Mavzu: V a guruh elementlari Reja: V a guruh elementlarining umumiy xossalari



Download 6,9 Mb.
bet1/11
Sana18.02.2022
Hajmi6,9 Mb.
#456897
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
9-V guruh elementlari

Mavzu: V A guruh elementlari

Reja:

1. V A guruh elementlarining umumiy xossalari

2.Azot va fosfor elementlarining olinishi, fizik-kimyoviy xossalari

3. Mishyak va surma elementlarining olinishi, fizik-kimyoviy xossalari.

4. Vismut elementining olinishi va fizik-kimyoviy xossalari

Даврий системанинг бешинчи группадаги элементларни 3 та группачага бўлиб ўрганиш анча қулай:

Даврий системанинг бешинчи группадаги элементларни 3 та группачага бўлиб ўрганиш анча қулай:

1) типик элементлар азот N ва фосфор Р;

2) мишьяк группачаси элементлари-мишьяк As, сурьма Sb ва висмут Bi;

3) ванадий группачаси элементлари-ванадий V, ниобий Nb ва тантал Та


V А Gruppacha elementlarining xossalari

 

N

P

As

Sb

Bi

Yer qobig’idagi miqdori, %

1*10-2

8*10-2

5*10-4

4*10-5

2*10-5

Elektron konfeguratsiyasi

He 2s2; 2p3

Ne 3s2; 3p3

Ar 3d10; 4s2; 4p3

Kr 4d10 5s2; 5p3

Xe 4f14; 5d10; 6s2; 6p3

Atom radiusi, nm

0,070

0,110

0,121

0,141

0,146

Oksidlanish darajasi

-3; -2; -1; +1; +2; +3; +4; +5

-3; -2; +1; +3; +4; +5

-3; +3; +5

-3; +3; +5

+3; +5

I E —> E+ +e-

91,5

60,4

58,0

52,3

52,0

NEM

3,0

2,2

2

1,9

1,9

Suyuqlanish
tem-si, °C

-210,0

593(bosim ostida)

817
(bosimostida)

630,5

271,4

Qaynash tem-si. °C

-195,8

429 (qizil P ning bug’lanib ketishi)

615 (bug’lanib ketishi)

1634

1552

Zichligi, g/sm3

0,808 (suyuq N2 uchun)

2,0-2,4 qizil P uchun

5,72

6,7

9,8

N2O5—Р2O5—As2O5—Sb2O5—Bi2O5—қаторида N2O5 дан Bi2O5 га ўтилганда кислотали хоссалари сусайиб, асослик хоссалари кучаяди.

N-Azot

N-Azot

Azot 1772 yilda Daniyel Rezerford tomonidan aniqlangan.

(грек. А – кўпинча сўз ўрнига, ва “zoe”– “ҳаёт”; лот. Nitrogenium.

nitrum –“селитра” ва грек. “gennao” “пайдо қиламан”, яратаман).

Табиатдаги азот иккита барқарор изотопдан ташкил топган – 14N(99,635%) ва 15N(0,365%).

Davriy sistemadagi belgisi – N

Tartib raqami – 7;

Nisbiy atom massasi-14,0067 g/mol,

Yadro zaryadi – +7, elektron soni –7 ta; protonlar soni +7 ta,

neytronlar soni – 7 ta

Zichligi – p=0,001251 g/sm3

Suyuqlanish temperaturasi – t0s, = -209,9 Co

Qaynash temperaturasi – t0q, = -195,8 Co

Elektron formulasi – 1s2; 2s2; 2p3

Elektromanfiyligi – 3,04

Valentligi-1,2,3,4,5

Oksidlanish darajasi erkin holda 0;

barcha birikmalarda -1; -2; -3; +1, +2; +3; +4; +5

Ion zaryadi- N3-

Табиатда тарқалиши.

Табиатда тарқалиши.

Азотнинг ер қобиғидаги миқдори масса бўйича 1·10-20% га тенг. Азотнинг энг кўп миқдори эркин ҳолатда атмосферада (N-ҳавонинг асосий таркибий қисми: 75,6% масса бўйича ёки 78,09% ҳажм бўйича). Боғланган ҳолатда азот ҳавода, денгиз, океан, кўл сувларида учрайди. Ер юзасида таркибида CN-, NO3- и NH4+ ионларини бўлган асосий учта минерал турини ҳосил қилади. Саноат миқёсида натрийли селитра (Чили селитраси) NaNO3 катта аҳамиятга эгадир, кам миқдорда калийли селитра (Хиндистон) KNO3 учрайди. Нейтрал ионланган атомлар кўринишида ҳамда NO, (CN)2, NH3 бирикмалар сифатида азот каметаларнинг газли булутлари, туманда ва қуёш атмосфераси таркибида ҳам учрайди.

ФИЗИКАВИЙ ХОССАЛАРИ.

ФИЗИКАВИЙ ХОССАЛАРИ.

Азот рангсиз, ҳидсиз ва таъмсиз газ. ММ=28,01; сувда кам миқдорда эрийди (20оС температурада сувнинг бир ҳажмида ва 760 мм сим.ус. 0,0154 ҳажм N2), этил спиртида анча яхши.

tсуюқ. – 210,52, tқайн. – 195,67оС; =1,2506г/л;

Пастроқ реакцион қобилиятга эгадир

КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ.

Азот хона ҳароратида кимёвий жиҳатдан инертдир.

560оС температурадан юқори температурада магний, кальций, литий ва айрим бошқа металлар билан таъсирлашиб, нитридларни ҳосил қилади.

3Mg+N2=Mg3N2; Ca+N2=Ca3N2; Li+N2=Li3N

Айрим фаол металлар (Li, Cs) билан унча юқори бўлмаган ҳароратда таъсирлашади. Бошқа кўплаб оддий моддалар билан ҳам юқори температурада таъсирлашади. Молекуляр азот ўзгарувчан валентли металлар билан фаоллашиши мумкин ва сўнгра одатий температура ва босим остида NH3, гидразин ёки ароматик аминларга айланиши мумкин. Бундай реакцияларда Ti, V, Сr, Мо, Fе бирикмалари нисбатан фаолроқдир; қайтарувчи сифатида литий, магний ёки алюминий, органик бирикмалар, металл гидридлари, металл ишқорлари ишлатилиши мумкин.


Download 6,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish