Microsoft Word excel uchebnoe posobiye doc



Download 4,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/16
Sana24.02.2022
Hajmi4,15 Mb.
#197170
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   16
Bog'liq
Еxcel oquv qollanma

n
a
10

кўринишида ёзилишига айтилади. Бу ерда а соннинг 
мантиссаси
n эса 
экспонентаси
деб 
аталади. Соннинг мантиссаси ҳар доим [1; 10) оралиқда бўлади. Масалан, 1,1 нинг экспоненциал 
кўриниши 1,1⋅10
0
шаклда бўлади. Excelда экспоненциал кўринишдаги сонлар aEn кўринишида 
тасвирланади. Бу ерда а соннинг мантиссаси, n экспонентаси; E эса 10 ни билдиради.
Соннинг экспоненциал кўриниши танланганда унинг мантиссасидаги ўнли каср хоналари ҳам 
кўрсатилади. Агар хоналар сони ўзгартирилмаса, мантиссалар вергулдан кейин икки хона аниқликда 
олинади. Қуйидаги жадвалда мантиссаси икки, уч ва тўрт хона аниқликда олинган сонларнинг 
экспоненциал кўриниши тасвирланган. 


37
10)
Катакчалардаги маълумотларни уларнинг қайси турга тегишлилигидан қатъий назар, 
матн
кўринишида тасвирлашга тўғри келиши мумкин. Бундай ҳолларда катакчаларни матн кўринишида 
форматлаш лозим бўлади. Бунинг учун 
Числовые форматы
(
сонли
форматлар
) рўйхатининг 
Текстовый
(
матнли
) банди танланади. 
Сана, вақт, фоиз, оддий каср ва экспоненциал кўринишдаги сонлар матн кўринишга 
ўтказилишидан олдин дастур томонидан ўнли каср ёки бутун сон кўринишига келтириб олинади (C 
устун). Улар матн кўринишига ўтказилгач, бошқа матн катталиклар каби катакчада чапдан 
текисланади (E устун). Агар уларни асл ҳолича матн кўринишида тасвирлаш керак бўлса, у ҳолда 
улар киритилаётган пайтда ёки матн форматига ўтказилишидан олдин ‘ белгиси билан бошланадиган 
қилиб қайта ёзилиши керак (G устун). Мантиқий катталиклар матн кўринишида форматланмайди ва 
уларни фақат яккатирноқ ‘ белгисидан бошланадиган тарзда киритиб матн кўринишига ўтказиш 
мумкин. 
11. Қўшимча формат.
Маълумотларнинг 
Дополнительный
(
қўшимча
) формати маълумотлар 
омбори билан ишлаш учун мўлжалланган ва у билан танишиш учун маълумотлар омборлари ҳақида 
бошланғич билимларга эга бўлиш керак. Шу сабабли бу формат билан танишиб чиқмаймиз.


38
Булардан ташқари, 
Числовые форматы
(
сонли форматлар
) майдончасидаги рўйхатда яна 
битта 
все форматы
(
барча форматлар
) банди бўлиб, унда юқорида кўриб чиқилган барча форматлар 
келтирилган. Булардан ташқари, у ерда маълумотларни киритиш учун қолиплардан фойдаланиш 
мумкин. Қолиплар катакчаларга киритиладиган маълумотларни хато киритилишидан сақлайди. 
Масалан, талабанинг ёши киритилиши керак бўлган катакчага 1990 деган сонни киритиш мумкин 
эмас, чунки бу ёшга кирган талаба йўқ. Шунга ўхшаш, талабанинг туғилган йили деган катакчага 20 
сонини киритмаслик учун киритиш қолипларидан фойдаланилади.
Катакчадаги белгиларни форматлаш учун 
F10→Формат→Ячейки (Катакчалар)
буйруғининг 
мулоқат дарчасидаги 
Шрифт
жилдидан фойдаланилади.
Бу жилднинг чап юқори бурчагида 
Шрифт
майдончаси жойлашган бўлиб, у ерда номини 
киритиш билан керакли шрифтни танлаб олиш мумкин. Бу майдонча остидаги рўйхатда компьютерга 
операцион тизим томонидан ўрнатилган юздан ортиқ шрифтларнинг номлари бор. Бу рўйхатдан ҳам 
керакли шрифтни танлаб олиш мумкин.
Жилднинг юқори томонининг ўртасидаги майдончада белгиларнинг чизилиши номини 
киритиш мумкин. Майдонча остидаги рўйхатдан керакли чизилишни танлаб олиш мумкин. 
Чизилишлар тўртта бўлиб, улар қуйидагилардир. 
1)
Обычный (оддий); 
2)
Курсив
(қия); 
3)

Download 4,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish