Моддалар ва биологик тўҚималарнинг магнит хоссалари (мрт)


Магнит майдонининг ҳаракатланувчи электр



Download 0,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/13
Sana08.04.2023
Hajmi0,91 Mb.
#926141
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
МАГНИТ МАЙДОН ВА УНИНГ ХАРАКТЕРИСТИКАСИ

Магнит майдонининг ҳаракатланувчи электр 
зарядга таъсири. Лоренц кучи. 
 
Магнит майдонидаги токли ўтказгичга Ампер қонунига мувофиқ таъсир этувчи куч 
унинг бу токни вужудга келтирувчи ҳаракатли зарядларга таъсир этишининг 
натижасидир. 
В 
индукцияли магнит майдонида жойлашган I токли 
l
узунликдаги цилиндрик 
ўтказгични 
кўриб 
чиқамиз 
(9-расм). 
Бирор 
мусбат 
заряднинг 
йўналган ҳаракат тезлиги га тенг. Ҳаракатланувчи айрим зарядга таъсир этувчи куч 
токли 
ўтказгичга 
қўйилган 

кучнинг 
ундаги 
ток 
ташув- 
чиларнинг умумий
 N
сонига нисбати билан аниқланади: 

 
 
(22) 
(22) дан фойдаланиб ва ток кучи 
J=jS
деб ҳисоблаб, 
деб ёзамиз. Бунда ток зичлиги, унда
(23) 
ни ҳосил қиларниз, бунда 
n=N/(Sl)
заррачалар концентрацияси. 
(22) ни (23) га қўйиб, ҳаракатланаётган айрим электр зарядига 
магнит майдони томонидан таъсир этувчи Лоренц кучи деб 
аталувчи кучни ҳосил қиларниз: 
(24) 
(181)тенгламани вектор кўринишда ёзиб, Лоренц кучининг 
йўналишини аниқлаш мумкин: 
(22) 
(23) 
дан кўринадики, бу куч доимо ва В вектор ётган текисликка перпендикулар бўлади. 
Механикадан маълумки, агар куч тезликка перпендикулар бўлса, унда у тезликнинг 
йўналишини ўзгартириб, қийматини ўзгартирмайди. Демак, Лоренц кучи 
ҳаракатланувчи заряд кинетик энергиясини ўзгартирмайди ва 
иш ҳам бажармайди. Агар заряд магнит майдонига нисбатан 
қўзғалмас бўлса ёки унинг тезлиги магнит индукция 
векторига параллел (антипараллел) бўлса, у ҳолда Лоренц 
кучи нолга тенг бўлади. Унинг йўналиши заряднинг 
ишорасига боғлиқ бўлади. 
Индукцияси 
В 
бўлган бир жинсли магнит майдонига


10-расм. 
тезлик билан мусбат зарядли заррача учиб кирсин дейлик (10-расм). Унга Лоренц кучи 
таъсир қилади, бу куч марказга интилма тезланишни ҳосил қилади ва Ньютоннинг 
иккинчи қонунига кўра:
(25) 
бўлади, бу ерда 
q
ва 
m
заррача зарядли ва массаси, 
r
унинг ҳаракат траекториясининг 
радиуси (25) дан: 
r=m /qB (26) 
ни топамиз. Бундан траектория радиусининг ўзгармаслиги, 
траекториянинг ўзи эса айлана эканлиги келиб чиқади. 
(26) дан фойдаланиб ва заррача тезлигининг қиймати ўзгармайди деб ҳисоблаб, унинг 
айлана бўйича айланиш даврини топамиз: 
(27) 
нисбат 
заррачанинг солиштирма заряди
дейилади. Унинг магнит майдонида 
айланиш даври (27) га қаранг) айлана радиусига ва тезликка боғлиқ бўлмасдан, фақат 
магнит индукцияси ва солиштирма заряд орқали аниқланади. Бу хусусиятдан зарядли 
заррачаларни тезлатгичида—
циклотронда
фойдаланилади. 
В 
вектор билан ихтиёрий бурчак ҳосил қилиб бир жинсли магнит майдонига 
 
тезлик 
билан учиб кирувчи зарядли заррача траекториясининг шаклини тасвирлаш учун
векторни магнит майдони магнит индукцияси вектор бўйича ва унга перпендикулар 
йўналган иккита ташкил этувчилар 
 
ва 
 
ажратамиз (11-расм). Заррача магнит 
майдонида ҳаракатланганда ташкил этувчи 
 
ўзгармас бўлиб қолади, заррачага таъсир 
этувчи Лоренц кучи 
 
нинг йўналишини ўзгартиради. Бу куч таъсирида заррача айлана 
бўйлаб ҳаракатланади. Шундай қилиб, ҳаракат траекторияси винтцимон чизиқ шаклида 
бўлади, яъни айлана бўйича айланиш билан бирга майдон бўйлаб 
 
тезликли кўчиш ҳам 
рўй беради. 
11-расм. 
12-расм. 
Агар ҳаракатдаги зарядли 
q
заррачага 
майдон кучланганлиги 
Е
бўлган 
электр майдони ва магнит индукцияси 
В 
бўлган магнит майдони таъсир этса 
(12-расм), у ҳолда натижаловчи куч 

 
(28) 
га тенг бўлади. 
Кўпгина (оcциллограф, телевизор, электрон микроскоп каби) системаларда 
электронларни ёки бошқа зарядланган заррачаларни уларга электр ва магнит 
майдони таъсир эттириб бошқарилади. Бу ҳолда (286) ифода асосий ҳисоблаш формуласи 
бўлиб қолади. 



Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish