Мультимедиа воситалари



Download 135 Kb.
bet1/3
Sana24.02.2022
Hajmi135 Kb.
#191123
  1   2   3
Bog'liq
Multimediya vositalari


Мультимедиа воситалари

Режа
1. Мультимедиа ва дистант тизимлари асослари.Уларнинг ҳолати ва ривожланиш истиқболлари.


2. Ишлама воситалар: ҳолати ва истиқболлари
Фойдаланилган адабиётлар.

1. Мультимедиа ва дистант тизимлари асослари.Уларнинг ҳолати ва ривожланиш истиқболлари.


Мультимедиа — гуркираб ривожланаётган замонавий ахборотлар технологиясидир. Унинг ажралиб турувчи белгиларига қуйидагилар киради:


• ахборотнинг хилма-хил турлари: анъанавий (матн, жадваллар, безаклар ва бошқалар), оригинал (нутқ, мусиқа, видеофильмлардан парчалар, телекадрлар, анимация ва бошқалар) турларини бир дастурий маҳсулотда интеграциялайди. Бундай интеграция ахборотни руйхатдан ўтказиш ва акс эттиришнинг турли қурилмалари: микрофон, аудио-тизимлар, оптик компактдисклар, телевизор, видеомагнитафон, видеокамера, электрон мусиқий асбоблардан фойдаланилган ҳолда компьютер бошқарувида бажарилади;
• муайян вақтдаги иш, ўз табиатига кўра статик бўлган матн ва графикадан фарқли равишда, аудио ва видеосигналлар фақат вақтнинг маълум оралиғида куриб чиқилади. Видео ва аудио ахбо- ротларни компьютерда қайта ишлаш ва акс этгириш учун марказий процессор тез харакатчанлиги, маълумотларни узатиш шинасининг ўтказиш қобилияти, оператив (тезкор) ва видео-хотира катта сиғимли ташқи хотира (оммавий хотира), ҳажм ва компьютер кириш-чиқиш каналлари буйича алмашуви тезлигини тахминан икки баравар оширилиши талаб этилади;
• "инсон-компьютер" интерактив мулоқотининг янги даражаси, бунда мулоқот жараёнида фойдаланувчи анча кенг ва ҳар томонлама ахборотларни оладики, мазкур таълим, ишлаш ёки дам олиш шароитларини яхшилашга имкон беради.



1-расм. Мультимедиада фойдаланиладиган ахборот турлари
шароитларини яхшилашга имкон беради.
Мультимедиа воситалари асосида ўқувчиларга таълим бериш ва кадрларни кайта тайёрлашни йулга қуйиш хозирги куннинг долзарб масалаларидандир. Мультимедиа тушунчаси 90-йиллар бошида ҳаётимизга кириб келди. Унинг ўзи нима деган савол туғилади? Кўпгина мутахассислар бу атамани турлича таҳлил қилишмокда. Бизнинг фикримизча, мультимедиа — бу информатиканинг дастурий ва техникавий воситалари асосида аудио, видео, матн, графика ва анимация (объектларининг фазодаги ҳаракати) эффектлари асосида ўқув материалларини ўқувчиларга етказиб беришнинг мужассамланган ҳолдаги куринишидир.
Ривожланган мамлакатларда ўқитишнинг бу усули, ҳозирги кунда таълим соҳаси йуналишлари буйича татбиқ, қилинмоқда. Ҳатто, ҳар бир оиъла мультимедиа воситаларисиз хордиқ, чикармайдиган бўлиб қолди. Мультимедиа воситаларининг 1981 йилдаги ялпи обороти 4 млрд. АҚШ долларини ташкил қилган бўлса, 1994 йили эса 16 млрд. АКШ долларини ташкил қилди. Хозирги кунда эса сотилаётган ҳар бир компъютерни мультимедиа воситаларисиз тасаввур килиб бўлмайди. Компьютерларнинг 70-йилларда таълим соҳасида кенг қўллаш йулида уринишлар зое кетганлиги, авваломбор, улар унумдорлигининг ниҳоятда пастлиги билан боғлик эди. Амалиёт шуни кўрсатмоқдаки, мультимедиа воситалари асосида ўқувчиларни ўқитиш икки баробар унумлидир ва вақтдан ютиш мумкин. Мультимедиа воситалари асосида билим олишда 30 % гача вақтни тежаш мумкин бўлиб, олинган билимлар эса хотирада узоқ муддат сақланиб қолади. Агар ўқувчилар берилаётган материалларни кўриш (видео) асосида қабул қилса, ахборотни хотирада сақдаб қолиниши 25-30 % ошади. Бунга қўшимча сифатида ўқув материаллари аудио, видео ва графика куринишда мужассамлашган ҳолда берилса, материалларни хотирада саклаб қолиш 75 % ортади. Бунга биз мультимедиа воситалари асосида чет тилларини ўрганиш жараёнида яна бир бор ишонч хосил қилдик

Download 135 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish