Мавзу: Корхоналарнинг бюджет ва бюджетдан ташкари фондлар билан хисоб-китоблари Режа


Бюджетдан ташкари максадли фондлар давлат молиясидфги ўрни



Download 47,77 Kb.
bet3/4
Sana02.06.2023
Hajmi47,77 Kb.
#947987
1   2   3   4
Bog'liq
Baxtiyor mustaqil ish

3. Бюджетдан ташкари максадли фондлар давлат молиясидфги ўрни
Бюджетдан ташкари максадли фондлар давлат молиясининг мухим бугини булиб, уларнинг фаолияти катъий белгиланган, манбаларни ташкил этиш йуллари курсатилган. Пул фондларидан фойдаланиш йулларининг тартиби аниклаб берилган ва давлат хукуматнинг юкори органларининг тегишли актлари асосида уз фаолиятини амалга оширади. Узбекистон Республикасида бюджетдан ташкари максадли фондларни ташкилий тузилишига кура жамланган бюджетга кушиладиган ва кушилмайдиган фондларга ажратиш мумкин. Бюджетдан ташкари максадли фондларни функционал жихатига кура ижтимоий ва иктисодий фондларга булиш мумкин. Бюджетдан ташкари максадли фондларни ташкил этилишининг мувофиклигини таъминловчи яна бир мухим омил бюджет такчиллигидир. Бюджет харажатларини даромаддан ошиб кетиши молиявий ресурсларни кидириб топишгина эмас, корхоналар, ташкилотлар ва ахолидан тушган маблагларни кайта гурухлашни хам талаб этади. Бюджетдан ташкари фондлар иктисодиётни баркарорлаштиришнинг дастлабки белгилари десак, муболага булмайди. Бозор иктисодиётига утиш шароитида бу фондларнинг хам ижтимоий, хам иктисодий ахамияти катта.
Бюджетдан ташкари фондлар марказлашган ягона пул фонди бюджетидан анча аввал махсус фондлар ва узига хос хисоблар куринишида мавжуд булган. Давлат уз фаолият доирасини кенгайтириши билан янги харажатларга хам эхтиёж сеза бошлади. Махсус фондларда уларни коплаш учун маблаглар тупланди ва улар зарур максадларга каратилди, Республикамизда фондлар сонининг ошиши ва хажмининг катталашиш анъанаси кузатилади. Лекин мутахассисларнинг фикрича, махсус фондларнинг купайиб кетиши маълум молиявий нокулайликларни келтириб чикаради ва уларни бошкаришда кушимча харажатлар килиш зарур булади. 1991 йил 30-сентябрда ратификация килинган "Инсон хукуклари умумжахон Декларацияси"нинг 25-моддасида айтилишича, Узбекистон Республикасида хар бир инсон узининг хамда оиласининг саломатлиги ва фаровонлигини таъминлаш учун зарур булган турмуш даражасига, жумладан, кийим-кечак, озик-овкат, тиббий хизмат ва бошка зарур ижтимоий хизматга эга булишга хамда ишсизлик, касаллик, ногиронлик, бевалик, карилик ёки унга боглик п булмаган шароитларга кура, тирикчилик учун маблаг булмай колган бошка холларда таъминланиш хукукига эга.
Ижтимоий ва иктисодий сиёсат мувозанати узида жамиятнинг ривожланиш максади ва унга эришиш тадбирлари мувофиклигини мужассамлаштиради. Бу мувозанатнинг аник шакли жамгарма ва истеъмол, иктисодий самарадорлик ва ижтимоий адолат, иктисодий ривожланишнинг турли моделлараро мувозанатида яккол куринади. Узбекистон Республикасида ахолининг юкори турмуш даражасини таъминлаш ва кучли ижтимоий сиёсатни амалга оширишга асосланган хукукий демократик жамият куриш каби максадли вазифа куйилар экан, бунда давлатнинг максадли жамгармаларининг хозирги ва истикболдаги ривожланишининг хусусиятларини хисобга олишимиз керак. Узбекистонда бозор иктисодиётини эркинлаштириш боскичида ва ислохотларнинг чукурлашуви шароитида кучли ижтимоий сиёсатни амалга ошириш янгича амалий ва самарали шаклларни куллашни талаб этади. Жахон тажрибасининг курсатишича, давлатнинг максадли жамгармалари тизими фаолиятини йулга куйиш ва ундан самарали фойдаланиш кучли ижтимоий сиёсатни амалга оширишда мухим урин тутади. “Мамлакатимизда баркарор ва самарали иктисодиётни шакллантириш борасида амалга ошириб келинаётган ислохотлар бугунги кунда узининг натижаларини намоён этмокда. Жумладан, киска вакт ичида иктисодиётда чукур таркибий узгаришларни амалга ошириш, ахоли даромадларининг у с и щ и ни таъминлаш, самарали ташки савдо хамда инвестиция жараёнларини кучайтириш, кишлок хужалигини ислох килиш, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик сохасини баркарор ривожлантириш, банк-молия тизими фаолиятини мустахкамлашда ахамиятли ютуклар кулга киритилди» . Маълумки, хозирги кунда иктисодиётнинг эркинлашуви ва бозор ислохотларининг чукурлашуви жараёни бораётган боскичда кучли ижтимоий сиёсат тулалигича устувор булиб бормовда. Президентимиз И.Каримов таъкидлаганидек, ахолининг ижтимоий химоясини таъминлаш ислохотларнинг барча боскичида асосий йуналиш булиб хизмат килади. Бу ислохотларимизга асос килиб олинган беш тамойилдан бири. Шунинг учун давлат максадли фондлари хар кандай ижтимоий механизмнинг ажралмас элементидир. Республикамиздаги ислохотларнинг барча боскичларида ижтимоий сиёсатнинг асосий йуналишлари буйича максадли жамгармалар шакллантирилди. Албатта, шу кунгача бу жамгармаларнинг амал килиши ахолини ижтимоий химоялашнинг жамиятимиз бойлигига айланган ютукларига хисса булиб кушилмокда. Эндиликда ижтимоий сиёсатнинг янги боскичи талабларига мувофик, объектив равишда максадли жамгармалар сонини купайтириш ва уларнинг барчасини амал килиш самарадорлигини оширишга тобора купрок эътибор каратилмокда. «Узбекиотоннинг халкаро иктисодий майдондаги нуфузи ва мавкеи сезиларли даражада ва мунтазам ошиб бормокда. Бунда мамлакатимиз рахбари Ислом Каримов томонидан ижтимоийиктисодий ривожланиш стратегиясининг пухта ишлаб чикилганлиги, иктисодий ислохотлар максади ва вазифалари, амалга ошириш йулларининг аник ва тугри курсатиб берилганлиги бош максад йулидаги ютук ва марраларнинг салмокли булишига имкон яратди»


Xulosa
Moliyaviy natijalar - korxona faoliyatining yakuniy natijasini tasniflovchi ko’rsatkich bo’lib, balansning foyda va zarari haqidagi umumiy ma’lumotlarni buxgalteriya hisobida qiymat ko’rinishida ma’lum davrga aks etishidir. Shuningdek, korxonalarda hisobot davri ichida sodir bo’lgan xarajatlar va daromadlarni tan olish, dastlabki hisob ma’lumotlarni aniqlashtirish hamda ularni buxgalteriya hisobi va hisobotlarida to’g’ri hisobga olishning nazariy –uslubiy asoslarini mukammallashtirish hisob tizimini tashkil qilishda muhim ijobiy natijalarga erishiladi.
Shunday qilib moliyaviy faoliyat xarajatlariga quyidagi moddalar kiradi:
1) O’zbekiston Respublikasi Markaziy banki tomonidan belgilangan hisob stavkasi doirasida va ulardan yuqori doirada qisqa muddatli hamda uzoq muddatli kreditlar bo’yicha, shu jumladan to’lov muddati o’tgan va uzaytirilgan ssudalar bo’yicha to’lovlar.
Shuni inobatga olish kerakki, xarajatlar tarkibi to’g’risidagi Nizomga binoan olingan kreditlar bo’yicha har qanday foiz to’lovlari korxona tomonidan o’zining xarajatlari tarkibida hisobga oladi.
15 oktabr 2003 yilda O’z R.V.M. tomonidan tasdiqlangan xarajatlar tarkibi to’g’risidagi Nizomga asosan faqat to’lov muddati o’tgan va kechiktirilgan ssudalar bo’yicha foizlar, shuningdek bank va boshqa moliyaviy tashkilotlarning bergan uzoq muddatli kreditlari bo’yicha to’lanadigan foizlar xarajatlar tarkibi to’g’risidagi Nizomning 1-ilovasiga asosan soliqqa tortiladi.
2) Mulklarni uzoq muddatli ijaraga olish bo’yicha to’lanadigan foiz xarajatlari.
3) Kurslardagi salbiy farqlar va xorijiy valuta operatsiyalari bo’yicha zararlar.
4) Sarflangan (qimmatli qog’ozlarga, shu’ba korxonalarga va hakozalarga qo’yilgan) mablag’larni qayta baholashdan ko’rilgan zararlar.
5) O’z qimmatli qog’ozlarini chiqarish va tarqatish bilan bog’liq xarajatlar: aksiyalar, obligatsiyalar, veksellar va boshqa qimmatli qog’ozlar. Bularga blankalarni xarid qilish, qimmatli qog’ozlarni tarqatgani uchun bankka to’lanadigan komissiya summasi va b.
6) Moliyaviy faoliyat bo’yicha boshqa xarajatlar, shu jumladan salbiy diskont.
Favqulodda foyda va zararlar - bu korxonaning xo’jalik faoliyatida nihoyatda kam sodir bo’ladigan, uning uchun odat bo’lmagan va korxonada boshqaruv qarorlarini qabul qilish natijasi bilan bog’liq bo’lmagan voqealardan olinadigan daromad va xarajatlardir.
Shunday qilib, tegishli modda bir vaqtning o’zida odatdagidek emaslik, oldindan ko’rabilmaslik va takrorlanmaslik talablariga mos kelishi kerak.
Shuni ham aytish kerakki, tegishli modda favqulodda holatga to’g’ri kelishi va kelmasligiga korxona faoliyat ko’rsatayotgan tashqi muhit ham ta’sir qiladi. Foyda va zararlar summasining hajmi favqulodda voqealarga o’tkazish va o’tkazmaslik uchun sabab bo’lolmaydi.


Download 47,77 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish