Назарий қисм


Қарилик ва баъзи патологик ҳолатларда бириктирувчи тўқималардаги биокимёвий ўзгаришлар



Download 21,35 Kb.
bet3/3
Sana08.06.2022
Hajmi21,35 Kb.
#643076
1   2   3
Bog'liq
biokimyo

Қарилик ва баъзи патологик ҳолатларда бириктирувчи тўқималардаги биокимёвий ўзгаришлар
Қариликда бириктирувчи тўқимада сув ва асосий модданинг толага нисбати камаяди. Бу коэффициентнинг пасайиши коллаген миқдорининг ортиши ва гликопротеинлар концентрациясининг пасайиши ҳисобига бўлади. Биринчи навбатда гиалурон кислота миқдори камаяди. Коллагеннинг физик-кимёвий хусусиятлари ўзгаради (коллаген эрувчи фракциялари пасаяди, молекулалар ичидаги кўндаланг боғлари сони ва мустаҳкамлиги ортади, эластиклиги ва бўкиш хусусияти пасаяди, коллагеназага резистентлиги ривожланади ва ҳ.к.). Коллаген олаларнинг структур стабиллиги, яъни бирик тўқима фибриллаларининг етилиш жараёни кучаяди. Қариликда метаболик жараёнларни ўзгариши натижасида коллагеннинг молекуляр структураси ўзгаради.
Бириктирувчи тўқиманинг кўп ўзгаришлари орасида коллагенозлар асосий ўринни эгаллайди. Улар учун бириктирувчи тўқима структур таркибий қисмларининг ўзгариши ўзига хос бўлиб ҳисобланади (тола, хужайра, хужайра аро асосий модда). Коллагенозларга ревматизм, ревматоид артрит, системали қизил бўрича, системали склеродермия, дерматомиозит ва тугунчали переартрит киради. Коллагенозларнинг келиб чиқишида асосий бўлиб инфекцион-аллергик назария ҳисобланади. Ревматоид артритли касалларда яллиғланиш жараёнининг фаолигини аниқлаш учун қон зардобида гликопротеинлар миқдорини аниқлашдан кенг фойдаланилади.
Ревматик артрит бириктирувчи тўқиманинг системали касаллиги бўлиб, коллаген ва протеогликанлар алмашинувининг ўзгариши билан кечади. Шунинг учун гликозаминлар миқдорини қон зардобида аниқлаш муҳим диагностик аҳамиятга эгадир. Бу мақсадда қон зардобида ДНК ва РНК миқдори ҳам аниқланади. Колалгенозларда интерфибрилляр модда – протеогликан ва коллаген бўлмаган оқсилларнинг метаболизми кескин ўзгаради. Гексозамин ва гиалурон кислоталар миқдори ортади, коллаген бўлмаган оқсиллар тўпланади. Коллаген толаларнинг парчаланиши кучайиши кузатилади. Фаол ревматик жараёнда коллаген фибрилалари деструкциясининг ортиши коллаген ва оксипролин сақловчи йирик пептидларнинг қон зардобида пайдо бўлишига олиб келади. Натижада коллагенозда эркин оксипролин ва кичик пептидлар билан боғланган пептидларнинг экскрецияси кузтилади (оксипролиннинг сийдик меёрда ажралиши 15 мг\сутка). Унинг миқдорининг ортиши ревматик жараён фаоллигига тўғри пропорционал ва унинг мезони бўлиши мумкин.
Оксипролиннинг коллагенозлардаги экскрецияси глюкокортикостероид препаратлари билан меёрланади.
Биокимё йўналишининг мушаклардаги қисқариш жараёнларини ўрганишга бўлган қизиқиши фақатгина у билан боғлиқ касалликларни ўрганиш билан ифодаланмай, балки ундан хам мухим бўлган кимёвий энергияни механик энергияга айланиш механизмларини ўрганиш билан тушунтирилади.
Қисқарувчи мушакдаги биокимёвий жараён ва унинг механизмларини тушуниш учун мушак толасининг тузилишини билиш мухим. Мушак тўқимаси тана массасининг 40-42% ташкил қилади. Мушакларнинг динамик ҳолати қисқариш ва бўшашиш жараёнлари орқали таъминланади.Асосан 3 турдаги мушак тўқимаси тафовут қилинади: скелет мушаги, юрак мушаги ва силлик мушаклар.
Download 21,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish