Мавзу: Юрак гликозидлари



Download 88,82 Kb.
bet1/4
Sana12.07.2022
Hajmi88,82 Kb.
#780901
  1   2   3   4
Bog'liq
kardiotonik dori vositalari

Юрак гликозидлари усимликлардан олинадиган, юракка танлаб таъсир курсатадиган, турли этиологиядаги миокард дистрофиялари ва юрак кон томир етишмовчилигини даволашда кулланиладиган мураккаб органик моддалардир

  • Юрак гликозидлари усимликлардан олинадиган, юракка танлаб таъсир курсатадиган, турли этиологиядаги миокард дистрофиялари ва юрак кон томир етишмовчилигини даволашда кулланиладиган мураккаб органик моддалардир

Юрак гликозидлари хакида тушунчалар бизга 1250 йилдан буён маълум. 1250 йилда Уэльским, 1547 йилда ботаник Фуш Digitalis purpure ни, 1732 йилда тиббиётда ангишвонагул усимлиги (Францияда) 1771 йил Британияда юрак гликозидлари тутган усимликлар аникланган.

  • Юрак гликозидлари хакида тушунчалар бизга 1250 йилдан буён маълум. 1250 йилда Уэльским, 1547 йилда ботаник Фуш Digitalis purpure ни, 1732 йилда тиббиётда ангишвонагул усимлиги (Францияда) 1771 йил Британияда юрак гликозидлари тутган усимликлар аникланган.

1778 йил биринчи булиб ботаник Вильям Уайтеринг ангишвонагул (Дигиталисни) куллаш буйича монография езган. Шундан сунг юрак гликозидлари фанга очилиб амалиётга куллашга кенг йул очилди.

1778 йил биринчи булиб ботаник Вильям Уайтеринг ангишвонагул (Дигиталисни) куллаш буйича монография езган. Шундан сунг юрак гликозидлари фанга очилиб амалиётга куллашга кенг йул очилди.

Юрак гликозидлари сакловчи усимликлардан кукун дори, дамлама, тиндирма ва новогален препаратлари тайёрланади. Бундан ташкари, улардан кристалл холида тоза гликозидлар хам ажратиб олинган.

  • Юрак гликозидлари сакловчи усимликлардан кукун дори, дамлама, тиндирма ва новогален препаратлари тайёрланади. Бундан ташкари, улардан кристалл холида тоза гликозидлар хам ажратиб олинган.

Юрак гликозидлари дигиталис усимлигининг бир неча турларидан (Digitalis purpurae, Digitalis lanata), адонис (Adohis verhalis) ва бошка усимликлардан олинади.

  • Юрак гликозидлари дигиталис усимлигининг бир неча турларидан (Digitalis purpurae, Digitalis lanata), адонис (Adohis verhalis) ва бошка усимликлардан олинади.

Download 88,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish