Навоий кон металлургия комбинати навоий давлат кончилик институти “кончилик” факултети



Download 248,17 Kb.
bet1/6
Sana24.02.2022
Hajmi248,17 Kb.
#210421
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Eshmirzayev Hmidullo kurs loyixa 2021


НАВОИЙ КОН МЕТАЛЛУРГИЯ КОМБИНАТИ
НАВОИЙ ДАВЛАТ КОНЧИЛИК ИНСТИТУТИ
КОНЧИЛИК” ФАКУЛТЕТИ

Ноёб ва радиоактив металлар рудаларини қазиш ва қайта ишлаш” кафедраси




«ФОЙДАЛИ ҚАЗИЛМА КОНЛАРИНИ ЕР ОСТИ УСУЛИДА ҚАЗИБ ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ»
фанидан курс лойиҳаси

Навоий – 2021 й.
КИРИШ.


Кончилик иши инсоният фаолиятининг асосий куринишларидан бири булиб, уаёт даражаси ва қивилизақиянинг усишини таъминлайди. Кон ишлари саноат ишлаб чиқаришнинг етакчи тармоги сифатида конларни разведка қилиш, уларни қазиб чиқариш, қазиб олинган хом ашёни дастлабки қайта ишлаш, кончилик корхоналарни қуриш ва турли вазифаларни бажаришга мулжалланган ер ости иншоотларни барпо этиш каби ишларни уз ичига олади.
Фойдали қазилма конларини ер ости, очиқ, геотехнологик ва бошқа усулларда қазиб чиқариш тамойилларини узлаштириш ушбу фаннинг вазифаси уисобланади. Кончилик саноати кон ишлари таркибини ташкил қилувчи бугин сифатида фойдали қазилма конларини қазиб олиш ва дастлабки бойитиш ишларини амалга оширади. Кончилик саноати мамлакат халк хужалигига ёқилги (кумир, ёнувчи сланеқлар, торф, нефть, табиий газ), қора, рангли, сийрак ва радиоактив металлар рудалари, кон- кимё хом ашёлари, қурилиш материаллари ва бошқа хом ашёларини етказиб беради. Юқорида санаб утилган хом ашё ва минералларнинг дунё миқёсида қазиб чиқариш, экспертлар уисоби буйича 160-180 млрд. тонна кон массасини ташкил қилади.Хозирги вақтда уар йили ер остидан 8 млрд. тонна ёқилги, 570 млн.т қора металл рудаси, 170 млн.т рангли металл рудаси, 620 млн.т индустриал минерал хом ашё қазиб олинмоқда. Бироқ, замонавий техника ва технология қазиб олинган кон массасининг атиги 3­5 % дангина фойдаланишни таъминламоқда, холос. Қолган 95-97 қисми саноат чиқиндиси уисобланади. Кончилик саноатининг ривожланиши мамлакат иқтисодиёти ва мудофаа қуввати уамда мустақиллигини мустаукамлашда катта ауамиятга эгадир. Узбекистон Республикаси кончилик саноати ривожланган мамлакатлар қаторида етакчи уринларда туради. Хозирги вақтда республикада кончилик саноатининг қуйидаги тармоқлари мавжуд булиб, улар юқори суръатларда ривожланиб бормоқда:


ёқилги қазиб чиқариш (кумир, ёнувчи сланеқлар, нефть, табиий газ, уран);
рангли металлургия (олтин, кумуш, мис, рух, қургошин, вольфрам ва бошқалар);
кон-кимё хом ашёси қазиб чиқариш (аппатит, фосфорит ва турли
минерал тузлар);
табиий қурилиш материаллари қазиб чиқариш (гранит, мармар, туф, оуактош, шагал, қум, соз тупроқ ва бошқалар).
Хозирги вацтда Узбекистон Республикаси уудудида 2800 га яцин турли фойдали цазилма конлари топилган. Улардан 850 дан купроги тула разведка цилинган ва 400 га яцини ишлатилмоцда. Бирок, шуни айтиш керакки, ишлатилаётган конларнинг царийб 80-85% табиий цурилиш материаллари конларига тугри келади. Бу конларни цазиб олаётган корхоналарининг ишлаб чицариш цуввати жуда кичик булиб, кон массаси буйича унумдорлиги 25-50 минг тонна (ёки куб метр)ни ташкил цилади. Шу билан бир цаторда урта ва катта ишлаб чицариш цувватига эга булган кончилик корхоналари уам республика ицтисодиётида мууим урин тутади. Уларга Олмалиц кон-металлургия комбинати, Навоий кон- металлургия комбинати, Узбекистон “Кумир” акционерлик жамияти, шунингдек, куплаб нефть ва табиий газни цазиб чицарувчи корхоналар мисол була олади.

Кончилик саноати корхоналарида кон цазиш ишларининг узига хос хусусиятлари мавжуд, уларнинг асосийлари цуйидагилар:


фойдали қазилма конларини узлаштириш атроф мууитга бевосита таъсир курсатиб цатор экологик муаммолар келиб чицишига сабаб булади;
иш жойларини доимо сурилиб туриши кон цазиш ишларини механизациялаш, автоматлаштириш ва ташкил цилишга алоуида талаблар цуяди;
Қазиш ишларини тобора чуцурлашиб бориши натижасида кон- геологик шароитларни мураккаблашиб бориши, газодинамик ходисаларнинг содир булиш эутимоллиги, шахта (рудник) атмосфераси уароратини кутарилиши каби омилларнинг мавжудлиги. Буларнинг уаммаси кон ишларининг мураккаб ва хавфли булишига олиб келади;
Штолня - бевосита ер юзи билант уташадиган горизонтал кон лаҳими. Штолня конларни разведка қилиш ёки фойдали қазилма ётқизиғини очиш мақсадида барпо этилади.


Download 248,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish