Molekula,organoid,hujayra,tana qismlari,yaxlit organizim


keng tasmasimon chuvalchang-diphyllobotrihum Latum



Download 31,42 Kb.
bet14/17
Sana06.07.2022
Hajmi31,42 Kb.
#747591
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17
Bog'liq
biologiya

keng tasmasimon chuvalchang-diphyllobotrihum Latum
171. Асосий хўжайиндан фекалиялар билан чиққан паразит тухумлари овал шаклда бўлиб, олдинги томонида қопқоқчаси бор. Кейинги ривожланиш учун сувга тушган тухумлардан 3-5 ҳафта ўтгач киприкли личинка корацидий чиқади. Корацидийлар киприкли эпителий билан қопланган, эпителий остида олти илмоқли онкосфера бўлади. Корацидий биринчи оралиқ хўжайин томонидан ютилади. Гап қайси паразит ҳақида кетмоқда?
keng tasmasimon chuvalchang-diphyllobotrihum Latum
172. Қисқичбақасимонлар ичагида корацидий процеркоид деб аталувчи, узунчоқ шаклдаги орқа томонида олти илмоқли личинкага айланади. Процеркоид ўзгаришларга учрайди: микротрихиялар шаклланади. Протонефридиялар миқдори ортади. Олдинги томонида бир ҳужайрали безлар ривожланади. Қисқичбақасимонларни ютган балиқлар мускулларида ва жинсий органларида процеркоид одам учун инвазион шаклга айланади. Гап қайси паразит ҳақида кетмоқда?
keng tasmasimon chuvalchang-diphyllobotrihum Latum
173. Асосий хўжайинни, жумладан, одамнинг зарарланиши яхши термик қайта ишланмаган балиқ ёки етарлича тузланмаган икраларни (процеркоидлари бор) истеъмол қилганида рўй беради. Гап қайси паразит ҳақида кетмоқда?
keng tasmasimon chuvalchang-diphyllobotrihum Latum
174 Финна пуфак кўринишида, ичи суюқлик билан тўлган бўшлиқ бўлиб, бошчаси шу бўшлиққа қайрилган, унинг қарши томонида личинка илмоқчалари бор:
cho'chqa tasmasimon chuvalchangi-taenia solium, ho’kiz soliteri
175. Финна пуфак кўринишида, ичида бир нечта бошчалар бор, ҳар биридан кейинчалик битта чувалчанг ривожланади: ценур
176. Финна танаси уч жуфт илмоқлар билан қуролланган бошча ва дум ўсимтасидан иборат, бошчаси шу ўсимтага буралиб кирган. Бундай финна Hymenolepis nana учун хос:
цистицеркоид
177. Финна пуфаги анча катта бўлиб, пуфак деворининг ички қатлами герминатив қатлам бўлиб, бошчаси чиқарув камералар деб аталувчи, майда чегараланган бўшлиқларни ҳосил қилади. Ҳар битта чиқарув камерасида бир нечта бошчалар бўлади. Демак, битта онкосферадан кўп миқдорда бошчалар ривожланади. Бу финна қайси типда тузилган?

Download 31,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish