентлар концентрацияси бир хил.
Модданинг келиши Gпр = VСАо, камайиши Gуб = VCАо(1-хА). Реакцияга кирадиган дастлабки модда микдори: Gхр = ИА. Реакторнинг моддий баланси: Gпр=Gуб+Gхр ёки VCАО = VCАо(1-хА) + ИА бундан VCАохАА келиб чикади. Якуний тенглама булади. Охирги тенглама тулик идеал силжиш (аралашиш) реакторининг характеристик тенгламаси дейилади.
Хажм узгармас булган реакторда модда узгариш даражаси: булади. хА – урнига бу кийматларни куйсак: келиб чикади.
Бу тенгламалар хажми v булган реакторнинг хА, ИА ва V лари ёрдамида САо ни, ёки САо, хА ва ИА дан фойдаланиб  ни хисоблаш имкониятини беради.
Бундай реакторларнинг улчами (хажми), реакторлар сарфи, реагентларнинг бошлангич ва охирги концентрациялари, узгариш даражаларини аниклаш учун реакцияларни кинетикаси аник булиши керак.
Хар кандай n – тартибли кайтмас жараенлар учун характеристик тенглама:
булади.
Нолинчи (п = 0) тартибли реакция учун:
Биринчи (п = 1) тартибли реакция учун: булади.
Кайтар nА+mB⇆dД реакция учун : агар узгариш даражаси ХА1 дан ХА2 га узгарса, у холда булади.
Агар узгарувчан хажмдаги (V0) реакция борса
булади.
Нолинчи тартибли кайтар реакция учун:  = CAо  xA / K
Биринчи тартибли реакция учун: булади.

Download 331 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish